Izvor: Politika, 27.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni grad je dužan više od milijardu evra
Većina javnih komunalnih preduzeća ima problem s likvidnošću, imaju višak zaposlenih, nedostaju im strategije razvoja i investicije u osnovna sredstva...
Siniša Mali je 66. po redu gradonačelnik Beograda. Za njega je 24. aprila glasalo 79 od ukupno 94 odbornika koji su bili prisutni u zdanju na Trgu Nikole Pašića. U svom prvom intervjuu za štampane medije, posle inauguracije, prvi čovek glavnog grada govori o planovima kako će razvijati prestonicu, projektu „Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vodi”, bezbednosti dece u saobraćaju…
Biti gradonačelnik Beograda velika je odgovornost i obaveza. Da li vas to plaši?
Kada sam postao predsednik privremenog organa 18. novembra 2013. pritisak nisam osećao. Ideja je bila da obezbedimo da grad funkcioniše nekoliko meseci, dok se ne izabere nova gradska vlast. Sada, kada sam izabran da budem na čelu tima koji će u naredne četiri godine da razvija grad, svestan sam te dodatne odgovornosti. Polaskan sam činjenicom da sam u gradu u kome sam rođen i koji neizmerno volim dobio priliku da nešto promenim.
U čemu će se ogledati diskontinuitet s politikom koju je vodila prethodna gradska vlast?
Prethodna gradska vlast je rupu u budžetu zatvarala uzimanjem novih kredita. Grad će u naredne četiri godine trošiti onoliko novca koliko bude imao prihoda. Ni dinar više.
Koliki je dug Beograda?
Dug Beograda je veći od 1,1 milijarde evra. Od te sume, samo u petak, 25. aprila, dospelo su potraživanja od deset milijardi dinara ili 100 miliona evra. Tog dana, na računu grada se nalazilo 660 miliona dinara. Takva nesrazmera između prihodne i rashodne strane ne sme više da se dešava. Kada budemo donosili budžet do kraja godine uradićemo to u saradnji s Ministarstvom finansija i u dogovoru s ministrom finansija Lazarom Krstićem.
Koje projekte prethodne vlasti ćete nastaviti?
Naš prioritet je da završimo sve započete vrtiće i škole. Planiramo da do 2015. godine izgradimo još najmanje tri vrtića. Kupićemo tri nove kompozicije BG voza i izgraditi železničke stanice, u to ćemo uložiti devet miliona evra. Taj novac biće izdvojen iz kredita od 120 miliona evra koji je prethodna gradska vlast već uzela od Evropske banke za obnovu i razvoj. Do septembra sledeće godine Beograđani će se voziti novom linijom BG voza od Prokopa do Resnika. Problem je što autobuske linije ne prolaze blizu stanica beogradske železnice, pa ćemo i taj problem rešavati u hodu. Nedostaju i parkinzi u blizini železničkih stanica, pa planiramo da ih izgradimo. Građani bi tu ostavljali automobile, a dalje nastavljali putovanje BG vozom. Njegova prednost je što prosečno godišnje kasni devet sekundi!
Kada govorimo o saobraćaju, nameće se pitanje bezbednosti, pogotovo dece?
Planiramo da do kraja mandata rešimo stotinak crnih saobraćajnih tačaka u blizini škola. Za pet meseci mi smo na 20 raskrsnica u gradu osvetlili, obeležili i uradili sve što je neophodno da bi školarci bili bezbedni. To su stvari koje su za roditelje veoma bitne. Planiramo da za obezbeđenje škola angažujemo policajce u penziji.
Jedna od zamerki je što gradska uprava nije brzo rešavala zahteve za dobijanje građevinskih dozvola. Šta ćete po tom pitanju uraditi?
U Beogradu se posle jednog sušnog perioda ponovo vide kranovi. To smo sve mi „pogurali” da svi investitori dobiju što pre građevinske dozvole, jer su njihovi zahtevi stajali u nekoj fioci i skupljali prašinu. Bio sam iznenađen kada su mi u gradskoj upravi rekli da će recimo projekat autobuske stanice u Novom Beogradu biti završen krajem 2015. ili početkom 2016. godine. Zbog toga sam sebe stavio da budem predsednik konkursne komisije za izradu idejnog rešenja, da bi se ovaj projekat ubrzao. Uskoro će početi s radom elektronska uprava koja će non-stop biti dostupna građanima, a ne kao do sada da gradski sekretarijati budu dostupni građanima sat vremena dnevno.
Najavljeno je da će projekat „Beograd na vodi” krenuti krajem ove godine, a u ekspozeu ste naveli da će radovi početi u februaru ili martu sledeće godine?
Nema kašnjenja pri realizaciji ovog projekta. Zavod za urbanizam grada završava plan detaljne regulacije za taj prostor. Nama je cilj da taj plan bude završen na jesen, iako je ovde za takav posao po pravilu bilo potrebno godinu i po do dve godine.
Da li raščišćavanje lokacije na kojoj će biti „Beograd na vodi” ide po planu?
Zadovoljni smo tempom kojim svoj deo posla obavlja Železnica. Na popisu poslova koji prethode izgradnji ima 190 stavki. Iz budžeta grada biće izdvojeno nekoliko miliona evra za raščišćavanje tog dela Savskog amfiteatra. Važna aktivnost je i rekonstrukcija zdanja Beogradske zadruge, koje će 31. maja blesnuti u punom sjaju. U toj zgradi će biti promotivni centar „Beograda na vodi”. Tu će se prodavati apartmani i poslovni prostor i pre nego što na gradilištu bude zaboden ašov. Naši partneri iz Emirata spremni su da ulože u obnovu i ostalih oronulih fasada okolnih zgrada. Stvarno imamo istorijsku šansu da realizujemo taj san „Beograda na vodi”, na tome će raditi zajedno republička i beogradska vlada. Imamo investitora koji zna to da uradi, ima novac i hoće da ga uloži u ovaj projekat.
Da li će biti privatizacije javnih komunalnih preduzeća?
Moramo da se bavimo konsolidacijom komunalnog sistema u celini. Upoznao sam se s radom svih komunalnih preduzeća u Beogradu. Većina ima problem s likvidnošću, imaju višak zaposlenih, nedostaju im strategije razvoja i investicije u osnovna sredstva... A to su preduzeća koja ne samo treba da obezbede funkcionisanje grada, već i da za Beograd zarađuju novac. Zato je potreban „nou hau”, koji kod nas ne postoji u mnogim aspektima komunalnih delatnosti pa se kao rešenje nameće javno-privatno partnerstvo. Evo primera: mi želimo da napravimo četiri podzemne garaže. Po predlogu „Parking servisa” u jednu od njih moglo bi da stane 200 automobila. A onda su došli Španci i rekli da uz drugačiji raspored skretanja i stubova tamo može da se smesti 320 automobila. Zato treba da nađemo partnere s kojima ćemo podeliti teret ulaganja ali i doneti novac u korist grada Beograda. Pri tom, među više od 20 gradskih preduzeća neka nemaju veze s komunalnim sistemom i nisu ni potrebna gradu.
Kakva je sudbina „Busplusa”?
Taj sistem je izuzetno važna komponenta gradskog prevoza, ali ne funkcioniše na način na koji je zamišljen, odnosno da Beograd ostvaruje prihode od njega i umanjuje budžetske subvencije za prevoznike. Taj problem rešićemo tako što će „Busplus” postati gradski sistem. Naplata karata, kontrola i tarifni sistem pripašće gradu, a turski partner obezbeđuje validatore i održavanje softvera.
Sarađivali ste i sa Zoranom Đinđićem i sa Aleksandrom Vučićem. Možete li uporediti njih dvojicu?
Ja nikad nisam bio toliko blizak saradnik Đinđića nekada, koliko sam Vučića danas. Jer, on nije samo predsednik vlade i stranke, već i moj prijatelj. Ali, motivi su im isti – da se Srbija uz pomoć korenitih reformi promeni nabolje. Ja tome želim da doprinesem i daću sve od sebe da u tome uspemo zajedno.
Na šta su se investitori žalili dok ste bili u Vučićevom kabinetu?
Ključni problem je u sporosti administracije. Srbija ima dobre preduslove za ulaganja, poput ugovora o slobodnoj trgovini s velikim brojem zemalja čija tržišta imaju više od milijardu ljudi. Naša zemlja ima jeftine, a sposobne radnike i političku stabilnost jer smo demokratska država koja je krenula putem evrointegracija. Ali, mi moramo investitorima brže da izlazimo u susret kada im dodeljujemo zemljište i izdajemo dozvole. I treba da im damo određene subvencije jer sve zemlje sveta, uključujući i SAD, u ovom trenutku to rade. Osim ubrzavanja birokratije, potreban nam je i novi Zakon o radu jer investitori žele fleksibilniji sistem rada. To su sve privatni ulagači koji, ako posao ne ide, smanjuju broj zaposlenih, a postojeći zakon im to otežava.
Bili ste direktor Centra za tendere 2001. godine, kada je počeo proces privatizacije društvenih preduzeća. Kako reagujete na ocene da je to bio pljačkaški proces?
Privatizacija nije cilj sama po sebi već nešto što treba da vodi bržem ekonomskom razvoju, jasnim svojinskim odnosima i povećanju zaposlenosti. Da bi se to desilo, preduslov je da se privatizacija završi pa da usledi razvoj malih i srednjih preduzeća i pristup grinfild investicijama. Mi smo zato te 2001, kada sam se vratio u Srbiju, imali plan da je okončamo za četiri godine. Opredelili smo se za model prodaje društvenih preduzeća, da bismo omogućili većinsku prodaju preduzeća privatnim partnerima koji je trebalo da u zemlju koja je bila pod desetogodišnjom izolacijom donesu nove proizvode, standarde kvaliteta, načine organizacije... Kako to nismo mogli sami, rekli smo – hajde neka dođe onda „Henkel” da kupi „Merimu” i „Filip Moris” Duvansku industriju Niš. Hteli smo da do 2005. uvedemo privatnu svojinu koja je prepoznatljiva u svetu. Ali, zbog ubistva premijera i jednih, drugih, trećih izbora završetak tog procesa je stalno odlagan.
Po čemu očekujete da će vas Beograđani pamtiti?
Pre svega po infrastrukturnim projektima, kao što su „Beograd na vodi”, nova železnička i autobuska stanica. Očekujem da za četiri godine Beograd izgradnjom ovih velikih infrastrukturnih objekata bude lepše, bolje i uređenije mesto za život.
Dejan Spalović, Dimitrije Bukvić
objavljeno: 27/04/2014
