Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas da se oteža odluka
Preambula Ustava u kojoj se navodi da je Kosovo sastavni deo Srbije možda neće biti dovoljna da spreči deo međunarodne zajednice u nameri da otcepi južnu srpsku pokrajinu, ali joj taj posao neće ni olakšati. Polovina Srbije koja je glasala za Ustav možda neće spasiti Kosovo, ali neće ni dati alibi onim zemljama koje bi jednostranim priznavanjem kosovske nezavisnosti prekršile sve norme međunarodnog prava. A upravo to je, kako prenose mediji, suština predloga Martija Ahtisarija za rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << statusa Kosova. Ahtisari će, kako se očekuje, narednih dana zvaničnicima UN u Njujorku predstaviti skicu predloga u kome se, istina, ne pominje termin "nezavisnost", ali kojim se Kosovu daje ograničen suverenitet, a Srbiji, faktički oduzima suverenitet nad Kosovom. U tekstu od 53 stranice koji je, kako navodi prištinski dnevnik "Ekspres", 21. oktobra Ahtisari predao članicama Kontakt grupe, predviđa se da Kosovo, kao država sa ograničenim suverenitetom, nema stolicu u UN, ministra diplomatije i vojsku. Status Kosova, prema tom scenariju, trebalo bi da bude rešen novom rezolucijom Saveta bezbednosti koja će zameniti postojeću 1244 u kojoj se navodi da je Kosovo deo Srbije. Iako se reč nezavisnost ne pominje u Ahtisarijevom predlogu, pojam će biti uveden kroz ustav Kosova koji bi bio usvojen posle rezolucije, i kojim bi se ovaj deo srpske teritorije proglasio za nezavisnu državu. O međunarodnom priznanju Kosova, navodi list, odlučivala bi svaka država ponaosob. U tom slučaju, države koje bi se odlučile za priznavanje nezavisnosti Kosova, sasvim je izvesno poremetile bi odnose sa Srbijom, na šta je pre dva dana upozorio i premijer Vojislav Koštunica u intervjuu ruskoj državnoj televiziji. Koštunica je rekao da "upozorava pobornike nezavisnosti koji u neformalnim razgovorima već govore o mogućnosti priznavanja, da takav korak neće ostati bez posledica".
Mogućnost da Ahtisari iznese takav, nejasan predlog rešenja statusa Kosova plaši i funkcionere Evropske unije, koji, kako piše Rojters, strahuju da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti moglo da dovede do diplomatske krize i podele u EU. Rojters tvrdi da je Ahtisari, zbog snažnog protivljenja Beograda i Rusije, odustao od predloga da Kosovo i Metohija dobije nezavisnost, što bi moglo, navodi agencija, da dovede do "neprijatnog scenarija" po kome bi Vašington vodio diplomatsku borbu za priznavanje Kosova, a Rusija bi se tome opirala. Ovakav razvoj događaja, navodi se u analizi ove agencije, mogao bi da dovede do podele EU "na, s jedne strane "pravoslavne i habzburgovske članice bliže Srbiji i, s druge strane, one koje bi, poput Britanije, mogle da pojedinačno priznaju Kosovo".
Slične scenarije razrađuju i američki mediji poput časopisa "Njuzvik" i "Volstrit džurnala". "Njuzvik" piše da političari u Srbiji žele da odluka o Kosovu bude nametnuta i u tom kontekstu posmatraju donošenje Ustava u kom se Kosovo pominje kao neodvojivi deo teritorije.
List tvrdi da su "prošle nedelje američke i evropske diplomate bile u Prištini, kosovarskom glavnom gradu, i rekle Albancima da moraju malo da sačekaju. Srbiji, objasnili su, treba još vremena da svoju kolektivnu glavu privikne na razvod". Nedeljnik ističe da svet ne treba da bude zabrinut zbog novog ustava jer će "smrdljiva preambula biti izbačena čim se Kosovo otcepi. U međuvremenu, to je sigurnosni ventil za Srbiju. To, ipak, ne znači da nema prave opasnosti. Ako radikali zaista dobiju vlast u Srbiji, igra bi mogla da postane stvarno ružna i Srbiju bi mogao da zahvati još jedan iredentistički, nacionalistički talas". Američki časopis, međutim, ne odbacuje mogućnost da Kosovo ne dobije nezavisnost.
"Ako Rusija ostane pri svom tvrdom stavu, Ujedinjene nacije bi mogle da okončaju svoj protektorat u pokrajini i da Prištini prepuste da sama traži međunarodno priznanje. To bi bilo loše i za Kosovo i za Srbiju i za Zapad", tvrdi "Njuzvik". I "Volstrit džurnal" piše da će do kraja godine Kosovo krenuti ka "konačnom statusu", što "za sve osim za Srbiju i Rusiju znači nezavisnost".
" SAD i Evropljani će se sigurno sukobiti sa Rusijom oko Kosova. Ova kavga je poslednji poklon Slobodana Miloševića svetu", piše "Volstrit džurnal".
Izvori tog lista navode da je "Ahtisarijev plan nadahnut suverenitet s obavezama, koji je dat Nemačkoj 1949. godine. Kosovo možda neće dobiti mesto u UN ili još neko vreme neće imati stalnu vojsku. To neće biti nazvano "uslovnom nezavisnošću", ali će biti uslova". List, u komentaru, nalik onima u vreme hladnog rata, navodi da je u celom planu problem ruski predsednik Vladimir Putin koji je status Kosova povezao sa spornim oblastima u Gruziji.
Iako se u većini reakcija iz sveta iznosi sumnja da će Ustav Srbije uticati na rešenje statusa Kosova i tvrdi da se radi samo o «simboličnoj deklaraciji», ističe se da bi priznavanje nezavisnosti i ignorisanje volje naroda iskazane na referndumu moglo da dovede do ozbiljnih presedana u međunarodnim odnosima. A izostanak tog "narodnog protivljenja" odvajanju Kosova iskazanog usvajanjem Ustava, smatra i većina domaćih analitičara, bila bi nešto kao prećutno slaganje sa oduzimanjem teritorije. Formalno pravno pozicija Srbije, tvrdi analitičar Đorđe Vukadinović, nije ništa bolja danas nego pre donošenja Ustava, ali...
- Da referendum nije uspeo to bi praktično značilo da smo se složili da Kosovo ide. To što je referendum uspeo ne mora da znači ništa međunarodnoj zajednici. Ali da je referendum propao, oni bi to koristili kao argumet za tvrdnju da smo digli ruke od Kosova. Da nije uspeo bilo bi loše, a kad je uspeo ne mora da bude dobro- kaže Vukadinović.
On ističe da uspeh referenduma obavezuje i vlast da ne sme da pristane na oduzimanje Kosova ni prećutno, ali u neku ruku daje i opravdanje vlasti za čijeg mandata bi Kosovo bilo oduzeto. Vukadinović tvrdi da je uspeh referenduma «adut u rukama» i da izraženo insistiranje međunarodnih faktora i albanske strane da referendum ništa ne znači upućuje na to da taj čin ipak ima težinu.
Sa Vukadinovićevom tezom da bi za Srbiju bilo jako loše da referendum nije uspeo, slaže se i bivši šef diplomatije Goran Svilanović.
-Međutim, to što je Kosovo u Ustavu nema puno značaja, jer je ono trenutno u rukama Ahtisarija- kaže Svilanović.
Ovakva demonstracija narodne volje, smatra ovaj bivši diplomata, ipak neće imati nikakvog uticaja na konačni status. Pominjanje Kosova u Ustavu, smatra on, služi nečem drugom.
-Kosovo je trebalo da prizove birače na glasanje, a prihvatanje preambule u kojoj se ne odričemo Kosova treba da nam da nešto dostojanstva u slučaju da nam ga oduzmu- kaže Svilanović i dodaje da, uprkos nekim ocenama i neizvesnosti tokom referenduma smatra da je odziv glasača bio izuzetan, s obzirom na činjenicu da se oko milion građana koji se nalaze u biračkim spiskovima ne nalazi u zemlji i da ne može da glasa.
Činjenicu da se oko 47 odsto građana Srbije nije odazvalo brojnim apelima političke elite da izađe na glasanje Albanci sa Kosova smatraju glavnim argumentom za tvrdnju da su se Srbi oprostili od Kosova i da se tome protivi još samo vlast u Beogradu.
Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Koha Ditore", koji je najtiražniji i najuticajniji dnevni list na Kosovu u izjavi za «Politiku» kaže da je «Priština sa strane pratila referendum i da je opšti utisak da je mnogo veći broj Srba nego što je očekivano odlučio da ne veruje ljudima koji su Ustav pravili samo radi Kosova».
-To što oko 49 odsto Srba nije smatralo da svakako treba reći «DA» Ustavu koji još smatra Kosovo delom Srbije, jeste samo po sebi iznenađenje za sve na Kosovu, a siguran sam i u Srbiji – ističe Bajrami i dodaje da se to tumači kao znak da narod Srbije nije toliko zaokupljen Kosovom koliko to vlast želi da prikaže.
Bajrami ocenjuje da mala izlaznost na referendumu može upućivati da bi se slično dogodilo i na predstojećim izborima u Srbiji koji, kako smatraju na Kosovu, jedino mogu da odlože donošenje rešenja za status Kosova.
[objavljeno: ]
