Izvor: VOA, 26.Apr.2021, 18:02
Godfri: Maligni uticaj blokira Srbiju na evropskom putu
Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri ocenio je danas da Srbiju na evropskom putu blokira i koči maligni uticaj, zbog čega, po njegovim rečima, mnogi u srpskom društvu nisu sasvim ubeđeni da je evropski puta u nacionalnom interesu Srbije. Otvarajući konferenciju “Srbija, Zapadni Balkan i zapadne integracije u vremenu izazova”, Godfri je rekao da je Srbija je evropska zemlja - i geografski, isgtorijski, ali i po tome što građani Srbije snažno podržavaju evropske vrednosti kao što su tolerancija, sloboda, zaštita prirode, visoko obrazovanje, vladavina prava i tolerancija. Cilj Amerike je da se Srbija integriše u Evropsku uniju, a to je ujedno i strateški cilj same Srbije, istakao je Godfri i dodao da su alternative tome stalne podele koje i Evropu i Balkan čine slabijima, siromašnijim i manje stabilnim: “Mapa puta do članstva je prilično jasna - Srbija mora da pokaže puno poštovanje vladavini prava i da garantuje prava svih građana, kao i ostalih država regiona. Srbija treba da se potpuno posveti ovom procesu. Treba da nađe rešenje za domaće političke poteškoće u sprovođenu najtežih reformi i da čitavo društvo angažuje na tom zadatku. Srbija mora da ostavi po strani unutrašnju politiku i da sa svim akterima radi na ostvarenju tog cilja.” Po mišljenju američkog ambasadora vladavina prava i nerešeno pitanje Kosova su glavne prepreke na evropskom putu: “Mnogo toga treba uraditi da se konsoliduje vladavina prava, pobedi korupcija, očuva životna sredina i obezbedi fer i transparentro poslovanje. Verujem da Srbija to može, a moja ambasada je spremna da pomogne i vladi i civilnom sektoru u Srbiji”. Kako je još rekao, Srbija je politički i ekonomski lider na Balkanu i igra presudnu ulogu u održavanju regionalne stabilnosti, bezbenosti i saradnje. U svom uvodnom izlaganju, Godfri se osvrnuo i na normalizaciju odnosa sa Kosovom: “Nerešen status ovih odnosa ostaje najveća prepreka evrointegracijama. Brisel je to jasno rekao. Politika SAD je da normalizacija odnosa Srbije i Kosova treba da počiva na međusobnom priznanju je konstantna, bez obzira na smenu administracije.” Ivan Vejvoda sa Instituta društvenih nauka u Beču je podsetio da 2000. godine postojala euforija po pitanju daljeg puta Srbije i da se tada uz evropske integracije vrlo ozbiljno radilo i na približavanju NATO, ali da su se stvari u međuvremenu promenile. Takođe, on je ocenio da je popustila i pažnja EU u odnosu na region, što je po mišljenju Vejvode otvorilo vrata trećim igračima, poput Rusije, Kine, Turske ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, naročito u razvoju infrastrukture u Srbiji: “Tu je Evropa usporila i nije uradila sve da bude prisutnija, ne samo kroz posete i podršku vladi, nego i kroz cigle, beton i cement, što je dalo prostor za druge.”Takođe, on je podsetio i da su polovina zemalja regiona Zapadnog Balkana – Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora postale članice NATO, što nije nevažno, istakao je Vejvoda: “Naš region nije periferija Evrope, već unutrašnje dvorište Evrope, okruženi smo članicama EU, članicama NATO - okruženi smo Zapadom i pitanje je kada ćemo i mi biti deo toga”, rekao je Vejvoda i dodao da kada bude na vratima EU, Srbija će se suočiti sa zahtevom da prizna nezavisnost Kosova. Po mišljenju bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca Srbija tvrdi da je vojno neutralna zemlja, ali je zavisna od članica NATO, pošto su njeni glavni kupci na Zapadu. Sa druge strane, Srbija je po mišljenju Šutanovca, pod desantom” najistaknutijih predstavnika Rusije, dok važni predstavnici američke administracije godinama nisu bili gosti u Beogradu. Na Srbiji je da ispuni obaveze kakve su ispunile sve zemlje koje su postale članice EU. Ali, zemlju napušta veliki broj stručnjaka, pa se postavlja pitanje ko će reformisati Srbiju, a situacija je slična i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, rekao je Šutanovac. Saradnja sa Zapadom strateška realnost Srbije, izajavio je Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka i dodao da o evroatlantskom putu Srbije nikada nije postojao konsenzus u političkoj eliti, kao ni u narodu. Po njegovom mišljenju ne može se očekivati veliki strateški zaokret Beograda što se tiče vojne neutralnosti i okretanja leđa Rusiji i Kini i zbog toga Srbija treba da malim koracima ide ka SAD, u čijoj administraciji ima više funkcionera koji pokazuju želju za saradnjom sa Srbijom Inače, konferenciju „Srbija, Zapadni Balkan i zapadne integracije u vremenima izazova” organizovao je beogradski Centar za spoljnu politiku, uz podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.
.jpg)
