Izvor: Blic, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gladuju u trošnoj kući
Gladuju u trošnoj kući
GRDELICA - Desetogodišnji Staniša, osmogodišnja Slavica i petogodišnja Desanka Kovačević iz Grdelice svake večeri ležu u krevet sa polupraznim stomacima i strahom da im na glave ne padne podbuli plafon sa oronule porodične kuće. U nedovršenoj memljivoj kući, kojoj preti opasnost od urušavanja, troje dece živi sa nezaposlenim i bolesnim roditeljima - ocem Zvonkom i majkom Ruskinjom Jelenom.
Troje mališana spava u polomljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krevetima, dopremenljenim sa obližnje deponije smeća, a pokriva se starim prnjama. Za televiziju su saznali pre godinu dana kada im je njihova povremena donatorka Gordana Ivanković zajedno sa starom peći na drva i frižiderom, poklonila TV prijemnik. Ali, sreća je trajala kratko jer je 'Elektrodistribucija' u februaru ove godine isekla struju zbog duga od 30.000 dinara.
- Teško je što moramo da legnemo uveče u osam sati dok se naši drugovi igraju i što ne možemo više da gledamo crtaće. Ali, još gore je što nam svaku drugu noć sa plafona na glave pada malter. Juče ujutru je oko šest sati na naš krevet palo veliko parče sa plafona. Promašilo nas je jer jer smo bili budni i sedeli na krevetu - pričaju Staniša i Slavica, koji u polupraznoj sobi sa rupama u podnom betonu dele istu postelju i dodaju da njihove krevete redovno plavi kiša koja prodre preko ispucale i najlonima pokrivene ploče bez krova.
Kovačevići su bezemljaši. Njihovo jedino primanje je socijalna pomoć od 7.000 dinara koju su nakon niza peripetija uspeli da ostvare pre godinu dana. Izgladneli i do zemlje savijeni otac Zvonko, građevinar po struci, ima bolesna pluća i astmu, a Jelena srčane tegobe. U Grdelici, gde ne radi ni jedna firma, nema posla, pa ovo dvoje povremeno cepaju drva komšijama za nadnicu od 200 dinara, iako teško drže sekire u rukama. Pravo na dečji dodatak, iz njima nepoznatih razloga, nisu uspeli da ostvare.
- Možda zbog toga što Jelena nema naše državljanstvo - pretpostavlja Zvonko.
Socijalna pomoć podmiri mesečne potrebe za brašno, zejtin, so i šećer. Deca su poslednji put probala meso pre dva meseca kada su zaklali pet pilića. Nakon tri godine, nedavno su počeli redovno da piju mleko od koze koju su kupili na otplatu. Koza se u međuvremnu razbolela, pa je mleko presušilo.
Majka Jelena se dovija da spremi deci ručak.
- Šporet se pre neki dan pokvario, pa sam napolju stavila dve cigle i preko njih tiganj i tu založim vatru i kuvam jelo i pečem hleb. Jutros sam ispržila neslane priganice jer mi je nestala so - veli na dobrom srpskom jeziku Jelena i dodaje da je srećna što su joj deca zdrava.
Kovačevići su nebrojeno puta uzaludno tražili pomoć od opštine. Stigla je pomoć od 10.000 dinara i još toliko iz Narodne kancelarije predsednika Republike.
- Naš spas je rešenje stambenog prostora, ali o tome čak i ne sanjamo - kaže Zvonko.
Milica Ivanović
