Izvor: Politika, 15.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad je opasan saveznik
Profesor dr Branko Jakovljević, specijalista higijene i ishrane iz Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, govori zbog čega nije dobra „samoinicijativna” dijeta, zašto treba da bude dugotrajna, ukusna i jeftina i zašto smo se po procentu gojaznih približili Amerikancima
Kad vas zaboli zub, odete stomatologu, ali kad dobijete višak kilograma i potrebno je da posetite nutricionistu, to smatrate luksuzom koji mogu da priušte samo holivudske zvezde. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Posle dvogodišnjeg, bezuspešnog korišćenja raznih „dijeta južnih mora”, dijeta prema krvnoj slici, vodenih dijeta, „šupljih” kašika, tableta koje preporučuju popularna TV lica u stilu „jedete, a mršavite”, posle korišćenja Atkinsonove dijete i dijete klinike Mejo, razgovaram sa profesorom, dr Brankom Jakovljevićem, specijalistom za ishranu, spremna da prihvatim njegove savete. Zato ga pitam:
Gde ljudi obično greše kad žele da smršaju?
Dijeta nikako nije gladovanje. Glad je opasan saveznik svake dijete. Isto tako sam i veliki protivnik objavljivanja raznih dijeta u medijima. Gojaznost je bolest visokog rizika, sa patološkom osnovom, i izaziva kardiovaskularne bolesti, hipertenziju, poremećaj lipidnog statusa, dijabetes tipa dva...
Viđala sam debele, a ipak srećne i vesele. Kako objašnjavate njihov optimizam?
Veseli su jer masti koje unose u organizam utiču na povećano stvaranje serotonina koji ima izuzetnu funkciju u mozgu i odgovoran je za dobro raspoloženje. Međutim, prateća, patološka stanja koja prate gojaznost nastupaju pre ili kasnije. Kod osoba koje su na restriktivnoj dijeti i uzimaju hranu siromašnu mastima depresija je daleko češća, pa se čak javljaju i suicidna stanja. I sama depresija često dovodi do gojaznosti, posebno ako osoba pokušava da je leči hranom " Čokolada nije jedino rešenje da bi se postiglo dobro raspoloženje.
Da li Vam se čini da smo sve deblji, iako su nam novčanici sve tanji?
Tačno, ali to nije tako samo u našoj zemlji. Dramatično je povećan broj gojaznih u SAD i istraživanja pokazuju da je u poslednje tri decenije udvostručen broj gojaznih, sa 16 odsto koliko ih je bilo 1977. godine, na 34 odsto. Kod nas je jedna šestina gojaznih, jedna trećina prekomerno uhranjenih, a ostatak je normalno uhranjen ili pothranjen. Način ishrane je, možda, najveći uzrok za eksploziju prekomerne uhranjenosti. Slatkiši i ugljeni hidrati su dostupni na svakom kiosku, TV reklame su prepune sugestivnih preporuka za namirnice bogate ugljenim hidratima, a malih bioloških vrednosti. Sokovi, na primer, iako se reklamiraju da su bez šećera, sadrže skoro isključivo proste ugljene hidrate! U proseku 100 mililitara soka je 50 kilokalorija! Čaša od dva decilitra je već 100 kilokalorija, a litar soka je 500 kilokalorija.
Da li je došlo vreme da, poput raznih akcija za preventivna lečenja savremenih bolesti, treba pokrenuti i žešću akciju za borbu protiv sprečavanja bolesti prekomerne debljine?
Čini mi se da su se u to uključili neki domovi zdravlja, osnivanjem centara za prevenciju bolesti. Samo promenom načina ishrane prosečni vek ljudi u Srbiji bio bi produžen za čak 15 godina! Oko 57 odsto smrti u Srbiji posledica je kardiovaskularnih bolesti, na drugom mestu su karcinomi sa 18 odsto, a medicina nema mogućnosti da uznapredovalu aterosklerozu zaustavi lekovima ili da metastazirani karcinom leči. Zato je jedini način u toj borbi – preventivno delovanje i pravilna ishrana kao stub svake prevencije.
Kako znati da smo „prešli granicu”od simpatično bucmaste osobe?
Svako bi trebalo da izračuna svoj indeks telesne mase i vidi kojoj kategoriji pripada, a zatim da uradi i detaljnu biohemijsku analizu krvi. Zatim se utvrđuje kakvom dijetetskom režimu treba da bude osoba podvrgnuta i koliko dugo treba da traje dijeta. Jer, gojaznost je vrlo ozbiljna bolest koja zahteva ozbiljan medicinski tretman i zato dijetu treba doživljavati kao terapiju. Pogrešno je mišljenje da dijete podrazumevaju gladovanje, odricanje od ukusnih namirnica i da treba da traju samo nekoliko nedelja. Kad koristi dobru dijetu, pacijent nikad ne oseća glad. Hrana mora biti raznovrsna, biološki vredna i ukusna. Ne sme biti zahtevna za pripremanje i skupa! Nepravilne dijete mogu poremetiti metabolizam i ugroziti zdravlje.
Znači, kad ja, kao pacijent, skinem tih 15 kilograma, trebalo bi da nastavim s istim načinom ishrane?
Ne, dijeta će biti korigovana. Uvode se i druge namirnice. Čak i kod osoba sa normalnom težinom korekcijama u ishrani može se bitno unaprediti zdravlje. Posebno su popularne dijete kojima se povećava imunitet. U Americi postoji ceo pokret koji propagira „funkcionalnu” hranu za koju se veruje da može popraviti imunitet. A to su namirnice bogate vitaminima Ce i A, selenom, gvožđem, cinkom... Otvaraju se restorani u kojima se na meniju nalaze jela koja mogu uticati na pojačanje imuniteta. Jer, često nisu samo kalorije bitne, već ono što se nalazi u sastavu namirnica.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 16/03/2008]
