Izvor: Politika, 07.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasanje nije jedini problem
Posle julskog sastanka Saveta ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije, izgleda da je EU odlučila da se aktivnije uključi u proces rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije. To je pokazala i imenovanjem svog predstavnika u tzv. trojku (EU, Rusija i SAD) čiji je zadatak da omogući lakši tok pregovora Beograda i Prištine. Uloga trojke trebalo bi da bude uloga neutralnog posrednika, što bi trebalo da znači da u narednom periodu neće predlagati nikakva rešenja za status >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosmeta.
Iako početak pregovora tek predstoji, često se u inostranim medijima mogu naći ocene da će oni i ovog puta biti neuspešni, te da će Priština potom proglasiti nezavisnost, što će priznati SAD, a onda i niz drugih međunarodnih aktera. Hoće li EU ili njene države članice pojedinačno biti neki od tih međunarodnih aktera? U dosadašnjem procesu rešavanja statusa Kosmeta pokazalo se da priznavanje nezavisnosti nije nimalo lak čin, inače bi se on već svakako odigrao. Unija je u prethodnim godinama jugoslovenske krize pokazala priličnu nemoć svoje zajedničke spoljne i bezbednosne politike koja je, doduše, devedesetih godina XX veka bila tek u povoju. Danas, posle gotovo petnaest godina razvoja te politike, ne bi bilo baš nikakvog opravdanja za još jedan neuspeh. Međutim, eventualni jednostrani potezi pojedinih država članica mogli bi dovesti u pitanje ovu inače krhku politiku. Zato je sada neobično važno za EU da pokaže jedinstvo prilikom rešavanja ovako komplikovanog problema koji se odigrava, takoreći, u njenom dvorištu.
Dosadašnja aktivnost EU po pitanju Kosmeta ogledala se uglavnom u pomoći ekonomskoj obnovi i razvoju. Takođe, EU je formirala dva tima čija je uloga da pripreme teren za buduće misije EU i međunarodne zajednice na Kosmetu.
Sa druge strane, EU nikada nije usvojila takozvanu zajedničku strategiju o zapadnom Balkanu ili o Srbiji, instrument koji joj je na raspolaganju kada je u pitanju geografska oblast od velikog zajedničkog interesa za njene države članice. Ovakav instrument, koji postoji na primer za Rusiju ili Mediteran, omogućio bi članicama EU da na osnovu njega usvoje neku odluku kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasno, što je inače pravilo u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Na primer, EU bi mogla kvalifikovanom većinom da usvoji tzv. zajedničku akciju kojom bi na Kosmet uputila planiranu misiju. Nije, međutim, samo način glasanja problem kod upućivanja pomenute misije. EU pre svega želi da ovu aktivnost sprovede posle prethodnog dogovora u Savetu bezbednosti UN. Da nije takve želje za usklađivanjem stavova sa ostalim međunarodnim akterima, Unija bi eventualno mogla sa Srbijom da potpiše međunarodni sporazum o upućivanju misije na Kosmet.
Evropskoj uniji bi mnogo teže bilo da eventualno usvoji tzv. zajednički stav o priznavanju nezavisnosti Kosmeta. Ovakav stav bi morao biti usvojen jednoglasnom odlukom država članica, s obzirom na to što nema zajedničke strategije niti bilo koje druge odluke koja bi se samo sprovela ovim stavom. Može li 27 država članica postići jednoglasnost kada je reč o ovako spornom pitanju? Teorijski gledano, šansa uvek postoji, posebno ukoliko se ima u vidu činjenica da ne moraju baš sve države članice da se izjasne u prilog takvoj odluci. Naime, jedan broj članica mogao bi da ostane uzdržan, a da se odluka ipak usvoji. Te uzdržane države, međutim, moraju zajedno da čine grupu država sa najviše trećinom ili 115 ponderisanih glasova. Ukoliko bi se prešla ta trećina, odluka ne bi mogla biti usvojena. Da bi se odluka usvojila kvalifikovanom većinom, potrebno je da za nju bude dato 255 od ukupno 345 glasova, kao i da za odluku glasa većina država članica. Dodatno, svaka država članica može zahtevati da se proveri da li data većina predstavlja države čije stanovništvo čini 62 odsto ukupnog stanovništva EU.
U Savetu EU Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija imaju po 29 ponderisanih glasova, Španija i Poljska po 27, Rumunija 14, Holandija 13, Grčka, Češka, Belgija, Mađarska i Portugal po 12, Švedska, Bugarska i Austrija po 10, Slovačka, Danska, Finska, Irska i Litvanija po 7, Letonija, Slovenija, Estonija, Kipar i Luksemburg po 4, Malta 3 (ukupno 345 glasova).
Na kraju treba napomenuti: praksa među državama članicama EU je da se i po manje važnim pitanjima najpre pokuša izgraditi konsenzus, a da se na "preglasavanje" prelazi samo u krajnjoj liniji.
U skladu sa brojem glasova i specifičnim interesima koje svaka od država članica EU ima, treba ostaviti srpskoj diplomatiji da, ukoliko za to bude bilo potrebe, pokuša da obezbedi barem uzdržavanje jednog broja članica Unije. U međuvremenu, u predstojećim pregovorima sve snage treba usmeriti ka iznalaženju rešenja za budući status Kosmeta koje će biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, te na taj način osigurati evropsku perspektivu čitavom regionu.
Savetnik ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije
[objavljeno: ]
.jpg)
