Izvor: RTS, 11.Avg.2011, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glad hara svetom
Svaki šesti čovek u svetu gladuje, pa ih je sada više od milijardu, što je istorijski rekord. U svetu se proizvodi dovoljno hrane, ali se gubi trećina na putu od polja do potrošača, kažu u švedskom Institutu za hranu. U Srbiji u 2011. godini čak 30.000 korisnika narodnih kuhinja.
U svetu svaki šesti čovek gladuje, upozorenje je Organizacije UN za hranu. Prema istraživanjima ove organizacije, u odnosu na prošlu godinu, taj broj uvećan je za oko sto miliona ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pa ih je sada više od milijardu. Ovaj istorijski rekord uslovila je svetska ekonomska kriza.
U švedskom institutu za hranu i biotehnologiju kažu da se proizvodi dovoljno hrane. Nevolja je u tome što se, čak, trećina gubi na putu od polja do potrošača. U siromašnim zemljama Azije i Afrike, namirnice se, zbog vrućine, kvare još na početku lanca, a mnogima su preko potrebne.
Rog Afrike pogođen je najvećom sušom u poslednjih pola veka. Najgore je u Somaliji, a izbeglički kampovi su prepuni. Amina, koja je u izbeglički kamp, stigla iz Somalije kaže da je došla da pronađe nešto za jelo i traži pomoć za sebe i svoju decu.
"Većina dece koja su došla ovde ima boginje, a uz to i mnogo problema zbog neuhranjenosti", kaže Muhamed Adan iz UNHCR-a.
Hrane bi bilo, ako ne dovoljno, onda svakako mnogo više ako bismo je bolje pakovali, bezbednije transportovali i kada je ne bismo bacali. Drugačiji odnos prema hrani koja nam nije potrebna koristio bi ne samo najgladnijima u Africi, nego i mnogima u našem komšiluku.
Ljubomir Pejaković iz Ministarstva rada i socijalne politike kaže da Srbija u 2009. godini prvi put beleži porast stope siromaštva, od 2000. godine, tako da je sa 6,9 odsto stopa siromaštva dostigla sada već 9,2 odsto.
"U 2011. godini ima 30.000 korisnika narodnih kuhinja u 73 sredine u Srbiji, a mi u Crvenom krstu smatramo da ih ima i više", kaže Vesna Milenović iz Crvenog krsta Srbije.
Istraživanja pokazuju da svaki Evropljanin u proseku godišnje baci oko 100 kilograma ispravne hrane. U humanitarnim organizacijama kažu da je u poslednje vreme odnos sitih prema gladnima i njihovim potrebama promenjen.
Predsednica udruženja "Banka hrane" Radmila Ivetić kaže da ima onih kompanija koje zovu da pitaju gde mogu da donesu hranu koja im je ostala nakon proslava i večera i da ih iz tog udruženja uvek upute na one adrese kojima je ta hrana najpotrebnija.
Svetska Industrija najavljuje nove mašine za pakovanje namirnica i pametnu ambalažu koja bi produžavala trajnost hrane. Dok se to ne dogodi, trebalo bi da naučimo da ne bacamo hranu koja je sve skuplja, i mnogima potpuno nedostupna.
