Izvor: B92, 16.Avg.2014, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gerontološki centri - ima li mesta?
U Srbiji je za mesec dana zatvoreno šest ilegalnih gerentoloških centara jer nisu imali potrebnu licencu za rad i odgovarajuće uslove.
Cilj je, prema objašnjenju nadležnih, da se vlasnici nateraju na poštovanje zakona, važećih procedura i uvođenje tog posla u legalne tokove.
Najčešći razlozi zatvaranja su neadekvatne prostorije za smeštaj, nedovoljan broj zaposlenih i neodgovarajući stručni kadar.
Ministar rada Aleksandar Vulin pozvao je sve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građane da Kancelariji za brze odgovore prijave ukoliko znaju da postoji ilegalni gerontološki centar u njihovom okruženju i najavio da će na svaku prijavu nadležno ministarstvo reagovati u roku od pet dana.
Načelnica odeljenja za inspekcijski nadzor u Ministarstvu rada Biljana Zekavica rekla je da je kontrolom ustanovljeno da postoji mnogo ilegalnih objekata za brigu o starima, i da inspekcija uglavnom reaguje po prijavi građana.
Namera inspekcije nije samo da zabrani rad takvih centara već da vlasnike privole da uđu u regularne tokove, da podnesu zahteve i ispune sve potrebne procedure za bavljenje tom delatnošću.
"Čim dobijemo informaciju da tako nešto postoji odlazimo na teren, a nije nam cilj da zabranjujemo rad već da zabranimo zloupotrebe i nezakonitosti i da otvaramo mogućnost da vlasnici ispune uslove i propise i tako dođu do licence", navela je Zekavica.
Najčešći razlog za zatvaranje centara je to što nemaju dozvlu za rad, a nisu ni podneli zahtev ili je po sredi neodgovarajući prostor i kadar.
Trenutni kapacitet u objektima za smeštaj starih u Srbiji je 13.000 osoba, a primetan je povećan broj zahteva za izdavanje licence privatnicima koji bi želeli da se bave tom delatnošću.
Zekavica objašnjava da u državnom sektoru ima 9.000 mesta za stare, a u privatnom oko 4.000 što, kako je istakla, "realno odgovara kapacitetima zahteva korisnika za smeštaj", ali je problem to što smeštajni kapaciteti nisu ravnomerno raspoređeni.
"Potražnja za domskim smeštajem povećana je u većim gradskim centrima, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu. U tim mestima stalno nedostaje mesta i kapaciteta, dok u unutrašnojsti Ima objekata sa praznim kapacitetima", navela je Zekavica.
Dodala je da se privatni sektor više razvija tamo gde ima manjka kapaciteta u drzavnom sektoru te da tako postaje ravnopravan i konkurent državnom.
U Srbiji ima 40 domova čiji je osnivač država ili Pokrajina, a među njima su gerontološki centri, domovi za stare i penzionere i domska odeljenja kojima je delatnost pružanje usluga i smestaja starim osobama.
Osim toga, postoji i 119 domova za stare koji su dobili dozvolu za rad po ranijim propisima koji pružaju uslugu starima, ali i 18 novih koji su dobili licencu po novim uslovima, a koji su na snazi od maja prošle godine.
Zahtevi za ispunjavanje uslova ne razlikuju se za privatnike u odnosu na državni sektor.
“Standardi, su novim propisima, podignuti na viši nivo. To, između ostalog, podrazumeva manji broj kreveta u spavaonicama, a veći broj toaletnih prostora, veći broj kadrova, odnosno zaposlenih u odnosu na broj korisnika“, dodala je Zekavica.
Govoreći o načinu kontrole rada takvih objekata, Zekavica je navela da se sprovodi redovan plan konrole i inspekcijski nadzor, i kada se obavi kontrola svih objekata ponovo se "napravi novi krug".
“Ukoliko je potrebno, realizuju se i vanredni inspekcijski nadzori kada se desi neki vanredni incident, a inspekcija rada je svakodnevno na terenu kako bi po prijavi mogla odmah da reaguje“.
Kao primer dobrih uslova rada privatnog centra, Zekavica je navela Dom za stara lica "Agape" u beogradsom naselju Braće Jerković, čiji je kapacitet 48 korisnika.
Kapacitetu su, kako kaže vlasnica Marijana Blažević, popunjeni, zainteresovanih je toliko da bi im bilo malo da imaju još 50 mesta, ona i njen suprug su lekari, a u ovoj posao su se, kako kaže, upustili iz ličnih motiva. Želja im je, naime, da u ovom objektu otvore i bolnicu.
“Medicinska oprema i osoblje, lekari i medicinske sestre, su ono što nedostaje, a što bi moglo da funkcioniše kada bi se više uključila država i donator.“
Inače, u tom domu o starima brine strucno osoblje - socijalni radnik, medicinske sestre, negovateljice
, što je i glavni uslov da bi dom za stare dobio licencu za rad.
Upitana kako izgleda dan jednog korisnska u centru Blažević je rekla da je protokol ustaljen - podrazumeva jutarnju negu, doručcak, davanje terapije, potom posluzenje kafom, a onda druženje u posebnom prostoru, ručak, razgovor sa socijalnom radnicom, potom ponovo red odmora, užina, večera. Povremeno se organizuju pridredbe.
"Ipak, u ovom poslu je najvažnije da ovo volite i ljubav i razumevanje pre starim osobama", istakla je Blažević.
Korisnica, profesorka književnosti u penziji iz Prokuplja, je u domu "Agape" gotovo godinu dana. Nadežda Dukić kaže da je impresionirana uslugama, osobljem, cvećem. Zbog slabije pokretljivosti vreme provodi u čitanju.
"Teško je bilo iz svoje kuće doći ovde, ali sam bila primorana i adaptirala sam u novom domu zahvaljujući knjigama i mojim nekadašnjim đacima koji me često obilaze, i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo", ispričala je korisnica gerontološkog centra.
