Izvor: Vesti-online.com, 29.Jun.2013, 12:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gluvi barut

Malo mesto, siromašna kućna biblioteka, gledaj, birkaj, kad ono - Branko Ćopić. Reko, daj šta daš... "Osma ofanziva", "Prolom", pa "Gluvi barut". Sve spomenici Brankovim zabludama zbog kojih je u smiraj života poleteo sa beogradskog mosta na beton.

Milan Jovanović

Strašno podsećanje na ustaške pokolje, partizansko rovarenje po cenu stotina hiljada poklanih Srba i ujedno zloguka najava naše sadašnjosti, prepisane iz krvave bratoubilačke prošlosti, ako se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << braćom mogu nazvati oni što od Srpstva imaju samo srpska imena.

Bato Čengić, reditelj muslimanske vere, imao je petlje da 1990. u scenario sažme nekoliko Brankovih knjiga i, nek nam oprosti Ćopić, hrabrije nego on prikaže stravičnu ulogu komunizma u razbijanju naroda u bosanskim vrletima, koji se bio taman osovio na noge rešen da više ne ide na jame kao ovca na klanje.

Nekome to onda, kao ni danas, nije odgovaralo. Tada je trebalo zatrti svako sećanje na kralja i staru Jugoslaviju, oličenu u predratnom poručniku Radekiću. Usput prorediti Srbe, jer je i tada, kao i sada "Nemačkoj Srbija previše velika za Evropu" (Koštunica). Komesar Španac i njegovi uspeju da slome poručnika kome pratilac Uroš (glumi ga Enver Petrovci) pre nego što će ga streljati saspe u lice:

- Izdao si kralja, izdao si otadžbinu. Izdaćeš i srpski narod. Slizao si se sa ovima...

Tada je trebalo sahraniti svako sećanje na slavnu srpsku istoriju, isto kao i ovog leta gospodnjeg kada razni verbalni likvidatori poput Špančevog dželata Zunzare sikću na svakog ko se usudi da pomisli na skretanje sa EU trase. Kralja više nema, ali naši sadašnji Španci/Evropejci sa ništa manjim fanatizmom izdaju i otadžbinu i narod.

 

Ohrabreni podrškom tradicionalnih srpskih krvnika, vezuju nas dva po dva i ređaju pored jame, usput nas ubeđujući da je to za naše dobro. Ispod nas zjapi provalija i crno, a neki od spremljenih za nož i malj i dalje veruju da će sve biti dobro, da dželati u foteljama znaju šta rade i da nijedna žrtva nije prevelika zarad Evrope.

Kao jurodivi papagaji, naši suludnici ponavljaju da Datuma mora biti i da su za njega sve učinili. Šamari pljušte iz Berlina, podjebavaju nas Merkelini i ostali, poručuju da će Datuma biti, 'oće, 'oće, a kad će - ne znamo. U januaru ili limburgu, kad manjka Đekna. Šamari pljušte, a naše slepe vođe grakću, galame, valjda da zagluše glas Nemaca: Biće Datuma, mora ga biti, ljudi, braćo, pa šta ćete više od nas!?

Čekamo samo da iz usta Andreasa Šokenhofa progovori Aksentije Topalović:

- Datum?! Biće na Sveti nikad, a možda ni tad. Ako ste ludi, niste gluvi!

Ima u "Prolomu" jedan nesretni seoski knez koji bi sve nekako da se nagodi sa ustašama dok ostali razumni narod pregovara samo kroz cev, svestan da se može birati samo između borbe i klanja. Kneza na povratku od ustaškog logornika sačeka ustaški nož, dabome, a da jadniku do poslednjeg trzaja nije bilo jasno:

zašto?

 

Cena poverenja u dušmane uvek je bila previsoka, često su se naše nesrećne vođe, uzori ovim današnjim, natociljale na slatke reči i lažne osmehe, uljuljkani u obećanja i blaženi sve dok sa užasom nisu shvatili da je raka već iskopana, a streljački stroj spreman za paljbu.

Eto, na primer, Ivici su obećali "Karla Velikog", malo li je. To da je nagradu ustanovio nacista, Iveku izgleda nisu saopštili, hoće da ga iznenade, šta li. I njega i Velikog Kasapina, uvaženog Ivekovog saradnika na poslu opšteg balkanskog pomirenja, kome bi "Karlo" legao kao kec na deset, kao nastavak tradicije šiptarskih esesovaca iz divizije "Skenderbeg".

U "Gluvom barutu", naravno, na kraju pobeđuju komunisti, jer se Radekić, sugeriše nam Ćopić, dozvao pameti i izašao na jedinu pravu, njihovu, stazu. Odbacio omražene epolete i kokardu i krenuo u svetlu budućnost, na čelu kolone.

Zbog takvih, kobnih, krvavih zabluda, Branko se ubio. A, šta ćemo, i kuda ćemo mi, na čelu sa slepim, ludim i gluvim?

Nastavak na Vesti-online.com...