Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Giljotina pravde
Amerikancima naše pravosuđe nije moguće objasniti, ma koliko da se trudimo
Već godinama traje elaboriranje opštepoznate teme nerazumno dugog trajanja sudskih postupaka pred našim sudovima. Evropa i investitori zahtevaju da se postupci ubrzaju. Građani su očajni, a vlast pokušava da reformama reši problem. Stoga se već četvrti put za manje od deset godina menja Zakon o parničnom postupku, ali ne i situacija u sudovima. Oni su sve sporiji, a pravda sve nedostižnija.Alarmantan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je podatak da (sve) stranke koje su dobile presudu Ustavnog suda kojom je utvrđeno kršenje prava na suđenje u razumnom roku duže od dve godine – čekaju da im se isplati naknada štete. Još alarmantniji je podatak koji ukazuje na to da sudije očigledno ignorišu ove presude. U jednom postupku Ustavni sud je našao da je prekoračen razumni rok jer je radni spor trajao četiri godine. Neverovano je to da je posle ove odluke Ustavnog suda trajao još toliko.
S druge strane, niko se do sada nije zapitao koliko zaista traju sudski postupci. Mislim na efektivno trajanje ili vreme koje stranke i njihovi zastupnici provedu u sudnici. Na razmišljanje o ovoj temi podstakao me je razgovor sa američkim kolegom. Naime, saznavši da je jedan milionski spor okončan u, za nas rekordnom roku od nekoliko meseci, američki advokat je bio zgrožen. „Pa, naš najduži postupak je trajao pet nedelja”, rekao je. Da, ali to nije kao kod vas, sistem je drugačiji, u sudnici smo proveli mnogo manje vremena. „Koliko”, pitao je. Oko 45 minuta ukupno. Tek tada se šokirao. „Samo 45 minuta za toliku vrednost!Pa kako je sudija uopšte presudio?”
Amerikancima naše pravosuđe nije moguće objasniti, ma koliko da se trudimo. Sistemu sa tek 13 apelacionih sudova, od čega samo sedam sudija pokriva teritoriju Njujorka i još tri države, nikada neće biti prihvatljiv podatak da naših tridesetak puta brojčano nadmoćnijih sudija istog ranga ne može da se izbori s nadolazećim predmetima. Važeći zakon o parničnom postupku ima dosta sličnosti s federalnim pravilima o građanskom postupku. Gde je onda razlika?
Odgovor na ovo pitanje zna svako ko je makar jednom kročio u sudnicu, a on je krajnje jednostavan. U Srbiji se sudi kao što se sudilo u socijalizmu. Tada je relativno mali broj tangiranih interesa (koje je ograničavao sam sistem i koji su se mogli svesti na stambene, radne, porodične i bezvredne imovinske sporove), lako mogao da opsluži tadašnji način funkcionisanja sudova. U međuvremenu smo promenili zakone, ali ne i sistem. I dalje predmeti kruže kao što su kružili kad ih je bilo desetostruko manje. I dalje sudije imaju na raspolaganju mali broj saradnika i pripravnika, službenike da i ne pominjemo. I dalje se radi po normi. I dalje nema kazne za loše ali ni nagrade za dobre. I dalje se ne sankcioniše zloupotreba procesnih prava. Samo su sudije nezainteresovanije za primenu prava. Komplikovana pravna pitanja se ne rešavaju, a najveći broj postupaka čine oni koje prouzrokuje isto tako neefikasan državni aparat (desetine hiljada predmeta povodom vojnih penzija, infostana i sl.), gde je tangirani interes pojedinačno bagatelan. A kad se sabere vreme koje sudija posveti predmetu, malo je stranaka koje se mogu pohvaliti da je ono više od nekoliko sati. Sve ostalo je čekanje do sledeće manuelne radnje – dostave, zakazivanja ročišta, izrade presude. To je ono što traje beskonačno dugo. Zamislite situaciju u kojoj se na potpuno havarisanom vozilu bavimo glancanjem retrovizora. Otprilike je takvo stanje u srpskom pravosuđu.
Završiću tekst odbranom sudija. Oni su možda i najveće žrtve u celom haosu. U makazama izvršne vlasti i savesti, građana i sistema, jedino što im preostaje je da oguglaju. Oni sude onako kako moraju. Sa samo tri motiva: da postignu normu, da ne dospeju u medije i što više odlože trenutak kada će morati da se konačno upoznaju s predmetom(taj trenutak je obično samo presuđenje). Statističkom greškom, pravda povremeno bude zadovoljena. I to najčešće onda kad su svi akteri, uključujući i sudiju, zaboravili zbog čega se postupak uopšte vodi...
Advokat, specijalista evropskog prava
Vojin Biljić
objavljeno: 04.06.2013.
.jpg)
