Izvor: Politika, 09.Jul.2014, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Globalna borba protiv poreskih utaja
Zašto Srbija još nije potpisala Konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskoj oblasti
Srbija je od svog prijema u Savet Evrope 3. aprila 2003. pristupila Evropskoj građansko-pravnoj konvenciji protiv korupcije, kao i Evropskoj krivično-pravnoj konvenciji protiv korupcije. Postala je i članica Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GREKO), prihvatajući tako nadzor ovog renomiranog tela.
Što se tiče poreske utaje, postoji i jedan manje poznat instrument, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojem Srbija još nije pristupila. Naime, Savet Evrope i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) usvojili su još 1988. godine zajedničku Konvenciju o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskoj oblasti. Na osnovu ove konvencije, države imaju na raspolaganju različite oblike pomoći, kao što su istovremene poreske istrage, spontana razmena podataka, notifikacija dokumenata izdatih u jednoj zemlji, i čak mogućnost učešća organa jedne zemlje u poreskim istragama koje preduzimaju druge zemlje obavezane ovim dokumentom. Konvencija je sve do aktuelne ekonomske i finansijske krize bila gotovo zaboravljena, jer ju je do 2009. godine ratifikovalo samo 14 zemalja, uglavnom zapadnoevropskih, koje su u ovoj oblasti ionako bilateralno sarađivale. S druge strane, nisu joj pristupile zemlje koje su ljubomorno čuvale bankarsku tajnu svojih klijenata.
Savet Evrope i OECD su međutim odlučili da ovu konvenciju osavremene i otvore je na potpis zemljama koje su često predstavljale poreske rajeve i koje su obezvređivale pa i obesmišljavale globalnu borbu protiv poreske utaje. U želji da pomognu državama u borbi protiv izbegavanja oporezivanja, ove organizacije su 2010. godine ubrzano sastavile dodatni protokol koji menja konvenciju iz 1988. Protokol usklađuje konvenciju s međunarodnim standardima transparentnosti i razmene informacija i otvara je za pristup zemljama koje nisu članice Saveta Evrope ni OECD-a.
Protokol obezbeđuje razmenu informacija, prekograničnu poresku saradnju, istovremene istrage u više zemalja, uz puno poštovanje nacionalnog suvereniteta, ali i garantuje poverljivost razmenjenih informacija. Da bi se saradnja među državama pojednostavila, Odbor za fiskalna pitanja OECD-a napravio je formulare za razmenu informacija za osobe za koje dve države imaju povezan interes. Pre nego što uputi zahtev drugoj državi, potrebno je da država koja traži informacije iscrpi sva sredstva koja su joj na raspolaganju na nacionalnom nivou. Podrazumeva se da je potrebno da postoji reciprocitet između država.
Konvencija izmenjena protokolom pokušava da uspostavi ravnotežu između dugovanja poreskih obveznika i želje da oni plate tačan iznos poreza, a ne uvećan dvostrukim oporezivanjem.
Budući da primena konvencije, kao i svakog drugog međunarodnog ugovora, može da stvori nedoumice u pogledu njenog tumačenja, uspostavljeno je Koordinaciono telo koje nadzire primenu i tumači pojedine odredbe. Zemlje koje su potpisale, ali ne i ratifikovale izmenjenu Konvenciju, mogu da učestvuju na sastancima ovog tela u svojstvu posmatrača, i da tako vide kako ovaj instrument funkcioniše i pre nego što se njime obavežu ratifikacijom.
Da je tekst konvencije izmenjen protokolom privukao veliku pažnju i da je usvojen u pravo vreme, vidi se iz i činjenice da ga je za samo četiri godine (od maja 2010) ratifikovalo čak 36 država, pored 26 država potpisnica, koje su time pokazale političku volju da ga ratifikuju. Od država bivše Jugoslavije, konvenciju je ratifikovala samo Slovenija, dok ju je Hrvatska potpisala.
Iako Srbija još nije ni potpisala ni ratifikovala ovaj instrument, verujem da bi to trebalo da uradi kako bi ojačala borbu protiv finansijskog kriminala, i sebi omogućila lakši pristup informacijama o imovini svojih poreskih obveznika u inostranstvu.
Savetnik u Međunarodnoj organizaciji rada
Dr Edo Korljan
objavljeno: 09.07.2014.
