Izvor: Vesti-online.com, 29.Jan.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glupost ćirilicom

Vidim, mnogi su se naljutili što su se Hrvati setili da su pisali i ćirilicom do 11. veka, pa i kasnije. Udarili mnogi profesionalni rodoljupci da ih grde što otimaju srpsko, a prilika je bila da se zamislimo o sebi.

Igor Kozarski

Čisto da podsetim, organizovali su naučni skup o ćirilici kao starom hrvatskom pismu. Potom je u Širokom Brijegu, u Zapadnoj Hercegovini, podignut spomenik ćirilici.

Reč je o pismu koje izvorno nije ni samo srpsko, ni samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << hrvatsko. Danas je to zvanično pismo u Mongoliji, na primer. Ćirilicom, ruskom varijantom, pišu i narodi mnogih zemalja bivšeg SSSR-a. Iranski narodi poput Oseta i Tadžika, pa Kurdi, Tatari, Kazasi, i Čečeni bogami...

 

Kada bih sastavio celokupan spisak naroda koji svoje jezike pišu ćirilicom, ni za šta drugo ne bi bilo mesta u ovom tekstu.

Isprepleteno je. Recimo, tokom 18. veka pisali smo starom azbukom, pa su iz Rusije poslali Srbima u Austriji oko 200.000 bukvara u tom periodu, odnosno kad god bi mitropolit to zatražio iz Sremskih Karlovaca.

Popričao sam malo sa lektorom, čovek je učio te stvari na fakultetu. Kaže mi da je činjenica da su franjevci naučili ćirilicu, svih 44 znaka, i pisali ćirilicom samo svedočanstvo o snazi srpske srednjovekovne države i kulture koju je preuzela iz Vizantije. Dokaz da su morali da se prilagode.

Kao što je činjenica da je do 1878. godine većina knjiga na bugarskom štampana u Srbiji dokaz o snazi tadašnje države. Tako je i ovo što se sada dešava u Hrvatskoj dokaz slabosti srpske države i društva. Nisam našao razloga da se naljutim ma šta mislio o njihovoj državi i licemerju koje je nosi, o tome da se pozivaju na ćirilicu kao staro hrvatsko pismo, a u isto vreme brane je Srbima.

Ljudi rade i reč je o državnom projektu. Hrvatska se sprema za prijem u Evropsku uniju i hoće da se predstavi boljom, značajnijom i duhovno širom nego što će ikada da bude. Otud se na Histori kanalu pojavila i serija o hrvatskim kraljevima, zapravo o njihovoj ranoj istoriji. I ma koliko ta serija bila šupljikava, to su opet njihova posla.

Ali kada smo tako provincijalno zagledani preko plota, sve sa dežurnim rodoljupcima na čelu koje je još Sterija tako slasno ismejao, hajde da se zagledamo u sebe.

Jer, šta mi radimo? Što mi nismo podigli spomenik ćirilici nego se pre srpske države toga dosetio entuzijasta iz Širokog Brijega? Umesto toga digli smo spomenik Rokiju, već 20 godina se svađamo oko imena ulica, namećemo jedni drugima istorijska viđenja, a istoriju uglavnom učimo iz kafanskog usmenog predanja.

Ili što mi nismo snimili seriju o srpskim kraljevima, kada već imamo izuzetnu istoriju, a imamo, toliko posebnu da nam je čak i Madlen Olbrajt to priznala. Nego razvaljujemo mozgove "serijama rekordne gledanosti". Ogroman narodni novac i televizijsko vreme trošimo na budalaštine Radoša Bajića i slične uz večiti izgovor kako nije namireno 70 odsto tehnološkog viška RTS-a, tog kopileta svakog srpskog režima.

Kad je već reč o RTS-u i ćirilici koju je zakonom obavezan da je čuva, onda da pomenemo i prevode filmova sa pravopisnim greškama zbog kojih se dobijala slaba u četvrtom razredu osnovne škole, a iskreno se nadam da se moj stari profesor pravopisa odavno manuo televizije. Pri tom, privatne stanice nemaju obaveze prema jeziku i pismu, pa je svaka gadost dobrodošla. A roditelji koji ih gledaju posle se ljute što im deca govore maternji jezik kao da im se nešto dogodilo.

Koliko je knjiga digitalizovala Narodna biblioteka, pa da srpsku ćirilicu širom sveta čita ko hoće? Toliko malo da je jasno da je reč o zaštiti interesa svakakvih izdavača od kojih država kupuje knjige navodno da bi pomogla kulturu, a zapravo je reč o muljatorskim poslovima kojima se narodni novac preliva u lopovske džepove.

Da li je zakonom naređeno isticanje firmi ćiriličnim pismom? Što, da ne oteramo turiste? Pa nisu ih tako oterali ni u Bugarskoj, a i u Moskvi nađu "Makdonalds". Da li vodimo računa o uvođenju ćiriličnih tastatura? Da li, da li, da li...

Priči nikada kraja, zar ne?

Ostaje još da se kaže da je u Širokom Brijegu podignut spomenik našoj gluposti. I to ćirilicom.

Nastavak na Vesti-online.com...