Izvor: Southeast European Times, 05.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Globalni barometar korupcije: Političke stranke korumpirane

Građani u 69 zemalja smatraju svoje političke stranke, javne službe i parlament korumpiranim, pokazuje novo istraživanje Transparensi Internešnala objavljeno u sredu.

04/06/2009

(Devet sati, Sega - 04/06/09; Transparensi Internešnal, Rojters, UPI, Blumberg, BBC, Euobzerver, Javno, Dnevnik, Medijapul, Makfaks, B92, Kosovo Tajms - 03/06/09)

Političke stranke, a nakon njih javne službe i parlamenti, smatraju se najkorumpiranijim institucijama ili sektorima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << pokazuje istraživanje Trasparensi Internešnala (TI) objavljeno u sredu (3. jun). Napori vlada u borbi protiv korupcije posmatraju se kao nedelotvorni, zaključila je ta organizacija za praćenje nivoa korupcije sa sedištem u Berlinu u svom Globalnom barometru korupcije za 2009. godinu koji obuhvata 69 zemalja i teritorija širom sveta.

Ukupno gledano, 68 odsto od više od 73.000 ispitanika identifikovalo je političke stranke kao najkorumpiranije institucije, uključujući ispitanike u Bosni i Hercegovini (BiH), Grčkoj i Srbiji.

Političke stranke u BiH i Grčkoj dobile su u proseku ocenu 4,4, na skali od 1 (potpuno nekorumpirane) do 5 (izuzetno korumpirane), a 49 odsto ispitanika u jednoj i 57 odsto u drugoj zemlji smatra političke stranke najkorumpiranijim nacionalnim institucijama. Srpske stranke dobile su nešto bolju ocenu 4,1, a 30 odsto ispitanika u Srbiji svrstalo ih je na prvo mesto sektora i institucija koje su najviše sklone korupciji. Globalno gledano, političke stranke u Panami i Boliviji dobile se najlošije ocene, 4,6 odnosno 4,5.

Iako su Rumuni loše ocenili svoje stranke i parlament, trećina njih kaže da je zakonadavno telo institucija najpogođenija korupcijom. Globalno, 60 odsto ispitanika smatra da su njihovi nacionalni parlamenti korumpirani. Stanovnici Paname (4,6), Ukrajine (4,5) i Indonezije (4,4) dali su najniže ocene svojim parlamentima od svih zemlja sveta koje su bile uvrštene u istraživanje. Građani u te tri zemlje, kao i u Litvaniji, izdvojili su zakonodavno telo kao instituciju najskloniju korupciji.

Turska je jedina zemlja Balkana u grupi od 19 država u kojoj su ispitanici ocenili javne zvaničnike kao najkorumpiranije. Turci su svoje javne službenike ocenili sa 3,6, dajući im istu ocenu kao i poslovnom sektoru zemlje.

Pravosuđe, za koje polovina ispitanika smatra da je korumpirano, izdvojeno je kao institucija najpogođenija korupcijom od strane građana drugih balkanskih zemalja -- Bugarske, Hrvatske, Kosova i Makedonije -- i sedam drugih zemalja. Broj balkanskih ispitanika koji podržavaju takvo mišljenje kreće se od 38 i 39 odsto u Bugarskoj i na Kosovu, do 44 odsto u Hrvatskoj i 50 procenata u Makedoniji.

Bugari su dali svom pravosuđu ocenu 4,5, a Ukrajinci i Kamerunci su jednako nisko ocenili svoje. Hrvatsko pravosuđe dobilo je ocenu 4,4, dok su makedonsko i kosovsko pravosuđe dobili 4,2 odnosno 4,0.

Jedan ključni zaključak istraživanja TI sprovedenog između oktobra 2008. i februara ove godine, jeste da postoji mnogo više nepoverenja u privatni sektor nego pre pet godina. Prema Barometru 2009, 53 odsto svih ispitanika vidi privatni sektor kao korumpiran ili "izuzetno" korumpiran, u odnosu na 45 odsto onih intervjuisanih 2004, jer se smatra da pribegava podmićivanju kako bi uticalo na javnu politiku. To je, navodi organizacija, pokazalo da su najsiromanije porodice i dalje kažnjene sitnim zahtevima za mito.

"Ovi rezultati pokazuju javnost otrežnjenu finansijskom krizom sa nataloženim slabim propisima i nedostatkom korporativne odgovornosti", rekla je predsednica TI Huget Label. "Ali, mi takođe vidimo da je javnost voljna da aktivno podrži čisto poslovanje".

Nijedna od balkanskih zemalja nije izdvojila javni sektor u svojim državama kao sektor najpogođenij korupcijom, a prosečan procenat ljudi iz regiona koji su rekli da su plaćali mito u prethodnih 12 meseci iznosi 4 odsto, što je deset odsto manje nego na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Mediji su se pokazali kao najčistiji među pet javnih institucija ili sektora ocenjivanih u studiji.

Ukrajina je zemlja sa najvećom stopom korupcije među državama obuhvaćenim istraživanjem, sa ocenom 4,3. Sledeće su BiH i Hrvatska sa prosečnim ocenama 4,2 odnosno 4,1. Među šest zemalja koje se nalaze odmah iza njih su Bugarska i Rumunija, svaka sa prosekom 4,0.

Nastavak na Southeast European Times...