Izvor: Southeast European Times, 27.Sep.2012, 23:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Globalno čišćenje vode na meti hrvatske inicijative

Globalnim razmišljanjem i lokalnim delovanjem hrvatska nevladina organizacija za zaštitu životne sredine želi da promeni nešto.

27/09/2012

Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Ohrida -- 27.9.2012.

Porast zabrinutosti oko povećanja zagađenja vode na Balkanu podstakao je globalnu inicijativu za čišćenje mora, jezera i reka, koje su postale mesto za odlaganje čvrstog otpada.

Udruženje Global Underwater Awareness (Globalna svest >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << o zaštiti podvodnog sveta), sa sedištem u Hrvatskoj, organizovalo je prvu globalnu akciju čišćenja priobalnih područja u preko 20 zemalja. Samo u prvih nekoliko sati uklonjeno je ukupno 100.000 tona čvrstog otpada. Skoro sve zemlje jugoistočne Evrope učestvovale su u akciji.

Asocijacija je nova, neprofitna nevladina organizacija koju finansira britanski biznismen Berni Eklston, sa ciljem da se poveća svest javnosti, a posebno kod mlađih generacija, o uticaju zagađenih mora, jezera i reka.

Predsednik asocijacije Kristijan Curavić izjavio je za SETimes da Hrvatska ima najviše otpada na Balkanu, ali da su druge zemlje regiona odmah iza nje.

„Situacija na Balkanu je kritična, s obzirom da ekologija i briga za životnu sredinu nisu postojali u našim zemljama pre 10 godina. Hrvatska je u najgorem stanju sa svojom dugom obalom; slede je Srbija i Crna Gora, kao i druge zemlje regiona“, rekao je on.

„Hrvatska obala je najzagađenija u Evropi, posle Keltskog mora. Ona je turistička zemlja i godišnje zaradi do 1,3 milijardi evra od turizma, ali izdvaja 134 miliona evra za čišćenje životne sredine“, rekao je Curavić.

Prema Curavićevim rečima, ne postoje plaža ili napušteno ostrvo bez otpada na svom morskom dnu -- automobilskih guma, metala, plastike, stakla, baterija, motora, kanti za naftu i gorivo i slično.

„Prvi sam počeo organizovano čišćenje hrvatske obale. Izvadili smo preko 65 tona otpada. Onda smo došli na ideju da organizujemo akciju čišćenja u celom regionu, a potom i globalno“, rekao je Curavić.

Najveći deo akcije čišćenja u Hrvatskoj odvijao se u blizini primorskog grada Biograda, a u Crnoj Gori u Budvi, na Slovenskoj plaži i u gradskoj marini.

„Zagađenost je zaista velika u određenim oblastima duž obale. Ona je zaista nezaštićena i ugrožena raznim otpadom. Mi, naša organizacija, reagujemo na upozorenja građana, a potom savetujemo relevantne institucije. Planiramo da otvorimo kancelariju u kojoj građani mogu da prijavljuju slučajeve zagađenja vode“, rekao je Nebojša Ivanović, predsednik ogranka podvodne asocijacije u Crnoj Gori.

Makedonsko Ohridsko jezero, koje je UNESKO proglasio zaštićenom svetskom baštinom, pretvoreno je u deponiju čvrstog otpada. Mada je dužina jezera samo 30 km, ronioci tvrde da se na njegovom dnu nalazi razno smeće.

Ronilac kluba Ohridska amfora Vasko Nikoloski izjavio je zaSETimesda se u jezeru nalaze frižideri, šporeti i mašine za veš.

„Do sada smo uklonili desetine tona otpada iz jezera; plastiku, drvo, građevinski materijal, gvožđe, sportsku opremu, bicikle. …Kada grade ili popravljaju svoje kuće, umesto da se na odgovarajući način rešavaju otpada, stanovnici ga bacaju u jezero“, rekao je Nikoloski.

Nekoliko lokacija u jezeru u gorem je stanju od drugih -- sa nekoliko loših područja u blizini turističkih objekata. Dubina jezera veća je od 200 metara, a ronioci mogu da uklone samo otpad u blizini obale i na manjim dubinama.

Ni reke na Balkanu nisu u boljem stanju. Stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da zemlje regiona treba da posvete posebnu pažnju pošumljavanju slivnih područja kako bi se smanjila erozija rečnih korita putem redovnih čišćenja reka.

„Svake godine sve vodene površine postanu potencijalne deponije, a do sada se niko nije pozabavio time sistematski, nego se to čini samo povremeno. Studije pokazuju da se stotine tona smeća razlaže na dnu jezera, reka, mora i okeana“, kaže Kiro Angeleski, predsednik skopskog ronilačkog kluba Vrelo.

Gjoko Zoroski iz Ekološkog pokreta Makedonije rekao je za SETimes da povećanje otpada u vodi predstavlja direktnu opasnost po vodene biljke i životinje.

„Otpad u vodenim sistemima može da ispusti otrovne supstance, koje onda ulaze u lanac ishrane vodenih organizama i mogu da se pronađu u hrani koju konzumiraju ljudi“, rekao je Zoroski.

Prema rečima Zoroskog, nedovoljna svest javnosti glavni je razlog koji stoji iza tog problema, ali je takođe teško sprovesti zakonske propise zbog nedovoljnog broja inspektora za zaštitu životne sredine.

Lenče Lokoska, specijalista za vode u Hidrobiološkom institutu Ohrida, koja testira kvalitet vode, kaže da smanjenje zagađenja vode zahteva konstantna čišćenja.

„Veštačka jezera [rezervoari] takođe su pogođena mehaničkom kontaminacijom, imaju kratak životni vek i potrebna su česta čišćenja“, izjavila je Lokoska za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...