Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2009, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gnev kroz oči hrišćanstva: Iznenadna nepogoda

BEOGRAD - Gnev je emocionalna reakcija koja usmerava jedinku ka nasilnom ponašanju. Sveti Vasilije Veliki, mudra pčela hrišćanstva, živeo je u četvrtom veku i ostavio iza sebe vredne i korisne po dušu besede na mnoge teme. Za gnev je rekao da je iznenadna nepogoda koja potpuno pozveri čoveka.

Korist od lekarskih saveta pokazuje se posle izvršenja istih. Isto biva i sa duhovnim poukama. Mudrost i korist njihova za ispravku života i usavršavanje vernih slušalaca pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se posle praktičnog izvršenja njihovih, prenosi sajt Srpske pravoslavne crkve.

Tako i mi, pošto smo čuli osuđujući stih Priča Solomonovih «Gnjev pogubljuje i mudre» (Priče 15,1); pošto smo čuli upozorenje Apostola «Svaka gorčina i gnjev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas» (Ef. 4,31); pošto smo čuli još i Gospoda da govori «Svaki koji se gnevi na brata nizašto, kriv je sudu» (Mt. 5,22); i pošto smo iskusili ovu strast koja ne dolazi od naše volje, nego kao iznenadna nepogoda koja spolja navaljuje, možemo bolje da razumemo veličinu božanskih zapovesti.

«Muž gnevljiv nije ugledan» (Priče 11,25). Od onog momenta kada strast pomrači razum i zavlada dušom, pozveri potpuno čoveka. Čini ga nečovekom, pošto njime više ne upravlja razum.

Kao otrov u zmija otrovnica takva je srdžba kod gnevljivih. Pobesne kao psi, kidišu kao skorpije, ujedaju kao zmije. Gnev čini jezike neobuzdanim i usta brbljivim. Mlatarave ruke, psovke, uvrede, sramotne reči, rane i ostala bezbrojna zla proizilaze od gneva i srdžbe.

„Privremeno ludilo"

Zbog gneva , mačevi se oštre, ubistva se dešavaju, braća se dele i srodnici gube svoju srodničku vezu. Gnevljivi najpre ne prepoznaju sebe pa onda i svoje domaće.

Kao što nabujali potoci jureći sa planina nose sve sa sobom, tako i nasilni i nezadrživi napad onih koji se gneve ne računa ništa. Razgnevljeni ne poštuju starce, vrlinski život, srodstvo, ranija dobročinstva, niti bilo šta drugo časno i poštovanja dostojno. Gnev je jedno privremeno ludilo.

Gnev izaziva spor. Spor - uvrede. Uvrede - udarce. Udarci - rane. Rane - često puta smrt. Izbacimo na svaki način gnev iz duše naše. Tako ćemo moći da iskorenimo mnogo drugih strasti koje se rađaju od njega. Jel' te neko opsovao? Ti ga pohvali. Udario te? Ti pokaži trpljenje. Pljuje te i ponižava? Ti razmisli ko si, to jest da potičeš od zemlje i da ćeš se u zemlju vratiti (Post. 3, 19).

Ko se na sličan način pripremi, smatraće malom svaku uvredu. Tako, pokazujući sebe neranjivim za psovke, ne samo da ćeš dovesti u smućenost protivnika nego ćeš se pokazati dostojnim velikih venaca. Jarost drugoga postaće povod tvojoj pohvali.

„Duša pomahnitala od gneva"

Ko bi mogao opisati ovo zlo? Kako su neki tako lako zapaljivi, da se i na najmanji povod gneve? Viču i divljaju i nasrću nečovečnije i od zmija otrovnica. Ne prestaju dok se gnev njihov ne uspokoji u jednom velikom i nepopravljivom zlu.

Ni mač, ni vatra, ni bilo šta drugo nije u stanju da zadrži dušu koja je pomahnitala od gneva. Razgnevljeni se ni po čemu ne razlikuju od đavoimanih: ni po spoljašnjem izgledu ni po unutrašnjem stanju.

"Zaustavi strast ćutanjem"

Ne pokušavaj da jedno zlo lečiš drugim zlom. Ne pokušavaj da prevaziđeš protivnika u zlu. Jer u zlim takmičenjima pobednik je bedniji, budući da odlazi sa većom odgovornošću greha.

Jel' te opsovao razgnevljeni? Zaustavi strast ćutanjem. Nemoj da te uči neprijatelj da zavidiš za ono što kad vidiš kod drugoga, odvraćaš se od njega. Protivnik je pocrveneo od gnjeva? Da nisi možda i ti pocrveneo? Oči njegove su zakrvavile? A tvoje, reci mi, gledaju mirno? Glas mu je divlji? A tvoj , da li je blag?

Dodaj ovome i primer Mojseja, kojega kad su ružili Aron i Marija, nije se požalio Bogu na njih, nego se pomolio za njih (Knj. Brojeva, 12, 1 - 13).

Hoćeš li da budeš učenik ovih prijatelja Božjih ili onih koji su prepuni duha lukavosti?

„Seti se da si na probi"

Kada osetiš iskušenje da nekoga uvrediš, seti se da si na probi. Hoćeš li stati na stranu Boga pokazujući dugotrpljenje, ili ćeš trčati k đavolu pokazujući gnev? Ne izgubi priliku da izabereš dobri deo.

Jer, ili ćeš učiniti korist još i svom protivniku primerom tvoje krotosti, ili ćeš naneti štetu obojici svojim egoizmom. Pomisli još da nema ništa mučnije za neprijatelja nego da vidi svoga protivnika uzvišenog nad uvredom koju mu je učinio.

Gnev i srdžba Kao što se razlikuju reči gnev i srdžba, tako se razlikuju i njihova značenja. Gnev je jedno jako uzbuđenje i jedna provala strasti. Dok je srdžba jedna stalna tuga i trajna težnja za osvetom, kao da duša gori od čežnje da uzvrati zlom.

Ljudi greše na oba ova načina. Nekada se ustremljuju nepromišljeno da udare one koji su ih uvredili, a nekada lukavo čekaju pogodan momenat da se osvete onima koji su ih ožalostili. Mi treba da izbegavamo oba ova načina.

Ako se razgneviš, samo ćeš posvedočiti uvredu. Jer šta ima bezumnije od gneva? Međutim, ako se ne razgneviš posramićeš uvredioca, pokazujući praktično svoju mudrost.

"Isto to je pretrpeo i Gospod"

Ošamario te protivnik? Pomisli da su i Gospoda šamarali. Pljunuo te? Pomisli da su i Gospoda našega pljuvali. «Jer ne okrenu lica svoga od ruga i zapljuvavanja» (Is. 50, 6). Oklevetan si? Isto to je pretrpeo i Gospod.

Poderali su ti odeću? Skinuli su i Gospodu njegove haljine i «deliše haljine njegove» (Mt. 27,35). Ti, međutim, još nisi osuđen. Niti razapet. Mnogo ti još fali da bi ličio na Gospoda.

"Plamen gneva će ustuknuti"

Plamen gneva će ustuknuti kod ovakvih misli. Slične pripreme i raspoloženja povraćaju mir u um i odstranjuju neuredne udarce srca. To označavaju i reči Davidove: «pripremio sam se i ne uzbudih se» (Ps. 119, 60).

Dve, dakle, stvari i ti da izbegavaš: Da ne smatraš sebe dostojnim pohvale i da ne smatraš nikoga nižim od sebe. Na takav način nikada u tebi neće buknuti gnev za uvrede koje ti se čine.

Isusovim primerom do pobede

Kako možemo da ukrotimo ovu strast? Ako se prethodno budemo podvizavali u smirenoumlju, čime je Gospod učio i rečima i delima. Rečima je govorio: «Koji hoće da bude prvi neka bude poslednji od sviju» (Mk. 9, 35).

Ali je i praktično učio krotosti, kada je mirno podneo šamar od sluge (Jn. 18, 21 - 23).

„Gnevljiv dostojan sažaljenja"

Razum seče gnev u korenu Ako pomoću razuma uzmogneš da sasečeš gorki koren gneva, iskorenićeš zajedno s njim mnoge druge strasti. Jer lukavstvo, podozrivost, drskost, nepoverenje, pokvarenost, umišljanje i sve ostale srodne strasti su porod ovoga zla.

Ako privikneš da budeš uvek poslednji, saglasno zapovesti Gospodnjoj, zar će postojati slučaj da uznegoduješ na nepravedne osude? Kada te grdi jedno malo dete, smatraj njegove reči kao povod za smeh.

Ali kada neko i od odraslih bude zahvaćen besom i izgovori pogrdne reči, smatraj ga više dostojnim sažaljenja nego li mržnje.

„Blaženi krotki"

Ne skrivajmo u sebi jedno tako veliko zlo. To je bolest duše, pomračenje uma, otuđenje od Boga, uzrok prepirke, povod nesreće, lukavi demon koji vlada u duši i blokira ulazak Svetoga Duha.

Jer gde su neprijateljstva, prepirke, gnevljenja, frakcije, sukobljavanja, koje neprekidno uznemiruju duševni mir, tamo duh krotosti ne obitava.

Saobrazimo se, dakle, zapovesti apostola Pavla: «Svaka gorčina i gnjev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas» (Ef. 4, 31) i očekujmo ispunjenje obećanja koje je dao Gospod krotkima: «Blaženi krotki jer će naslediti zemlju» (Mt. 5, 5) u Hristu Isusu Gospodu našem, Kome slava i moć u vekove. Amin.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...