Izvor: RTS, 13.Feb.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Giljotina propisa ili živaca
Iako je Vlada Srbije najavila giljotinu propisa, u praksi se nije daleko odmaklo. Donošenja podzakonskih rešenja kasne, a među institucijama se vode bitke za šaltere. Umesto giljotine propisa, građani se suočavaju sa giljotinom živaca.
Vlada Srbije je najavila giljotinu propisa, čak je i usvojila preporuke stručnjaka za smanjenje birokratije, međutim u praksi se nije daleko odmaklo. Kasni se sa donošenjem podzakonskih rešenja, a među institucijama se vode pravi mali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ratovi za šaltere.
Umesto najavljene giljotine propisa, građani i privreda i dalje se suočavaju sa giljotinom živaca.
Iako je Vlada usvojila pojedine preporuke Jedinice za giljotinu propisa, poput onih da se pazar predaje jednom nedeljno ili da putni nalozi važe mesec dana, to za privrednike ništa ne znači jer nedostaju podzakonski akti.
Nove preporuke za lakše poslovanje ne mogu ni da stignu na usvajanje jer ministarstva na njih ne odgovaraju.
Rukovodilac Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa Andrea Marušić rekla je da je jedna od ključnih preporuka da se omogući malim i srednjim preduzećima da u elektronskoj formi predaju obrasce Poreskoj upravi i dodala da iako je rok bio 1. februar, do danas nemaju informacije da li se nešto u tom slučaju uradilo.
Državni sekretar Ministarstva finansija Miodrag Džidić naglasio je da nisu poslušali preporuku Jedinice iz razloga što je to u ovom momentu fizički nemoguće.
Prema njegovim rečima, ne postoje tehnički uslovi da sva preduzeća u Srbiji u ovom momentu elektronskim putem dostavljaju svoje poreske prijave.
Ima još preporuka na koje nema odgovora, poput uvođenja jednošalterskog sitema za prijavu radnika, kojim bi se uštedelo 20 miliona evra.
Borba za šaltere
Marušićeva je istakla da postoji komplikovan sistem u kome imate tri šaltera na kojima morate da sprovodite proceduru i dodala je da postoje sporenja gde će da bude jedan šalter.
Kako je rekla, to može da se nazove borba za šaltere između fonda PIO i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
U Penzionom fondu kažu da prijave za radnike mogu da se podnose i kod njih i kod drugih institucija, ali da su oni prava adresa jer im je to osnovni posao, a pritom imaju najbolju bazu podataka koje bi razmenjivali sa drugima.
Slične argumente dobili smo i u Zavodu za zdravstveno osiguranje.
Direktorka tog zavoda Svetlana Vukajlović rekla je da svi koji su osiguranici PIO fonda u isto vreme su i osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Vukajlović je naglasila da su, pored zaposlenih, osiguranici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i nezaposlene i članovi njihovih porodica, što je prema njenim rečima veći broj osiguranika.
U ovom ratu za šaltere i smanjenje birokratije presudiće Vlada. Dok se ministri ne usaglase, što uključuje i političku odluku, privreda gubi 180 miliona evra. Toliko bi se uštedelo kada bi se sprovele preporuke iz giljotine propisa. Ne računajući vreme i nerve.
