Izvor: RTS, 05.Sep.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Giljotina propisa još uvek tupa
Rok za završetak takozvane giljotine propisa istekao pre dva meseca, ali još nije poznato kada će taj posao biti okončan. Iz Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa poručuju da je veći deo posla gotov, dok u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj tvrde da su rezultati više nego skromni.
Pre dva meseca istekao je rok za završetak takozvane giljotine propisa, ali niko ne može da kaže kada će taj posao biti okončan. Nema saglasnosti ni o tome koliko je do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << urađeno. Iz Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa poručuju da je veći deo posla gotov, dok u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj-Naledu tvrde da su rezultati više nego skromni.
Nizu sasečenih propisa od 1. oktobra dodaje se i taj da će poslodavci za prijavu radnika popunjavati samo jedan, umesto tri obrasca. Time će se dodatno uštedeti, tvrde u Jedinici za sveobuhvatnu reformu propisa, u kojoj računaju da je do sada urađeno 60 odsto posla.
"Najveći broj preporuka se odnosio na dva ministarstva, ekonomije i regionalnog razvoja i ministarstvo finansija", kaže Andrea Marušić iz Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.
Mada se pojedinačno trude, nijednom ministarstvu giljotina nije prioritet, misle u Naledu. Ne veruju u proračun o uštedi, a rezultati seče propisa za njih su nedovoljno dobri.
"Ne može se reći da neko pruža otpor, radi se o tome da se nedovoljno sarađuje. Postoje procedure koje moraju da se usaglase na više mesta i zbog toga mislim da je potreban koordinisani napor više ministarstava sa nekog višeg autoriteta, možda kabineta premijera, koji bi zaista tu priču doveo do kraja", smatra Nenad Milenković, iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Najproblematičnije i dalje je u oblastima poreza, inspekcijskog nadzora, izdavanja građevinskih dozvola koje su i dalje opterećene nizom propisa. To odbija investitore.
"Vrlo često ne znaju gde treba da se obrate, da li je to opština, grad, republika ko daje dozvole za šta. Od banalnog primera da ukoliko neko želi da proizvodi energiju na ekološki način postavljanjem vetrenjača njemu treba 26 dozvola koje čekaju godinu dana i onda oni odustanu od toga, ali ako to mogu da dobiju u susednoj Rumuniji ili Bugarskoj brzo, prosto će tamo da investiraju. Mi treba da sklonimo sve što je moguća prepreka domaćim i stranim investitorima jer su nam u interesu nova radna mesta", kaže Milenković.
"U inspekcijskom delu je problem što se inspekcije nalaze u nadležnosti velikog broja ministarstava, što su nekoordinirane pa se dešava da idu u kontrolu sukcesivno jedna za drugom, što jako puno košta. Potrebna je veća koordinacija, možda pravljenje zajedničkih softvera i videti ko gde ide i zašto", smatra Marušić.
Dodatna opasnost po do sada urađeno vreba od novih zakona, koji često uvode nepotrebne troškove. Da to spreči pokušaće novo telo, koje bi trebalo da bude formirano pri Vladi.
