Izvor: Politika, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glumac svira bluz
PORTRET ZVEZDE
Kao tinejdžer bio sam duboko dirnut pokretom za ljudska prava, divio se mladim borcima na američkim ulicama, želeo da budem kao oni, kao svi koji su se borili za slobodu – izjavljuje američki glumac, reditelj i producent Deni Glover (1946, San Francisko), tokom boravka u samoj završnici 48. solunskog festivala.
Zvezda i "Slatkorečivca", novog dramsko-muzičkog filma američkog nezavisnog autora Džona Sejlsa (u Solunu je bila priređena retrospektiva njegovih 16 filmova), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokom boravka na festivalu održao je i izuzetno posećenu master klasu. Glavne teme: film, politika, umetnost i kolektivna svest, uz osvrt na položaj Afro-Amerikanaca u Americi i afro-američkih glumaca u Holivudu.
Socijalna piramida
– U postojećoj socijalnoj piramidi nema istinskih promena. Nažalost, priraštaj afro-amričkih glumaca u Holivudu odnosi se na brojke, a ne na kvalitet – kaže Glover nešto kasnije se osvrćući i na značaj filmova kakvi su "Boja purpura" Stivena Spilberga ili "Manderlej" Larsa fon Trira.
– I posle 22 godine ljudi još uvek govore o "Boji purpura" koji je pomogao crnačkoj komuni da samu sebe spozna drugačije. Od izuzetne važnosti je i smelost fon Trirovog "Manderleja", kao filozofske rasprave o ropstvu i nejednakosti.
Imate li u sebi usađena sećanja Vaših predaka na ropstvo? – upitali smo ga tokom jednog od prethodnih susreta kada je govorio ekskluzivno za "Politiku".
– Celokupna ideja ropstva je u dehumanizaciji crnaca, sistem koji je bio svesno kalkulantski kako bi se drugom biću potpuno ubila svest o tome ko je i šta je. Da se ubije svest o jednakosti svih ljudskih bića na planeti. Čak i posle ukidanja ropstva, u Americi još dugo nije postojala spremnost prihvatanja crnaca kao jednakih drugim stanovnicima. Uostalom, suprotstavljanje takvoj ideji od strane Martina Lutera Kinga, kao što znamo, završeno je njegovim ubistvom. Pamtim ljutnju koju sam osećao kao dete, kada sam iz San Franciska odlazio u posetu svojoj baki i deki u Džordžiju i kada sam morao da sedim u delu autobusa odvojenom za crnce. A to su bile šezdesete godine 20. veka – odgovorio je Deni Glover.
Uprkos ovim i ovakvim sećanjima, ovaj glumac ima jednu od najzamašnijih karijera, što podrazumeva i uloge u 93 filma (tri potpisuje i kao reditelj, a 14 kao producent), među kojima su i oni sa potpisima Lorensa Kazdana, Vesa Andersona, Spilberga i mnogih nezavisnih američkih autora. Priznaje činjenicu da ga je internacionalna publika bolje upoznala tek 1979. godine zahvaljujući filmu "Bekstvo iz Alkatraza", a da je svetska slava osvojena tek nakon filmskog serijala "Smrtonosno oružje" u kojem je partner Melu Gibsonu.
– Uvek sam pristajao na uloge u filmovima onih reditelja za koje sam unapred mislio da imaju viziju koju ću razumeti, da mogu da verujem reditelju i njegovoj ideji. Ne odričem se nijedne do sada odigrane uloge, ni onih u akcionim filmovima koje su mi donele popularnost. Ta popularnost sada mi omogućava da radim i u drugačijim filmovima koji su mi važni. Volim da radim u filmovima koji kazuju o važnim društvenim i socijalnim problemima. Dok god akcioni filmovi u sižeu svoje priče imaju važne teme kao što su protok droge, nasilje, kontrolu oružja, aparthejd ili probleme imigracije, ja se mogu naći u njima – kaže Glover.
Apsolvirajući u Solunu i svoje poimanje umetnosti, Deni Glover je rekao:
– Umetnost je izvor preobražaja jer podstiče i razvija našu kolektivnu svest i savest, hrani našu maštu i osposobljava nas za promenu.
Pohvale našem glumcu
Uz ovakav stav, jasno je zašto se Glover često opredeljuje za učešće u nezavisnim, umetničko-autorskim filmovima. I Sejlsov "Slatkorečivac", priča o prelasku sa akustičnog na električni bluz, jedan je od takvih (Glover igra ulogu vlasnika kluba u kojem se menja muzička istorija), a Glovera ćemo tokom naredne dve godine gledati i u autorskim filmovima: "Slepilo", brazilskog reditelja Fernanda Meireljesa koji se snima prema romanu Žozea Saramaga, "Gospel Hil" Đankarla Espozita, "Noćni voz" Brajana Kinga i "Be Kind Rewind" Mišela Gondrija.
Tokom 2001. godine i snimanja filma "3 a. m." Lija Dejvisa (potpisuje ga i kao producent uz Spajka Lija), Glover je imao priliku da upozna i svog mladog srpskog kolegu Sergeja Trifunovića kao značajnog partnera u ovom filmu i o njemu kaže: "Sergej puca od energije, od glumačke krvi i mesa, a uz to je i veoma duhovit..."
Pre sedam dana Gloveru je pripala i čast da zatvori 48. solunski festival i uruči nagradu "Srebrni Aleksandar" Vasilisu Statulopulosu, producentu kolumbijsko-grčkog filma "PVC-1", koji je osvojio najviše festivalskih priznanja.
[objavljeno: ]
