Izvor: Vesti-online.com, 31.Jan.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gertruda i Hans

Devojka je bila lepa, visoka i pre svega pametna. Završila je elektrotehniku u Beogradu sa prosekom preko devet. Ona i suprug su posao prvo dobili u Mađarskoj, a potom su se skrasili u Nemačkoj. Oboje inžinjeri, dobre plate, trebalo je samo idilu zasnovanu na ambiciji, pameti i pregnuću, upotpuniti potomstvom. I u tome su uspeli. Sada imaju dvoje dece i otmenu kuću u kvartu jednog nemačkog grada gde žive isključivo Nemci.

Jelena Arsenović

Tipičan primer nove >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ekonomske emigracije, pomislili ste? Nadam se da ne, a evo i zašto. Ovaj mladi bračni par je uveren da će u uređenom nemačkom društvu biti bolje prihvaćen ako se odrekne srpskog imena i pravoslavne vere.

Verovatno mesecima, studiozno, baš kako su se nekada u Beogradu pripremali za ispite, analiziraju šta je sve potrebno za nemačko državljanstvo, kako pristupiti protestantima, a imena tipično srpska, promeniti, recimo, u Gertruda i Hans.

Čega god da se prihvate, oni to odrade valjano i ne treba sumnjati da će i u ovom naumu uspeti. Mi koji smo ostali, za njih očito manje vredni i pametni, takvima možemo samo da poručimo - daleko vam ta lepa kuća.

Iskreno, ne verujem ni da će Nemci biti oduševljeni. Velika nemačka nacija, kao i svaka koja drži do sebe, ne može da ceni nekoga ko ne poštuje sopstvene korene. Koliko sutra, zarad nekih par hiljada veće plate ili potrebe da budu žući nego što su to, recimo, domoroci u Skandinaviji, ovi komformisti odreći će se i nemačkog imena.

Zašto sam navela tužni primer odrođavanja, a želim da pišem o manjku evroentuzijazma među Srbima? Zato što ne možete da poverujete šta pojedini srpski političari i zagovornici "Evropa nema alternativu", navode kao razloge nikad manje podrške među građanima članstvu Srbije u EU.

Par s početka priče bio bi sigurno njihov sledbenik, jer oni ne vide problem u tome što iako obrazovani i sposobni lojalnost evropskim vrednostima moraju da dokazuju gubitkom identiteta. Oni problem ne nalaze u sebi i svom nakaradnom načinu dodvoravanja, pa ni u civilizaciji koja ih ne bi prihvatila kao sebi ravne ukoliko nisu Gertruda i Hans. Ne! Kriva je svetinja u kojoj su se slučajno rodili, a na čije prosvećivanje ne žele da troše energiju.

Za pad evrooptimizma i porast evroskeptika krivi su, ako niste znali, prethodni evrofanatici koji osiromašenoj svetinji u Srbiji nisu dovoljno dobrano objašnjavali vrednosni sistem Brisela i preimućstva EU. Krivi su, valjda, Tadić i njegovi, pa nam zato savetnik Suzane Grubješić poručuje da "evropska integracija više nije monopol jedne stranke niti je marketinška tema, već ozbiljna državna politika", dok novina koja je prva objavila podatak da svega 41 odsto ispitanih građana podržava Srbiju u Uniji, razloge sažima u naslovu: "Krivci su evrokriza i srpski političari."

Evrokriza zato što nam je predočila mogućnost da obećani svet može biti poljuljan - do temelja, a srpski političari zato što su "manipulisali Unijom" i "birokratskim objašnjenjima šta EU znači Srbiji", sluđivali građanstvo.

Našim novim vođama na svetom evropskom putu očito je teško da prevale preko ustiju prostu istinu - da su nova i nova uslovljavanja Srbije kojima se kraj ne nazire, glavni razlog odumiranja vere da će jednog dana Srbija osvanuti u EU kao ravnopravna država članica.

Ako je jedan neoliberalni ekonomista, poput profesora Borisa Begovića, smogao snage da promeni ćurak i počeo da zastupa stav da je Srbiji bolje da odustane od Brisela, nije valjda to toliko teško ovdašnjim političarima koji su ideologije menjali češće nego stranke? Pojedini kao da bi pre posegnuli putem kralja Ibija pa promenili narod, nego prekinuli druženje sa Eštonovom i Barozom.

Nastavak na Vesti-online.com...