Izvor: Politika, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gerilac rokenrola
Volim kada publika različito tumači muziku "Obojenog programa", jer svrha umetničkog dela i jeste da bude podložno drugačijim tumačenjima
Nije česta pojava da neko u poslu kojim se bavi uspe da sastavi dve i po decenije uspešne karijere. Navedeni broj godina pogotovo dobija na težini kada govorimo o umetnosti, a ako priču svedemo na muziku broj uspešnih je sve manji. Iza novosadskog sastava "Obojeni program" i njegovog osnivača, autora muzike i tekstova i pevača Branislava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Babića Kebre stoji 25 godina "plovidbe u moru" različitih okolnosti koje su pratile ovdašnju rok scenu. Grupa je svirajući prošla mnoge faze – od panka i uticaja novog talasa do nekomercijalnog popa. Kebra i muzičari koji su činili bend dobijali su mnoge epitete, a jedan od najupečatljivijih jeste da su "najemocionalniji domaći rok sastav".
Prošle godine "Obojeni program" objavio je osmi album pod nazivom "Da li je to čovek ili mašina". Bez velike pompe i prisustva u medijima grupa je, dan za danom, predstavljala album na mnogobrojnim koncertima. No, čini se da su nešto više svirali u Hrvatskoj, nego u našoj zemlji, a na pitanje da li je do toga došlo planski ili sticajem okolnosti, Branislav Babić Kebra odgovara:– To nije bilo osmišljeno. Prosto nismo hteli više da sviramo ovde ili onde, već je u nekim sredinama veća zainteresovanost za ono što radi "Obojeni program". To možda nije stvar ni sredine već određenih ljudi koji negde žive. Ako se ima u vidu koliko je bio zastupljen u medijima, mislim da je album odlično prošao kod publike. Ali, to sada povlači neke druge teme o našoj sceni i zainteresovanosti ljudi za muziku uopšte i sve bi moglo da se pretvori u tužnu priču, a ne bi trebalo biti tužan već živeti lepo i sa optimizmom.
Kebra kaže da ja sveopšte stanje loše, ali da bi baš zato trebalo da svet oko nas gledamo na lepši način.
– Ako stalno kukamo onda ljudima koji su kreirali stanju u kojem živimo dajemo više na značaju. Profesionalno bavljenje muzikom u Srbiji podrazumeva da si gerilac. Ipak, ohrabre me reakcije ljudi koji su čuli ono što mi stvaramo. Volim kada publika ima različito mišljenje o nečijem radu. Mislim da je jedna od svrha u umetnosti da jedno delo bude podložno drugačijim tumačenjima.
Kroz godine karijere "Obojeni program" je, prema oceni ovdašnje kritike, ostavio dubok trag na našoj rok sceni. Kebra misli da ne pripadaju nijednom pravcu i da je to možda jedan od najvećih kvaliteta benda.
– Da nisam zadovoljan ostvarenim verovatno više ne bih svirao. Tokom karijere grupa je imala i uspone i padove. Od trenutka kada sam počeo da radim u "Obojenom programu" iz albuma u album smo se trudili da napravimo jedan korak napred i da evoluiramo u muzičkom smislu. "Obojeni program" se menjao koliko i svet oko nas i u tim okolnostima smo se uvek osećali dobro. Ponekad mi je veoma glupo da hvalim ono što grupa radi, ali, s obzirom da to ne radi niko, osećam se dužan prema ljudima koji sviraju sa mnom – kaže Kebra.
Posle toliko godina na sceni i mnogih iskušenja koja su ga pratila za to vreme, naš sagovornik kaže da je bilo trenutaka kada je pomišljao da prestane da radi, ali:
– Uvek se trudim da posle buđenja kažem sebi: "sledi još jedan lep dan". Od svih poslova u ovoj zemlji verovatno je najteže biti umetnik. Možda ne bih sve svrstao u isti koš jer su mnogi umetnici u nekoj vrsti veze sa političkim strukturama. Pristojni i pametni ljudi koji se ne bave politikom već pošteno rade svoj posao i žive prilično skromno. To je cena, ali sa pričom "skromno ću da živim ali ću uraditi ono što sam nameravao" napraviću sebi da mi bude lepo i dobro ću se osećati zbog toga. Takva je situacija u domaćoj muzici. Mnogi bendovi sa ovih prostora zaslužuju zbog svog kvaliteta da se nađu u vrhu evropske scene, ali.... Mislim da ni koncertne agencije ne prave kvalitetnu selekciju koga bi trebalo da dovedu. Ovde se sve radi stihijski i nema edukacije publike. Mnogi upoređuju demo bendove koji sviraju na lošoj opremi sa svetski poznatim izvođačima. Kada bi tim klincima dao vrhunsku opremu ko zna šta bi oni sve mogli da urade.
Osim muzike, Branislav Babić Kebra je do sada objavio dve zbirke poezije i dva romana. Pisanje je, kako kaže, njegova velika strast.
– Stalno pišem, ali i to vam je kao i muzika. Uvek je problem da nađeš izdavača. Sudbina umetnosti i umetnika na ovim prostorima je uvek neizvesna.
Vladimir Đurđić
[objavljeno: 09.10.2006.]
