Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glineni vozači
Svaki radni dan je novi izazov i novi rizik. Pre nego što odem na posao žena i deca mi požele sreću. Kao da silazim u rudnik, a ne da vozim autobus Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”. Ovim rečima jedan od vozača najvećeg gradskog prevoznika opisuje svoj redovan radni dan.
Biti vozač javnog gradskog prevoza možda je najstresnije zanimanje u Beogradu. Samo tokom prošle godine bilo je 57 nasrtaja na njih ili u proseku jedan napad nedeljno. U ovu crnu statistiku nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uračunato svakodnevno maltretiranje, šikaniranje, uvrede, pretnje, štipanje, pljuvanje, šamaranje... Dežurni su krivci za hladno vreme, probleme na poslu, neprospavanu noć, loš seks i svakodnevna poskupljenja.
Meta bahatih i osionih „putnika” su svi vozači javnog gradskog prevoza bez obzira na to da li rade u državnom GSP-u ili u nekom privatnom preduzeću čiji autobusi voze beogradskim ulicama. Da nasilnici ne biraju žrtve pokazuje da su pod njihovim nogama i rukama često bile i žene. Sve su zatražile pomoć lekara, a neke su više dana morale da se od povreda oporavljaju u bolnici.
Poražavajući je podatak da sud, do sada, ni za jedan napad na vozače nikoga nije oštrije kaznio.
Pre samo nekoliko meseci trojica huligana su pretukli Suzanu Smolović, vozača tramvaja, u pet sati ujutro. Jedan od obesnih mladića Suzanu je snažno udario s leđa pesnicom u glavu. Dok je bez svesti ležala, trojica mlađih muškaraca su je šutirala i kada su zaključili da je dobila dovoljno batina izašli su iz tramvaja.
Najviše problema vozačima ne zadaju, kako se misli, navijači ili mladi, već mahom sredovečni putnici koji su nezadovoljni prošlim i perspektivama za budući život. Putnici batine dopunjavaju pretnjama da ukoliko im vozači ne stanu van stanice da će dobiti „nož u grlo”. Posebno ih bole komentari pojedinih putnika na vesti o napadima da su vozači zaslužili batine.
Policija je uspela da privede većinu napadača, ali je pitanje zašto putnici u prevozu ni u jednom slučaju nisu reagovali i sprečili linč vozača? Lakše je okrenuti glavu, gledati kroz prozor ili proveravati poruke na mobilnom telefonu, nego pomoći vozaču koji na svega nekoliko metara dobija batine. Za proteklih desetak godina niko od putnika nije stao u zaštitu vozača, već su samo čekali da se vrata otvore i da izađu.
Ukoliko država na pooštri kaznenu politiku, sindikati GSP-a su na protestnom skupu na Zelenom vencu najavili radikalniju borbu. Njihov predlog je da posle napada GSP ne saobraća na toj liniji sat vremena. Onda će putnici vrlo brzo znati zašto nema autobusa, tramvaja ili trolejbusa i bar na trenutak se solidarisati sa vozačima.
Dejan Spalović
objavljeno: 10/01/2014
