Izvor: Večernje novosti, 24.Dec.2015, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gile: Slava nam nikad nije prijala
ROK grupa "Električni orgazam" proslaviće 35 godina rada koncertima u Domu omladine Beograda, 26. i 27. decembra. Prvi je rasprodat, a članovi benda najavljuju da će svirati "presek cele karijere, od prvog do poslednjeg albuma, znači dva sata najvećih hitova". U Domu omladine očekuju one koji su ih slušali osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih, ali i izvestan broj ljudi kojima će to biti prvi "Orgazam" u životu. Pred slavljeničke koncerte "Električni orgazam" je objavio singl i spot >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "Bio sam loš", kao najavu 10. studijskog albuma radnog naziva "Gde smo sad", planiranog za jesen. Na pitanje da li je očekivao da će od benda za jednokratnu upotrebu postati jedna od najvažnijih beogradskih rok grupa, Srđan Gojković Gile, vođa, gitarista, pevač i glavni autor "Orgazma", za "Novosti" odgovara: - Imao sam bend "Hipnotisano pile", pa nam je trebala predgrupa za koncert u Studentskom kulturnom centru. Tako je nastao "Električni orgazam", samo za tu svirku, ali se po njenom završetku "Pile" raspalo, a "Orgazam" postao naš matični bend. Toliko je velika razlika bila u prijemu publike ove dve grupe, da je svima bilo jasno da je "Orgazam" naš novi glavni bend. Ja sam od bubnjara postao pevač i gitarista u novom bendu i, evo, 35 godina kasnije smo i dalje tu. Zašto baš ime "Električni orgazam"? - Podsvest je čudna stvar. "Hipnotisano pile" sviralo je melodični hard-rok, a Ljubomir Jovanović Jovec i ja smo tad uveliko slušali pank i novi talas. Ime je trebalo da privuče pažnju i šokira socijalističku javnost u Jugoslaviji. Naravno da smo imali problema zbog toga, nisu nam dali da nastupimo na nekim koncertima, pa je tako nastala čuvena skraćenica "El. org". Najveća beogradska diskografska kuća PGP RTB nije nam dozvolila da snimimo album pod punim imenom, tražila je da ga skratimo ili promenimo. Peripetije su bile i oko tekstova pesama "Nebo" i "Krokodili dolaze", koje su oni hteli da menjamo. Pojavio se Siniša Škarica iz "Jugotona", koji nije postavljao uslove što se tiče kreativne slobode i zato smo prvi album snimili za njih.BUDISTIČKA MEDITACIJA NIKADA niste bolje izgledali, da li to zbog duhovnog preporoda? - Pre tri i po godine sam nabasao na knjigu Budinih govora i zainteresovao se za meditaciju i filozofiju duhovnog učenja. Potaknut time, želeo sam da se na samom izvoru uputim u tehniku budističke meditacije, pa sam bio u Tajlandu, Vijetnamu i Burmi, koja se sada zove Mjanmar. U januaru ću verovatno opet u Burmu. Uvek sam se pitao ko sam, šta sam i koji je smisao života. Prirodno je da se čovek pita za adekvatno objašnjenje svoje egzistencije. Nijedan me odgovor nije zadovoljio dok se nisam susreo sa budizmom. Dobio sam jednostavno objašnjenje, meni logično, smisleno, lišeno misticizma. Onda je došla meditacija i dalje duhovno učenje. Prvi ste od beogradske trojke sa "Paket aranžmana" ("Orgazam", "Šarlo akrobata", "Idoli") snimili album i dobili pohvalu od časopisa "Nju mjuzikal ekspres" da ste jedan od najuzbudljivijih nebritanskih bendova tog doba? - Smatrali su nas jednim od najboljih evropskih bendova, van centrale, jer Britanci za sebe misle da su muzička centrala. Kritika uticajnog novinara Krisa Bona imala je težinu, naročito nama, klincima, kojima je NME bio biblija i najvažniji muzički časopis na svetu. Čuvena nezavisna engleska kuća "Raf trejd" otkupila je od "Jugotona" deo tiraža našeg prvog albuma i on se mogao kupiti u Londonu. Od inostrane karijere nije bilo ništa, jer su Britanci vrlo zatvoreni prema stranim bendovima. Samo su "Kraftverk" i ABBA uspeli da probiju tu barijeru. Inače, Jovec, Ljuba (klavijaturista Ljubomir Đukić) i ja smo se upoznali u Engleskoj, tačnije u Krojdonu, gde smo kao srednjoškolci leti boravili po mesec dana u britanskim porodicama, učeći engleski jezik i odlazeći na koncerte. Ko je toliko voleo Barbaru Kartlend, kada ste drugi, psihodelični album iz 1982. nazvali "Lišće prekriva Lisabon"? - Niko nije bio ljubitelj, ja nikad nisam pročitao nijedan njen roman. Znam da je reč o jeftinom ljubavnom štivu za dame, ali mi se to ime učinilo zgodnim i egzotičnim za album. Bilo mi je interesantno da ga prenesem u drugi kontekst. Zahvaljujući albumu "Letim, sanjam, dišem" i hitu "Igra rokenrol cela Jugoslavija" postali ste megapopularni. Za razliku od publike, kritičari su govorili da su vam tekstovi banalni i da ste trivijalizovali dotadašnji rad? - "Orgazam" je do tada bio posmatran kao kult bend, andergraund i mezimče uskog kruga ljudi. Kad neko odjednom eksplodira, probije barijeru i postane popularan kod šireg sloja ljudi, onda kreće neka vrsta mržnje od strane onih koji su ga smatrali ekskluzivnim posedom i vlasništvom. Samo u tom periodu smo imali slavu i popularnost koju nikada pre ili posle nismo imali. Nije nam prijala, jer je posledica slave bila na granici da rasturi bend. Posle turneje 1988, dve i po godine nismo bili aktivni. Sa naglom slavom se menjaju i odnosi u bendu, svi počinju da budu na maksimalnom ego tripu i svako za sebe misli da je najzaslužniji za popularnost. Bilo je interesantno proći kroz tu fazu, ali mi više prija situacija da smo malo u senci, a ne u mejnstrim grotlu. Sviđaju li se vašem sedmogodišnjem sinu pesme "Orgazma"? - Uroš je krenuo u prvi razred, ali mislim da mu je još rano za bend. Mene je muzika počela da interesuje sa 12 godina. Neću ništa da mu namećem, jer mi je besmisleno kad roditelji od dece prave svoju repliku. Protiv sam bilo kakvog naturanja bilo kome, pa čak i svom detetu. Uroš ima neke favorite, voli rege, Pola Makartnija i mislim da mu je "Bejbe, ti nisi tu" omiljena pesma "Orgazma", koja čak nije moja, nego "Roling stonsa" (smeh). Ko je "Debela devojka"? - Sonja Savić. Kao i većina žena, bila je u paranoji da će postati debela devojka, pa je stalno ponavljala rečenicu "Jao, ja sam debela devojka". To me je inspirisalo da napravim istoimenu pesmu.
Nastavak na Večernje novosti...
