Izvor: Vesti-online.com, 26.Avg.2012, 14:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glumili ludilo, psihijatri ih strpali u ludnice

Psiholog Dejvid Rozenhan sproveo je eksperiment 1973. godine koji je objavljen pod nazivom “Biti normalan na nenormalnim mestima”. Danas ova studija ima veliki značaj za psihijatrijske dijagnoze.

Entoni Hopkins u ulozi ludog doktora Hanibala Lektora

 

Eksperiment se sastojao iz dva dela:

 

Prvi je uključio slanje tri žene i pet muškaraca u mentalnu instituciju. Svaki volonter je simulirao halucinacije da bi obezbedio prijem u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << razne psihijatrijske bolnice i kod svakog je dijagnostikovan psihički poremećaj.

 

Nakon dijagnoze, Rozenhan je volonterima davao instrukcije da se ponašaju normalno i da govore kako više nemaju halucinacije. Osoblje je i dalje verovalo da su psihički oboleli. Neki su čak bili zatvoreni i po par meseci.

 

Međutim, na ovome se nije završilo.

 

U drugom delu eksperimenta, uvređene bolnice izazvale su Rozenhana da pošalje još volontera, da bi dokazali da osoblje može da ih otkrije. On je pristao, i sklopio dogovor da u naredna tri meseca pošalje jednog ili više pacijenata, a oni će pokušati od “izvale” ko je “uljez”.

 

U naredna tri meseca Rozenhan poslao 193 nova volontera: psihijatri su identifikovali 41 kao potencijalnog “glumca”, a u dodatna 42 volontera se sumnjalo.

Tada je usledio najšokantniji momenat, barem za osoblje ove institucije.

 

Rozenhan je otkrio da je lagao i da zapravo nije poslao nijednog volontera, što znači da je osoblje bolnice označilo 41 pravog pacijenta – možda i ozbiljno obolelog – kao mentalno zdrave.

 

Rozenhan je iz ove studije zaključio da “ne možemo razlikovati duševno zdrave od duševno obolelih u psihijatrijskim ustanovama”.

 

Genijalno.

Nastavak na Vesti-online.com...