Izvor: Večernje novosti, 03.Sep.2014, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glamoč: Život bez nade, posla i ćirilice

ŽIVIMO bez posla, prava na srpski jezik i nade da će biti bolje. Beba je sve manje, omladine takođe, deca nam uče hrvatski jezik, a mržnja prema ćirilici jednaka je onoj u Vukovaru - svi ćirilični natpisi na putokazima precrtani su crnim sprejem! Ovim rečima srpski povratnici u Glamoču opisuju težak položaj sa kojim se svakodnevno susreću u ovom gradu u Kantonu 10, u Federaciji BiH. Na samom ulasku u grad sumorni prizori - s leve i desne strane puta, na prostranim poljima, zjape prazne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u ratu oštećene i devastirane kuće. Mnoge su bez krova i prozora. Dimnjaci svedoče da se u njima nekad živelo i rađalo. Dvorišta zarasla u trnje i korov. I tako u redu, jedna do drugog, napuštena imanja, uglavnom srpska. Zarđali su krovovi na nekada velikim fabrikama i preduzećima za preradu drveta i proizvodnju krompira, simbola ove opštine. U gradiću sa oko 4.500 stanovnika, od čega su polovina Srbi, nema mesta ćirilici. Izbačena je iz škole, a precrtana na saobraćajnim znakovima. Grad sa ogromnim prirodnim bogatstvima polako - umire. Tamošnjim Srbi kažu da su zaboravljeni od svih. Daleko su, kažu, od Banjaluke, a u Livno nerado idu. Još su, vele, sveže krvave uspomene iz proteklog rata. Načelnik opštine Radovan Marković kaže, za „Novosti“, da je zapravo razvlašćen, jer je sva vlast koncentrisana u vladi Livanjskog kantona. - Srbi su većina u gradu, ali ne upravljaju ni privredom, ni školstvom, ni zdravstvom. Ovo je monstrum od kantona. U suštini, Glamoč je slika stanja nefunkcionalne i bahate vlasti i nacionalnih tenzija u celoj zemlji - objašnjava Marković. Porodilište je u Livnu, kao i sud i tužilaštvo. Privrede ovde nema. Nekada najveću evropsku fabriku za proizvodnju krompira dokrajčila je privatizacija. - Privreda se svela na desetak pilana i isto toliko trgovačko-ugostiteljskih objekata. Većina stanovnika preživljava od penzije i uzgoja krompira i jagnjadi - kaže Marković. Mladi beže iz Glamoča. Nekoliko hiljada Glamočana nakon rata doselilo se u Banjaluku. Ranije je na putokaznoj tabli pisalo: „Dobro došli u Glamoč, mi smo u Banjaluci“. - Živi se loše. Većina stanovnika nema posla. I onaj ko radi ne prima platu - kaže dvadesetsedmogodišnji Dragan i dodaje da su ulice u ovom gradu uvek prazne - i radnim danima i vikendom. Odluke o zaposlenjima u javnim preduzećima, pre svega u „Šumama“, donose se, kaže, u Livnu. A šuma, najveće prirodno bogatstvo opštine, svakodnevno se seče.SAMO JEDAN SRBIN UČITELj OSNOVNA škola nosi naziv „Fra Franjo Glavinić“, za koga ni najveći poznavaoci hrvatske istorije nisu čuli. Ivo Lola Ribar, koji je poginuo u Glamoču, ovde je odavno zaboravljen. Od tridesetak zaposlenih u obrazovnom sistemu radi samo jedan Srbin, i to veroučitelj. Iako većina u Glamoču, srpska deca nemaju pravo na svoj jezik. Iako je od rata prošlo skoro dvadeset godina, porušene kuće niko ne popravlja. Preko puta Ulice bratstva i jedinstva svež grafit - ustaše Zagreb. U centru dominira spomen-obeležje hrvatskim borcima. Pored njega vijore se hrvatske zastave, tek da se zna čiji je Glamoč. U centru je i hotel „Split“. Srbi ovde nemaju svoje obeležje. Imaju pravoslavnu crkvu koja je 1995. pretvorena u konjušnicu, a 1996. u vulkanizersku radionicu. Potom je obnovljena. Za 12 godina u njoj su obavljena tri venčanja. U Glamoču živi oko 1.000 Hrvata i oko 800 Bošnjaka. Radovan Cvijetić, samohrani roditelj, takođe se žali na težak život. - Narod ne radi. Nema para. Nemaština je velika. Problemi u školi, problem za posao. Nemamo ni puta. Opština siromašna, a kantonalna vlast ne mari za naše probleme. Prepušteni smo sami sebi, pa ko može nek’ izdrži nekako. Brinem se za budućnost moje dece - kaže Radovan.“NE“ I BOŽIĆU PAROH glamočki Slobodan Kljajić kaže da se diskriminacija prema Srbima ogleda i u precrtavanju ćiriličnih natpisa na saobraćajnim znakovima na području Livanjskog kantona. - Srbi, povratnici u Glamoč, sada su u bezizlaznoj situaciji. Nemaju pravo na život dostojan čoveka. Nemaju pravo na srpski jezik, ćirilicu, niti pravo da proslave Božić i zapale badnjak. Često nas vređaju i provociraju na nacionalnoj osnovi - istakao je Kljajić.

Nastavak na Večernje novosti...