Izvor: Glas javnosti, 27.Sep.2009, 06:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluva država i radnički vapaj
Nezadovoljna lica radnika privatizovanih preduzeća koji satima stoje ispred zgrade vlade i nadležnih ministarstava u nadi da će im se neko obratiti i naći rešenje za njihove egzistencijalne probleme uobičajena su slika na televizijskim ekranima. Kada se vrate kući, a zahtevi im ostanu neispunjeni, na pamet padnu i radikalnije mere koje uskoro i realizuju.Čovek koji je sam sebi odsekao prst, zanemoćali ljudi koji padaju u nesvest od izgladnjivanja, radnici koji leže na pružnim prelazima- >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ovako se poslednjih meseci u Srbiji bore za ono što im pripada.
Istorijat štrajka
Prema jednoj od definicija, štrajk (naziv potiče od engleske reči strike koja znači udar) je mera radnika koja se ogleda u zajedničkom napuštanju posla da bi se time poslodavac naterao da prihvati njihove uslove, a to su najčešće povećanje plate ili smanjenje radnog vremena. Prvi štrajk je organizovan 1. maja 1886. godine u Čikagu kada je oko 40.000 nezadovoljnih radnika izašlo na ulice sa sloganom „tri osmice“- osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Ubuduće štrajk samo na Ušću
Radnici ubuduće neći moći da protestuju tamo gde oni hoće. Paketom mera koje je vlada usvojila krajem avgusta predviđeno je da se protesti ubuduće organizuju tamo gde radnici neće nikoga ugrožavati tako da blokiranje saobraćaja u Nemanjinoj ulici ispred zgrade vlade i ministarstava odlazi u istoriju.
U Beogradu će moći da se protestuje na Trgu Republike ili Ušću, a u ostalim gradovima jedinice lokalne samouprave su nadležne za određivanje pogodnog mesta za okupljanje radnika.
Začarani krug
- Tranzicija guta one koji su se borili za nju i koji su je izglasali. Ako je država prodala firme, to ne znači i da su radnici privatizovani, odnosno, prodati i mora da se vodi računa o njima. Oni su u teškom položaju jer se uglavnom radi o ljudima koji su srednjih godina, ne mogu lako da nađu novi posao niti znaju gde da ga traže- kaže za Glas predsednik Udruženja psihologa Prvoslav Plavšić.
On smatra da je štrajk najubojitije oružje koje pogađa poslodavca i državu, ali gubi smisao kad privreda ne funkcioniše. Mišljenja je da se država ponaša nekorektno prema zaposlenima koji izražavaju svoje nezadovoljstvo zbog plata jer je prodala neke firme, a novac je otišao u budžet.
- Radnici se nalaze u potpuno začaranom krugu u kojem pojedinci smatraju da izlaza nema i pribegavaju očajničkim merama, a neki od njih dobijaju određeni publicitet. Koliko god da su u pitanju pojedinačne mere i pojedinačno sagledavanje situacije, oni ne mogu da se ponašaju autodestruktivno jer imaju svoju porodicu prema kojima imaju odgovornost, a snose odgovornost i prema sebi- ističe Plavšić.
On ističe da bi trebalo nešto i poraditi na psihološkom planu.
- Da bi se dala nada tim ljudima, najbolji bi bio neposredni kontakt štrajkača i lica kojima se oni obraćaju, mada nadležni razgovor uglavnom izbegavaju- ističe on.
Radikalni potezi
Jedni od poslednjih aktera štrajka glađu jesu otpušteni radnici novosadske fabrike za proizvodnju vijaka, žičanih proizvoda i metalne galanterije „Petar Drapšin“. Štrajk je počeo 4. septembra, a okupljeni zahtevaju da im se reši radni status jer je Vrhovni sud još 2005. godine doneo odluku o poništenju aukcijske prodaje fabrike, ali se ona ne poštuje. Pošto niko od nadležnih nije našao za shodno da reši njihov problem, štrajkači su otišli korak dalje i od 17. septembra izražavaju svoj protest time što ne jedu.
- Nas par je rešilo da štrajkuje glađu, koleginica se petog dana srušila od iscrpljenosti, ja sam malaksao, ali smo rešili da idemo do kraja. Drže nas bes i inat! Ne možemo da se pomirimo sa tim da smo u lancu ogromnog kriminala samo mi krivi i da se takav kriminal podržava- rekla je Gordana Kojić.
Štrajk glađu je, otkad postoji, predstavljao metod borbe političkih zatvorenika protiv zatvorskih postupaka i to kada iscrpe sva sredstva borbe za svoja prava. Obespravljeni radnici u tranziciji su usvojili ovaj obraz ponašanja. Da li se i oni osećaju kao u zatvoru?
- Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije bili su na licu mesta tamo gde se štrajkovalo glađu. Neblagovremeno reagovanje nadležnih državnih organa dovelo je takvih poteza štrajkača jer se na kraju našlo rešenje za njih - kaže rukovodilac odeljenja za pravno- ekonomska i socijalna pitanja SSSS Suad Šećeragić.
Urušeno društvo
U SSSS nisu za tako radikalne poteze jer smatraju da se sve da rešiti kroz socijalni dijalog, ali shvataju da su ljudi prinuđeni na takve mere.
- Prema poslednjim podacima, sada štrajkuje između 25 i 35 preduzeća, a broj ljudi koji protestuju u svakom od njih je relativan, ali u pitanju je više desetina hiljada. Uzrok svih štrajkova u Srbiji jeste posledica loših privatizacija. Radnici su nezadovoljni zbog neisplaćenih zarada, neuplaćenih doprinosa i nepovezanog radnog staža- pojašnjava situaciju Šećeragić.
Sociolog Ratko Božović smatra da su učestali protesti posledica privatizacije i tranzicije koji podsećaju na maglu iz koje nikako da izađemo. Kaže da postoji više zapuštanja i otpuštanja nego uspostavljanja novih radnih mesta.
- Živimo u društvu koje je strašno urušeno, na starim temeljima ne može se graditi, a nikako da pronađemo nove osnove. Pored radnika, stradao je i srednji sloj koji je u blokadi.
Božović ukazuje na empatiju ljudi prema onima koji pate iako nije svojstveno čoveku da se oseća dobro kada vidi nemoćne i obespravljene ljude.
- Slučajevi samopovređivanja i štrajkova glađu predstavljaju vapaj žednih u pustinji. Radnici koji protestuju su očajnici koji hoće da skrenu pažnju na sebe jer nemaju razvijenu strategiju kako da svoj problem reše- kaže Božović.
Iako svi očekuju odgovor države, ona je, prema njegovom mišljenju, prilično nemoćna u ovom trenutku. Smatra da bi sindikati mogli više da posreduju između vlasti i radnika. U svakom slučaju, ako je podatak, da u Srbiji zvanično i nezvanično štrajkuje oko 70.000 ljudi tačan, onda se neminovno nameće pitanje da li je ovaj instrument borbe izgubio svoj smisao.
Milost je izasla iz coveka pa smo dobili nemilosrnu vladu.Vladu kojoj e vise stalo da se obracunava sa raznim novinama nego da pruzi hleb deci Srbije.Mladi su totalno izgubili nadu u bolje sutra pa se nakupljena frustracija pretvorila u nasilje .Gnev se mora ispoljiti a to se upravo desava u Srbiji.Dvadeset posto ljudi zivi lagodno i drzi ovu propalu vladu a resto gladuje.Sta u politicari uradili za ovih 10 godina je ravno nuli i gore.Sve je prodato a niko nema pojma gde je novac i zasto je onda drzava u tolikom gubitku.Nesto nije u redu , nesto veliko i nelogicno.Bila sam u Beogradu pre burek revolucije i narod je bio veseliji i zivlji .Ponovo sam bila pre tri godine i nema vise osmeha na licima gradjana Srbije , svima se u ocima vidi ocaj i strah.To je posledica ove nametnute vlade za koju svi misle da je izabrana od naroda.Administracija je toliko velika da je to nenormalno a zaposlenih sve manje.Sta rade ljudi u administraciji?Piju kafu ?Kod nas je od kako znam za sebe radno mesto bilo za druzenje , ogovaranje i pijuckanje kafe.Nije ni cudo kada direktor ima zamenika , zamenik svog zamenika i zamenikov zamenik svog zamenika.Ovde jedna od naproduktivnijih preduzeca i najbogatijih ima asdministraciju najvise 12 .Dvanajst ljudi vode firmu od 1500 radnika.Politika je nesto najgore .Toliko ministara ima da ih covek ne moze "pohvatati" ko je ministar za sta .Cak postoje ministri za neke stvari za koje nigde nisam cula da postoje .Drustvo se urisilo , tacno je .Donese se najgore stvari iz , takozvanih , razvijenih zemalja.Vaznije je imati paradu homoseksualaca nego novine koje pisu istinu i teraju coveka na razmisljanje.Sve sto je do skoro bila vrlina sada se ljudi toga stide.Tako je i na kulturnom polju.Vaznije i interesantnije je gledati Velikog brata nego Selo gori a baba se ceslja.Istorija je nesto sto pripada proslosti i ne treba spomin jati , dok se ne ponovi.Sve sto je specificno za jedan narod treba unistiti jer je to seljacko i glupo.Spikeri na tv stanicama nemaju pojma kako da se ponasaju a jos manje kako da govore.Na kraju ce se svi secati Srbije , zemlje homoseksualaca a ne drzava koja je branila svoj pa i tudj narod.Ovo zadnje prisvajaju druge nacije ili bolje reci Srbi otpadnici.Makedonci po svojim klubovima stvaljaju Kraljevica Marka kao svog junaka , Hrvati kao svog a i Bugari kao svog.Covecanstvo je izludjeno , zamajano a ne voli da misli za sebe koliko ovo sve izgleda glupo., mesno i jadno.Svi su pobrkali loncice u glavi.Dzabe strajkovi , politicari se unutra cerecu uz shivas i cigarete.Nema vise milosti u ljudi a ni cvece ne mirise vise kao nekad.Sve je to odraz maloumlja.
Nece se nista promeniti,jer nema ko da povede narod.Radnici jos nisu shvatili da im je jedina mogucnost spasa da se samoorganizuju,jer im niko nece pomoci,a najmanje prodane sindikalne vodje.Do novog 5 oktobra neminovno mora doci jer je dogorelo...Sto pre to bolje .Motke u ruke,i na ulicu.Ako se ne dignemo,izvesno nas ceka potpuni slom i propast.Unistene su finansije,proizvodnja,cela privreda,zdravstvo,sada je na redu skolstvo.Drzava stoji iza narko bosova..Neka ljudi vec jednom shvate...Ova vlast je postavljena spolja upravo da SPRECI svaku mogucnost ulaska u Evropu..Zasto evropa na trazi od srbije zakon o restituciji?Zasto evropa ne trazi od srbije da otvori vrata stranoj konkurenciji,tj trzistu u pravom smislu?Zasto evropa tako mlako odgovara na bestijalna morbidno bolesna prebijanja stranaca?Zasto cuti nad divljastvom i varvarizmom koji se vrsi nad Kurirom?Gde su sad nvo kojima su puna usta demokratije?Nigde se u 3 milenijumu ljudi od ocaja ne sakate...UJEDINITE SE PROLETERI,I POKAZITE DA VAS JOS IMA...DA RAZJURIMO BAGRU!!!!!
