Izvor: Blic, 18.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalni sukobi i lokalne „trgovine“
Kako se bliži rasplet kosovske krize, sve su očigledniji pokušaji Zapada i Rusije da iz njenog krajnjeg rešenja izvuku što više strategijskih, političkih i drugih koristi. Posle odbijanja Rusije da u Savetu bezbednosti prihvati Ahtisarijev plan o tzv. nadgledanoj nezavisnosti Kosova, usledila je opstrukcija, pre svega od strane SAD, pregovaračke misije međunarodne trojke (SAD, EU i Rusija), koja je bez uspeha okončana 10. decembra 2007.
Pošto su time skoro potpuno iscrpljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvanične i nezvanične pregovaračke i posredničke mogućnosti rešavanja kosovskog statusa u okviru mehanizma OUN, Zapad, na čelu sa SAD je odlučio da problem reši mimo OUN. To je rešenje po kojem bi privremeni kosovski organi jednostrano i protivpravno proglasili nezavisnost Kosova, posle čega bi usledila, takođe jednostrana i jednako protivpravna, priznanja toga čina od strane SAD i većine članica EU i primena u Savetu bezbednosti odbijenog Ahtisarijevog plana. To bi bio prvi slučaj od formiranja OUN da se odluka o promeni statusa suverene države članice OUN donosi izvan te organizacije, to jest kršenjem Povelje OUN i međunarodnog prava. Po tom scenariju, funkciju Unmika na Kosovu preuzela bi misija EU, s tim što do sada nije pronađen valjan pravni osnov za rešenje koje ne bi zahtevalo donošenje posebne rezolucije Saveta bezbednosti ili izmenu Rezolucije 1244. Tome rešenju energično se protivi Rusija, naravno i Srbija, jer bi time bila prekršena važeća Rezolucija 1244, zaobiđen Savet bezbednosti, a time i Rusija, u odlučujućoj, završnoj fazi rešavanja kosovske krize. I to na osnovu Ahtisarijevog plana koji nije usvojen u jedinom nadležnom međunarodnom organu- Savetu bezbednosti. Zalaganje Rusije i još nekoliko članica Saveta bezbednosti da pregovori budu nastavljeni pod okriljem OUN, verovatno neće biti prihvaćeno. To ne znači da je sasvim isključena mogućnost da u određenom trenutku među velikim silama bude postignut neki kompromis, na primer da severni deo Kosova ostane u sastavu Srbije.
Kad je reč o ruskom protivljenju najavljenom scenariju za rešenje statusa Kosova mimo OUN, nema sumnje da je ono prvenstveno inspirisano vitalnim državnim interesima Rusije. Pre svega, ona u tome vidi realnu opasnost od potpunog degradiranja uloge OUN i Saveta bezbednosti kao jedinog legalnog organa koji je ovlašćen da rešava međunarodne krize. Time bi Rusija bila lišena ne samo prava veta u Savetu bezbednosti u konkretnom slučaju, već potencijalno i svoje adekvatne političke uloge i odgovornosti u svetskim razmerama. To bi, realno, vodilo uspostavljanju odlučujuće uloge NATO, tačnije SAD, u rešavanju najtežih međunarodnih kriza. Takođe, zalaganje Rusije da se svi krupni međunarodni i međudržavni sporovi rešavaju isključivo u okviru OUN, direktno je uslovljeno i postojanjem većeg broja kriznih područja, sličnih Kosovu, na prostoru bivšeg SSSR-a. Svi ti „živi" primeri pokazuju da bi priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova bio presedan na koji bi se ugledali, politički i pravno pozivali svi pokreti za nezavisnost, ne samo na prostoru bivšeg SSSR- a, već i u Evropi (Abhazija, Južna Osetija, Nagorno Karabah, Pridnjestrovlje, Kipar, Belgija, Baskija, Korzika, Škotska, pa i Republika Srpska). Zbog svega toga, a poučena primerom bombardovanja Iraka i SRJ, tačnije Srbije, po diktatu SAD, a bez odluke Saveta bezbednosti, Rusija se energično zalaže za poštovanje međunarodnog prava i očuvanje uloge i autoriteta OUN u rešavanju krupnih i opasnih međunarodnih kriza.
Državni interes Srbije „srećno" se poklopio sa vitalnim interesom Rusije. Nije, dakle, u pitanju bratska, slovenska ili pravoslavna solidarnost i pomoć Rusije Srbiji u rešavanju kosovskog pitanja. Zato je nagoveštaj prodaje NIS-a Rusiji daleko ispod realne vrednosti, a da zauzvrat južni tok ruskog gasovoda za Evropu prođe kroz Srbiju, u domaćoj javnosti shvaćen kao „cena" ruske podrške Srbiji u rešavanju kosovskog problema.
S druge strane, EU pokušava da određenim ustupcima privoli aktuelnu vlast u Srbiji na fleksibilniji odnos prema planiranom rešenju statusa Kosova, kao i da prihvati uspostavljanje misije EU umesto Unmika. Zauzvrat najavljuje skoro potpisivanje sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji, radikalno ublažavanje viznih restrikcija, kao i dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja 2008. Jedan od političkih ustupaka proevropskim i demokratskim snagama u Srbiji je i odlaganje završnog procesa rešavanja statusa Kosova dok se ne obave predsednički izbori. Sve to, istini za volju, ne deluje dovoljno privlačno i uverljivo za građane Srbije, iako je njihova većina za evropske integracije. Ovo tim pre što je upravo EU usred predsedničke izborne kampanje usvojila zaključak o skorom slanju svoje misije na Kosovo, čime je učinila „medveđu uslugu" Srbiji, odnosno proevropskim i demokratskim partijama. Pristanak EU da odustane od te ideje, odnosno da odluku o tome donese Savet bezbednosti, omogućio bi potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU i nastavak evropskog puta Srbije.
Kako god bude rešen status Kosova, Srbija dugoročno treba da vodi realnu i uravnoteženu spoljnu politiku, to jest politiku intenzivnih i svestranih ekonomskih i drugih odnosa i saradnje, pre svega sa EU i Rusijom, na koje je prirodno i dominantno upućena. Uostalom, i odnosi Rusije i EU, posebno na ekonomskom planu, vrlo su intenzivni i zasnivaju se na obostranoj koristi i dugoročnim interesima. Ni Srbija se ne može drugačije ponašati. Njena legalna i legitimna borba svim političkim, diplomatskim i pravnim sredstvima za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti i državnog suvereniteta ne sme da dovede do okretanja leđa Evropi, čiji je sastavni deo i gde je njena budućnost.
