Izvor: Blic, 05.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gluva Evropa
Kada je šezdeset devete napisao "Give Peace A Chance", Džon Lenon je mislio ozbiljno. U krevetu skupog hotela u Torontu, on i Joko, i gomila bradatih muškaraca i žena raspuštene kose, otpevali su tu pesmu pred kamerama i pred svetom, i ništa se nije desilo: šezdesete su se završile, Vijetnam je trajao još neko vreme, Vilijam Klinton, seljače iz Litl Roka, Arkanzas, povukao je nekoliko dimova iz džointa, ali nije uvlačio, u šta smo se posle uverili.
Pesma je, međutim, ostala. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Preživela je pankersku ironiju, političke zloupotrebe, balkanski ignorantski podsmeh. Preživeće i navijače, one iste koji mnogo više vole ravnogorski melos, turbofolk i hrvatski pop. Praćena smehom, pesma je otpevana na utakmici protiv prejadnog tima iz Zapadnog Mostara, kako bi se dvojici namrgođenih Uefinih guzonja s amaterskim fotoaparatima prikazalo kako smo mi, eto, civilizovani, mirni, dobri i pogodni za Jevropu. Do prve prilike.
Gori od bahatog, razularenog i primitivnog nazovinavijača jeste samo uštogljeni, umiveni i pacifikovani. Šta, naime, povezuje Lenonovu antiratnu himnu i fudbal? Manje nego ništa. Pevajući "Dajte šansu miru" da zadovolje dvojicu birokrata iz Niona, ili kakve druge švajcarske vukojebine, navijači su zorno demonstrirali vrstu podaničke pritajenosti, baš onu mentalitetsku osobinu koja ih čini pogodnima za prezir. Dobili smo batine, pa ćemo biti dobri. Kakav bedan životni princip!
Ovim, naravno, neću reći kako je valjalo ponovo opevati haške optuženike i evocirati srebreničke uspomene. Bilo bi, naime, lepo kada bi ljudi koji sebe zovu navijačima nešto uistinu shvatili. Ali, nisu. Samo čekaju domaće prvenstvo, tamo gde nema Uefinih kontrolora, da se opuste. I razulare. Uvek su mi bili odvratni silnici koji se pokunje posle prvog šamara.
Odluči li Uefa da Partizan može dalje igrati drugu evropsku ligu, biće to priznanje da je prvobitna odluka bila ipak samo opomena. Kao i da za evropski fudbal nije dobro da se izrazito loši timovi, kakav je Zrinjski, provuku do ozbiljnih utakmica. Odluči li suprotno, Lenonova pesma vratiće se u hipi-ropotarnicu, a "nož, žica, Srebrenica" - na tribine.
Gori od mojih grobara bili su ovi u komšiluku. Očajnu Zvezdinu igru, nejasne trenerske ideje i dve-tri promašene investicije tima koji se nada Ligi šampiona navijači su pozorišno ispratili umerenim zviždukom i umerenim aplauzom. Partizan je bar razvalio mostarsku olupinu. Zvezda je igrala komplementarno svom protivniku, i umalo nije primila gol. No, sve ono ponižavanje trenera, potera za bilo kojim vlasnikom trenerske licence i stranog pasoša, nejasna trgovina i smanjivanje ambicija shodno realnosti teško da su dobar osnov za pravljenje bilo kakvog tima. Da ne bude zabune, odlično bi bilo da Zvezda uđe u Ligu šampiona. I da se ne bruka. Ali nije moguće. Bar jedno od toga.
Jer: smisao pojavljivanja u fudbalskoj Evropi jednaka je civilizovanju divlje duše. Kao što prosečan srpski političar - a natprosečnih više nema - suštinski ne razume čemu ulazak u EU, osim što se nada da će u tranzicionom procesu nešto ućariti, tako se i prosečan fudbaler - a stvar s natprosečnim slična je gorenavedenom primeru - ufa kako će ga videti neko iz Koblenca. Ili, bar, Fenerbahčea.
Evropa, tako, nije metafora za uljuđenje, emancipaciju, kulturološki skok, napuštanje brloga, nego tek mogućnost da se štrpne koji konvertibilni novčić. Ironično pevanje Lenonove pesme pokazuje da se misli upravo suprotno od onog što govori njen tekst, baš kao što Betovenova i Šilerova "Oda radosti" ne predstavlja simbol evropskih vrednosti, nego smaranje između dve Guče. Na kojoj više ne može biti šote i trbušnjaka, jer to uopšte nije nacionalno. Nacionalna je samo upljuvana limena glazba, srča do kolena i psovka. Kada Evropa naruži, pošalje neku bombu ili malo para, mi ćemo se pokunjiti, prikloniti, prepodobiti, i čekati da ridžovani prođu. Pa da opet pljujemo po podu, lepimo žvake na stolice i bacamo opuške kroz prozore naših automobila napunjenih eko-dizelom i bezolovnim benzinom.
Bilo kako bilo, Partizan je spremio jedanaest komada timu koji to i zaslužuje, Zvezda je dala taj jedan gol, nadati se je da neće proći kao prošli put u Norveškoj. A neki pomoćnik nekog nadležnog ministra objavio je kako će se od sada poštovati zakoni kojima se uređuje javni red i mir. Pevajući Lenona, navijači su priznali kako su, u stvari, nešto drugo, a ministarsko pomoćničko prasence kako je ovo zemlja u kojoj se zakoni poštuju onda kada se dobije po stražnjici.
Dok ne dođu Rusi.
