Izvor: S media, 26.Jan.2012, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gladna ex-Yu: Od narodne vlasti do narodne kuhinje
Prema evropskim merilima, siromašni su svi oni koji imaju manje od 598 evra mesečno. U Srbiji je, prema statistici, siromašan svako ko zarađuje manje od 8.500 dinara ili oko 80 evra mesečno. To je dovoljno tek da se plati utrošena struja i dnevno kupi vekna hleba, litar mleka ili nekoliko krompira.
Kalorije pretvorene u novac
Siromaštvo se izračunava kada se potreban broj kalorija (minimalna potrošnja hrane) pretvori u novac, i na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << to dodaju troškovi za komunalije i higijenu.
Praktično, to je mesečno oko 8.500 dinara za jednočlano domaćinstvo, 17.800 za tročlano i 23.000 dinara za četiri člana. Svi koji troše manje su siromašni. Kada se u obzir uzmu cene i troškovi za komunalije u Srbiji, sa tim novcem teško se može preživeti.
Stručnjak republičkog Zavoda za statistiku Vladan Božanić za S media portal kaže da su domaćinstvo u Srbiji prošle godine na raspolaganju imalo 48.544 dinara.
-U isto vreme maloprodajne cene su porasle za sedam odsto, a najviše su poskupele komunalije, struja, gas i centralno grejanje – kaže Božanić i dodaje:
-Iako je hrana najmanje poskupela, cena šećera je na, na primer, povećana za trećinu.
Najviše prihoda odlazi na hranu
Jedan od parametara životnog standarda je učešće hrane u ukupnim troškovima domaćinstva. Najlošije podatke ima Makedonija, pa Srbija.
U Makedoniji troškovi hrane obuhvataju 43,4 odsto ukupnih izdataka, dok u Srbiji obuhvataju 41odsto. U Crnoj Gori je to 37odsto, u BiH 36 odsto, a Hrvatskoj 32 odsto.
Božanić navodi da građani više troše na hranu, jer su im primanja stabilna, a cene hrane rastu.
- Tako građanima svakog meseca ostaje manje novca za druge troškove, pa nekih stvari mojaraju da se odreknu – kaže Božanić.
Za lagodan život - najmanje 120.000 dinara
Ekonomisti su izračunali da prosečnoj porodici u Srbiji mesečno ptreba najmanje 120.000 dinara da bi mogli malo lagodnije da žive.
Pod tim se u Srbiji podrazumeva: dobro se hraniti, otplaćivati kredit na vreme, ići na letovanje, ponekad izaći i odgajati jedno dete. Ipak, ovakvim životom u Srbiji živi petina stanovništva.
Podaci pokazuju da 60 odsto građani Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane, dok je taj procenat u EU ispod 30 odsto. Na stаnovаnje, vodu, struju, gаs i ostаla gorivа građani Srbije izdvajaju 15,3 odsto primanja, na prevoz osam, a za komunikacije četiri odsto.
Kako smo postali umetnici u preživljavanju
Urednik sajta ekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da se u Srbiji ne priča o tome koliko je prosečnoj porodici potrebno da pristojno živi, već kako uopšte da preživi!
-U Beogradu i Novom Sadu se živi sa 24.000 dinara po stanovniku, dok su u ostalom delu Srbije zarade znatno manje i kreću se od 8.000 u Topličkom i Jablaničkom okrugu. Živeti sa toliko novca je umetnost preživljavanja – kaže Zdravković.
Hrvatska: Iste cene, manje siromašnih
U „komšiluku“ je granica siromaštva tri i po puta veća, a cene osnovnih namirnica - mesa, mleka, hleba, gotovo su identične našima. U susednoj Hrvatskoj hemija je za desetak odsto jeftinija, komunalije su skuplje za 20 odsto, ali se sa 280 evra mesečno, koliko je prag siromaštva, ipak nekako može preživeti.
U mnogim evropskim zemljama prag siromaštva veći je skoro osam puta. Građani EU mleko i jaja plaćaju koliko i žitelji u Srbiji, a šećer je jeftiniji i do 20 odsto.
Istraživanja Evropske banke za obnovu i razvoj takođe su pokazala da je Srbija među 33 zemlje na drugom mestu po pogođenosti domaćinstava krizom. Socijalna drama pojačana je strašanim subjektivnim osećajem bespomoćnosti i besperspektivnosti velikog broja građana".
Srbija ima najmanje plate u regionu
Zdravković kaže da je nivo zarada građana Srbije smanjen za četiri do pet odsto.
- Pad je posledica smanjivanja broja zaposlenih za 50.000 u prošloj godini, a toliko treba očekivati i ove godine - kaže Zdravković.
Svoje prognoze naš sagovornik zasniva na činjenici da u Srbiji nema privrednog rasta, zatvaraju se mali porodični biznisi, a veće kompanije štede tako što otpuštaju zaposlene.
Najugroženija deca i stari
Tim Vlade Srbije navodi da su siromaštvu najviše izložena deca i starija lica, a među domaćinstvima najugroženija su jednočlana, posebno staračka, kao i domaćinstva sa više od troje dece i samohrani roditelji.
Regionalne razlike su i dalje značajne, a najveći stepen siromaštva je u centralnoj Srbiji - 12 odsto, a siromaštvo je značajno veće i izvan gradskih centara i iznosi 13,6 odsto.
Od bivših jugoslovenskih republika, manju prosečnu zaradu od Srbije ima jedino Makedonija. U Sloveniji je prosečna plata 987 evra, u Hrvatskoj 755 evra, u BiH 418, u Crnoj Gori 484 evra, dok je Srbija u grupi sa Makedonijom, Rumunijom i Bugarskoj, gde su prosečna primanja od 350 do 360 evra.
Zdravković, međutim, napominje da visina primanja ne mora nužno da znači i bolji životni standard:
-BiH ima niži stepen zaposlenosti, pa viša prosečna zarada ne znači automatski viši standard.
Po nezaposlenosti u svetskom vrhu
Nezaposlenost je jedan od indikatora siromaštva, a gore od Srbije su samo BiH i Makedonija, a veoma blizu nas je i Crna Gora.
- Do 2016. godine mi ćemo i dalje biti u svetskom vrhu među prvih pet zemalja po stopi nezaposlenosti. Gore od nas će biti jedino BiH, Makedonija i Grčka – upozorava Zdravković.
On ističe da je stopa zaposlenosti najveća u Sloveniji, a najniža u BiH, ali i upozorava da će se trend rasta nezaposlenosti u Srbiji povećavati. Od svih bivših jugoslovenskih republika najmanje siromašnih i nezaposlenih ima Slovenija.
–U ovoj zemlji postoje najmanji rasponi plata; najveće plate od 1.300 evra su u sektoru komunikacija i informisanja, a najniže 688 u administraciji – kaže naš sagovornik.
Kod nas su razlike u platama mnogo veće pa se kreću od 700 evra u finanasijama, do 252 evra u sektoru usluga.
Kako građani u regionu preživljavaju krizu
U Ministarstvu rada i socijalne politike priznaju da se da sa 8.500 dinara može teško preživeti, posebno ako se zna da je takozvana minimalna potrošačka korpa po pojedincu za oko 2.000 dinara skuplja.
-Ljudi se snalaze, neko ima bašticu, neko rođaka u inostranstvu ili na selu - objašnjava Ljubodrag Pejaković, specijalni savetnik ministra rada i socijalne politike.
Od socijalne pomoći u Srbiji trenutno živi oko 70.000 porodica, odnosno 190.000 lica, što je trećina od zvaničnog broja siromašnih. Socijalna pomoć za jednog člana je oko 6.500 dinara mesečno, a za prosečnu četvoročlanu porodicu iznosi blizu 16.000 dinara.
Ispod kaputa, prazan stomak!
Duži životni vek za bogate
Svako četvrto dete u Srbiji siromašno
U BiH sve je više zahteva za „narodni kazan“. Kupci u prodavnicama u korpu stavljaju samo najosnovnije proizvode,a prema pisanju bosanske štampe, neki građani nemaju dovoljno novca ni za lekove, pa ih uzimaju na veresiju dok ne stigne penzija. -Ako kutija sadrži 30 tableta, traže da im dam samo deset – priča radnica jedne apoteke u Mostaru.
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da uprkos tome što sve vlade zemalja u regionu primenjuju različite vidove socijalne zaštite siromašnih, činjenica je da je u svim bivšim jugoslovenskim republikama došlo do pada broja zaposlenih.
- Kriza u evrozoni daje mračne prognoze i dodatno produbljulje krizu i za ovu, sledeću i sve naredne godine. Izuzetak može biti Crna Gora koja ima 164.000 zaposlenih, jer je previše mala da bi bila pogođena tokovima. Sa svojim prihodima od turizma, sa dve-tri velike fabrike, može se čak očekivati i blagi rast broja zaposlenih. To je moguće i u Makedoniji, ali će otežavajući faktor biti to što je na granici sa Grčkom, pa se očekuje dirktno prelivanje krize iz te zemlje – ocenjuje Zdravković.
Jelena Kostić
