Izvor: Vesti-online.com, 19.Okt.2018, 08:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gluma kao bolest zavisnosti

Na nekoliko lokacija u Beogradu, u produkciji RTS, snima se serija "Delirijum tremens" Gorana Markovića. Ekipu smo zatekli na Vojnomedicinskom centru Karaburma, gde su u bolničkoj sobi Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Dragan Pelević Pele, Anita Mančić, Milica Zarić... radili jednu od zahtevnijih scena. I nije im trebalo puno da je i urade, s obzirom na to da se radi o pravim profesionalcima.

U više navrata Goran Marković bavio se glumom kao temom u pozorištu i na filmu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ovoga puta pogled na fenomen glume je iz sasvim drugog ugla, gluma kao bolest, bolest zavisnosti.

- Bila je mučna scena danas. Veoma sam zadovoljan zato što sam imao izvesne strahove zbog toga što je to jedna veoma delikatna tema, ta bolest. Posebno je delikatna stvar zbog toga što se radi o jednoj specifičnoj bolesti koja zapravo ne postoji u medicinskim leksikonima, a zove se bolest glume. I za to mi je poslužio jedan postojeći primer sada već pokojnog Predraga Ejdusa koji je bio stvarno fenomen u pogledu količine glumačkih uloga, koje je ostvario.

Priča prati poznatog glumca Dagija, igra ga Tihomir Stanić, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

- Moj glavni junak dolazi u jedno strašno stanje upravo zbog zarobljenosti i pokušavam da otkrijem kako je došlo do toga. Imamo taj vrlo interesantan postupak psihodrame, koja je nešto suprotno od umetnosti, to je metod lečenja, vrsta grupne terapije. Psihodramatičari su u stvari psiholozi ili psihijatri. Anita glumi psihoterapeuta i ona je osoba koja mnogo dobro poznaje tu problematiku i koja mi je dosta pomogla - ističe Marković i dodaje.

- Rođen sam u porodici glumaca i znam ih mnogo koji su proživeli sasvim fine živote privatne, koji nisu bili narušeni infekcijom o kojoj smo govorili, ali takođe znam dosta glumaca koji su propatili zbog profesije kojom se bave. Ta profesija je mnogo teška, ona ranjava ljude i samo oni koji su otporni i veoma jake ličnosti uspeju da odole svim tim iskušenjima.

To je prosto neverovatno šta je on sve radio i koliko je radio i zbog toga je naravno i izgoreo. Njegova bolest pre jedno 15-ak godina, koja je bila usko spojena sa glumom, poslužila je kao osnova za ovu seriju, tako da će s jedne strane biti priča o bolesti, a s druge strane priča o glumcu i fenomenu glume. Žanrovski deluje mračno, a biće i komedije, odnosno tragikomičnih situacija, zato što su glumci s jedne strane veoma duboki i nesrećni ljudi, a s druge strane lakomisleni, nekada površni - kaže za "Vesti" Goran Marković.

Reditelj bolest glume definiše kao zaraznu, infektivnu.

- Verovatno da postoji lečila bi se na infektivnoj klinici, zato što onaj ko oseti radost glume je zapravo zarobljen u svemu tome, ne može iz toga da izađe. Oni su svi zaraženi, svi su u nekoj vrsti zarobljeništva te glumačke strasti i te magije glumačke i na neki način trpe zbog svega toga. Ne govorim samo o alkoholizmu. Ovde nije reč o alkoholizmu, iako se serija zove "Delirijum tremens", nego ta bolest koju ima glavni junak liči na alkoholizam, ali nije to, nego to je jedna vrsta zavisnosti, jer su ljudi koji se bave glumom i koji su u dodiru sa glumom zarobljeni od nje.

Načelo Gorana Markovića je, kako kaže, da uloge treba da igraju dobri glumci.

- Sa Tikom sam mnogo radio i prva ideja mi je bila da ulogu Dagija igra baš on. To mi je došlo nekako prirodno, pogotovo što je on pravi glumac sa svim vrlinama i manama koja ta profesija nosi i koji poznaje problematiku, oseća tu strašnu sudbinu glumca na sopstvenoj koži. Tika mi pomaže i u podeli uloga, često ga konsultujem. Jednu od velikih uloga igra i turski glumac iz Skoplja Rešid Bereda, koga sam video u jednom makedonskom filmu i toliko me očarao da sam ga pozvao da dođe. Tri bolesnika koja su neka vrsta tragikomičnih ličnosti su upravo on, Dragan Petrović Pele i Igor Đorđević.

Nastavak na Vesti-online.com...