Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Mar.2010, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glečeri nestaju

SINGAPUR - Klima na planeti Zemlji postaje sve toplija za glečere od čijeg otapanja, koje stručnjaci prate već decenijama, strepe u mnogim priobalnim zemljama sveta.

Prema najcrnjim prognozama stručnjaka za klimu, otapanje glečera i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva na širokom potezu od Okeanije, preko SAD, do Afrike i Evrope.

Nivo mora će se podići za metar do 2050.godine

Podizanjem nivoa mora od jednog metra, koje će >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se dogoditi do 2050. godine, kako predviđaju stručnjaci, na udaru će se naći gradovi, poput Venecije ili Sankt Petersburga, zemlje poput Holandije ili Bangladeša, teritorija u slivu reka Po u Italiji, Ganga u Indiji, Jangce i Mekong u Aziji. Neka tropska ostrva u južnom Pacifiku već su raseljena zbog potapanja. Stručnjaci upozoravaju da svetu preti totalna promena ciklusa godišnjih doba, poremećaj sistema monsuna i drugih vetrova što će dovesti do katastrofalnih nepogoda, nestanak umerene klime i s njom ogromne obradive površine, širenje tropskih i pustinjskih zona...

Sve to će, prema najcrnjem mogućem scenariju koji preti čovečanstvu, dovesti do izumiranja velikog dela živog sveta. Život na kopnu će postati nepodnošljiv, a biće narušeni i morski ekosistemi.

U takvim uslovima bitno će se izmeniti i slika ljudske civilizacije, jer će klimatske promene dovesti do ozbiljnih društvenih problema, seoba, gladi, ratova zbog pijaće vode i malo preostalih obradivih površina. Širom sveta razvija se više scenarija koji, na osnovu aktuelnih parametara globalnog zagrevanja, za drugu polovinu veka predviđaju više različitih apokaliptičnih efekata.

U Nacionalnom parku Kenai fjordovi, južno od Enkoridža, najvećeg grada na Aljasci, stručnjaci pomno prate otapanje glečera, među kojima je posebna pažnja usmerena na onaj koji je nazvan "Egzit" i koji je utonuo više od tri kilometra, odnosno izgubio toliko svoje ledene mase, za poslednjih 200 godina.

Stručnjak iz nacionalnog parka Fric Klasner upozorava da se otapanje Egzita, ali i ostalih glečera, ubrzava. Isti trend je primećen i na glečerima na Himalajima i u Andima.

I dok neki stručnjaci posebno skreću pažnju na činjenicu da se svi himalajski glečeri mogu otopiti već do 2035. godine, što će izazvati opasne tipografske posledice i direktnu ugroženost ljudi koji žive u podnožju ovih planinskih masiva, dotle drugi, poput Kurta Lambeka, predsednika Akademije nauka Australije tvrde da "nema ozbiljnih informacija o stanju otapanja glečera na himalajsko-tibetanskom kompleksu", prenela je agencija Rojters.

Stoga je prošlog meseca premijer Indije Manmohan Sing obećao da će vlada uspostaviti institut za praćenje himalajskih glečera, čije bi sedište bilo u Dehra Dunu, na severu zemlje.

Stručnjaci za praćenje otapanja glečera su zasad dobro organizovani u Evropi i u SAD. Najveći glečer u Alpima, švajcarski Aleč pod budnim okom je već 150 godina. Ali ova ledena gromada, kojoj je direktno na udaru sliv reke Rone, sadrži i dalje oko 27 milijardi tona leda.

Švajcarska služba za monitoring glečera je 2008. godine u svojoj evidenciji imala 79 glečera. "To je veoma mali broj onih koji se budno motre", tvrdi Jan Alison, stručnjak za glečere.

"Mi malo znamo o ukupnom volumenu glečera, o stanju leda u gromadama na Grenlandu i Antarktiku", kaže Alison, veteran australijskog Instituta za Antarktik, koji se bavi proučavanjem leda, okeana, atmosfere i klime.

Godišnje se nivo okeana podigne za 70 centimetara

U izveštaju nazvanom "Dijagnoza iz Kopenhagena" koju je 2009. godine, pod rukovodstvom Alisona, uradila stručna ekipa Centra za istraživanje klimatskih promena, pri Univerzitetu Novi Južni Vels, u svetu je uočeno ubrzanje otapanja lednika u odnosu na sredinu 90-ih godina, odnosno godišnje se prosečno nivo okeana podiže za oko 70 centimetara.

"Dijagnoza iz Kopenhagena" je rađena za svetsku konferenciju o klimi, održanu lane u glavnom gradu Danske, na kojoj je, ipak, konstatovano da su omanule crne prognoze o posledicama otapanja lednika, ali da opasnost vreba.

U Nepalu, u Međunarodnom centru za integrisano praćenje planina, stručnjaci su zaključili da nema sistematskog praćenja glečera, ali da uopšteno svuda u svetu, oni predstavljaju pretnju. Nepalski stručnjaci tvrde da će mali glečeri, oni koji su 5.000 metara ispod površine okeana, najverovatnije nestati do kraja veka, dok će oni na većim dubinama postojati i topiti se i dalje.

Nestanak brojnih glečera je već zabeležen uz Novu Gvineju, u blizini Afrike, u zapadnom delu Antarktika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...