Izvor: VOA, 13.Jul.2018, 21:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalno zagrevanje menja nutritivnu vrednost useva
Temperature širom sveta su u porastu, zahvaljujući ljudskoj ekploataciji i sagorevanju uglja, nafte i ostalih fosilnih goriva zarad proizvodnje energije. Prilikom sagorevanja goriva oslobađa se ugljen- dioksid koji zadržava toplotu u atmosferi. Ugljen-dioksid je ključan za uzgajanje biljaka i mada veća količina tog jedinjenja u atmosferi možda zvuči kao dobra stvar za biljke, naučnici su utvrdili da nije uvek sve tako jednostavno. Luis Ziska je biolog u američkom Sekretarijatu za poljoprivredu. On se bavi proučavanjem uticaja rastućeg nivoa ugljen-dioksida na useve, kao što je pirinač. Ziska i njegove kolege nedavno su otkrili da je pirinač koji je rastao u uslovima nivoa ugljen-dioksida, kakav se očekuje krajem 21. veka, sadržao manje proteina, gvožđa, cinka i vitamina B. Ovo je problem u zemljama, gde se pirinač koristi kao osnovna namirnica . Broj ljudi za koje pirinač predstavlja jedini iznos kalorija iznosi skoro dve milijarde i šta god da mu se dogodi, navodi Ziska, imaće veliki uticaj na globalnu zajednicu. I nije u pitanju samo pirinač. Ostale studije pokazale su da kukuruz, grašak, soja i ostali usevi takođe gube svoju energetsku vrednost sa porastom ugljen-dioksida. “Smatramo da se javlja efekat razređivanja kako usev usled veće koncentracije ugljen-dioskida raste. Postoji disbalans između dodatnog ugljen-dioksida u vazduhu i i hranljivih materija u zemljištu, koje ne mogu da naprave kompenzaciju za sav taj dodatni ugljen-dioksid”, rekao je Ziska. Moguće da se dešava sledeće: Za rast biljaka neophodan je ugljen-dioksid iz vazduha. Što je veća koncentracija ugljen-dioksida biljke više rastu. Međutim, biljkama je takođe potreban azot iz zemljišta, kako bi proizvele protein i određene vitamine. Nivo azota se nije promenio, niti količina minerala u zemljištu, kao što su cink i gvožđe. Prema tome, biljke su porasle, ali se koncentracija hranljivih materija smanjila. Ipak, nije sve tako crno. Vitamini koji ne sadrže azot, mogli bi da budu u boljem položaju. “Obradovaće vas činjenica da je vitamin Ce većinom sastavljen od ugljen dioksida. Zbog toga verujemo da bi se sa porastom ugljen-dioksida mogla povećati proizvodnja vitamina Ce”, objašnjava Ziska. Međutim, ugljen-dioksid ne utiče samo na useve. Na toj listi nalazi se i partenijum (Povratić), neprijatan i agresivan korov, koji izaziva alergiju. Taj korov ispušta hemikaliju koja ubija ostale biljke. Ziska želi da sazna da li će s porastom nivoa ugljen-dioskida doći i do porasta partenijuma. “Ukoliko do toga dođe, sposobnost ove biljke da dominira pejzažom će se povećati. Imajući u vidu koliko je ova biljka štetna, zaista bismo želeli da saznamo da li će se to dogoditi”, dodaje Ziska. Već 30 godina Ziska ispituje uticaj porasta nivoa ugljen-dioksida na biljni svet i stvorenja, koja od njega zavise - od useva i korova do polena, kojim se hrane pčele. Čak i posle tri decenije istraživanja Ziska kaže da naučnici zapravo tek počinju i da bi eventualni uticaj ugljen-dioksida mogao promeniti kompletan živi svet.
