Izvor: Blic, 26.Dec.2011, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glasajte za ministra privrede

U akciji "Blica" - Biramo Našu Vladu, danas biramo ministra privrede. Kandidati su Dejan Ilić, naš čovek koji je vodio dve velike svetske kompanije, Milan Knežević, privrednik koji je uspeo da izgradi ime u teškoj utakmici - domaćem biznisu i Branko Milanović, naš ekspert koji radi u istraživačkom odeljenju Svetske banke i bavi se temom nejednakosti i globalizacije.

VELIKA AKCIJA "BLICA": BIRAMO NAŠU VLADU



Dejan Ilić - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tvorac litijumske baterije

Za kandidata pod rednim brojem 1 možete glasati tako što ćete poslati SMS

BLIC (razmak) 1 na 3343

Cena: MTS 26,20, Telenor 27,14, Vip 23,60 dinara

Porez je uračunat u cenu

Svetsku slavu donela mu je prva litijumska baterije za pejsmejkere koja je izazvala revoluciju u svetu mini-baterija. Za praktičnu primenu naučnih dostignuća stigla su i zaslužena priznanja. Profesor Dejan Ilić poneo je u Nemačkoj mnoge prestižna titule: menadžer godine, inovator godine, preduzetnik godine, a sve to dok je vodio dva giganta, kompanije „Varta mikrobaterije" i ARRI.

- Ono što volim kod Nemaca jeste činjenica da mi od tada govore: „Ti si stvorio litijumsku bateriju". Da sam to uradio u Srbiji, desetoro njih bi reklo: „Ja sam to uradio" - govorio je tada prof. Ilić.

Na tome se nije zaustavio, radio je na razvoju punjivih mikrobaterija. Njegova polimerna litijumska baterija ugrađena je i u računare „Epla", MP3 plejere, a za ovaj izum Ilić je dobio svetsku nagradu za inovacije. Nisu samo baterije preokupirale ovog naučnika, sa kompanijom ARRI dobio je Oskara za inovacije u filmskoj industriji za rad na poslednjem filmu o Bondu.

Izrada doktorske teze u Lajpcigu ukrstila je puteve srpskog naučnika i sadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, sa kojom i danas sarađuje.

Dobitnik je nagrade za životno delo Svetskog udruženja hemičara u SAD. Predavač je na više prestižnih fakulteta u Evropi i SAD, profesor fizičke hemije na Univerzitetu u Gracu i na Univerzitetu u Beogradu, i redovni član Američke akademije nauka u Njujorku.

A priznanja i naučnih otkrića ne bi bilo da se odbojka nije umešala. Igrom slučaja, umesto povređenog kolege, mladi diplomac PMF-a i francuski magistrand uskočio je za posao na Univerzitetu u Drezdenu. Nije mnogo znao o mestu gde odlazi, jedino da fakultet gde nastavlja sa radom ima dobar odbojkaški klub. Za omladinskog odbojkaškog reprezentativca bivše SFRJ to je bio dovoljan razlog.

Srpski genije, kome su baterije u krvi, sopstvene puni radom na polju. Kada dođe u rodni Selevac kod Smedereva, voli da zida, ore, okopava. Dugogodišnju ideju da otvori filmski studio u Beogradu, na Tašmajdanu, još nije uspeo da realizuju, isprečila se srpska birokratija i problemi oko placa. Oženjen je, ima suprugu i ćerku.

Milan Knežević - Filozof koji je iz sobe osvojio svet tekstila

Za kandidata pod rednim brojem 2 možete glasati tako što ćete poslati SMS

BLIC (razmak) 2 na 3343

Cena: MTS 26,20 dinara, Telenor 27,14 dinara, Vip 23,60 dinara

Porez je uračunat u cenu

„Veliki novac obično leži u sitnim budalaštinama", smatra Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus", koji je vodeći se tom filozofijom jednom prilikom kupio čak devet miliona komada dugmadi, odnosno jedno dugme po stanovniku.

Kolege ga vide kao osobu koja ima metafizički dar i koja je uvek ispred svog vremena. Zato i ne čudi podatak da je po struci filozof, a to zvanje je stekao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu još 1974.

Poznat je po izjavama da je svako ko se bavi biznisom budala, a njegova maksima je „novac je uvek sredstvo a nikad smisao". Ipak, život ga je naterao da se odrekne „smisla" u korist „sredstva", jer je brzo uvideo da od intelektualnog posla ne može da se prehrani porodica. Tada je odlučio da zaradi novac, da ga, kako kaže, život ne bi ponižavao.

Milan Knežević je rođen u Prijedoru 1952. godine, a u biznis je ušao pre dvadesetak godina. On i supruga, koja je diplomirani ekonomista, počeli su 1989, tako što su na svom bračnom ležaju šili odeću. Zatim su uposlili dva radnika i za samo mesec dana uspeli su da sklope posao sa fabrikom „Knežopoljka" u Knežici u Bosni.

Bežeći od rata, Knežević je u Srbiju došao sa svega nekoliko mašina i 5.000 maraka. I krenulo je. Danas je u njegovom vlasništvu tekstilna fabrika u Pančevu i šest maloprodajnih objekata, a zapošljava ukupno 160 radnika.

Knežević je od 2003. bio predsednik Unije tekstilaca Srbije, koja je brojila 330 preduzeća. U 2007, Unija se kolektivno priključila Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, čiji je sadašnji potpredsednik Milan Knežević.

Asocijacija trenutno okuplja oko 141.000 preduzetnika i pravnih lica, 86 udruženja i ukupno zapošljava oko 200.000 ljudi.

Na pitanje za koje ideje se sada zalaže, Knežević odgovara u svom maniru.

- Zalažem se za demokratiju koju shvatam kao razvlašćivanje vlasti pojedinaca u korist vlasti institucija. Zalažem se i za diktaturu institucija, koje jedine mogu da uspostave vladavinu sistema, a ne partokratsku diktaturu.

Branko Milanović - Ekspert za naše probleme

Za kandidata pod rednim brojem 3 možete glasati tako što ćete poslati SMS

BLIC (razmak) 3 na 3343

Cena: MTS 26,20 dinara, Telenor 27,14 dinara, Vip 23,60 dinara

Porez je uračunat u cenu

„Zemljama sa enormnim nejednakostima treba dati manje pomoći kako bi bogati pojedinci shvatili svoju ličnu odgovornost za stanje u kojem se nalazi njihova država. Ali zato znatno veću pomoć treba usmeriti direktno pojedincima ali ne preko državnog aparata", jedna je od brojnih teza i predloga uglednog ekonomiste Svetske banke, našeg čoveka Branka Milanovića.

Kada se pročita njegova biografija, čini se da je on čovek koji je potreban Srbiji. Specijalista je baš za pitanja koja nas bole - siromaštvo, nejednakost, tranzicija.

Branko Milanović, rođen 1953. u Parizu, jedan je od vodećih savremenih srpskih ekonomista. Ekonomski fakultet završio je u Beogradu 1977, gde je doktorirao na tezi o ekonomskoj nejednakosti u Jugoslaviji 1987. Tri godine kasnije napušta Srbiju, od kada, a tome ima već dve decenije, radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. U Vašingtonu i živi. Predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu i na Univerzitetu Marilend.

Objavio je veliki broj članaka o analizi i metodologiji merenja nejednakosti prvo u zemljama u tranziciji, a zatim i o globalnoj nejednakosti i globalizaciji. Autor je više knjiga. Poslednja, „Odvojeni svetovi”, objavljena 2005. u SAD i prevedena na šest jezika (uključujući i srpski), daje detaljnu analizu nejednakosti između različitih zemalja sveta i pojedinaca. Kada govori o tome da nije potrebno mnogo da bi se krenulo putem ekonomskog napretka, Milanović često citira misao Adama Smita koji kaže da su samo „mir, niski porezi i podnošljiva administracija potrebni da bi se zemlja razvijala".

Iako po zvanju ekonomista, nisu mu strane ni društvene i političke teme o kojima često, uz kritički osvrt, piše u kolumnama. U jednom od svojih poslednjih osvrta na situaciju u srpskoj ekonomiji danas, Milanović na kraju komentara poručuje: „Isto onako kako se promena klime u Moskvi nekada osećala u Jugoslaviji, tako se sada promena klime u Parizu i Berlinu oseća u Srbiji. Dolaze hladni zimski dani: iz ormana treba izvući debele zimske kapute""

Povezane vesti: Radoslav Veselinović: Trebaju nam ministri čija jedina kvalifikacija nije pripadnost partiji Slobodan Vučićević: Raskinuti sa politikom rasipanja U ponedeljak biramo prvog ministra Ninoslav Krstić: Imamo kvalitetne ljude! Dimitrije Boarov: Osvežavajući pesimizam

Nastavak na Blic...

Blic: Naša Vlada: Sutra biramo ministra spoljnih poslova