Izvor: Blic, 26.Jun.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geografija rasutog srca
Negde u našim glavama mora da postoje privatne sobe, tiha mesta, gde pulsira većina naših sećanja, mašte i snova. Um je lepak koji spaja te celine, iako dobro zna komplikovanost puta do zagonetnih unutrašnjih mesta.
Kelije u nama često su pretrpane složenim, bogatim, smislenim i dragim naslagama kojima se rado vraćamo. Između rođenja i smrti prikupljamo iskustva jednog pogleda, tog fenomena koji smatramo životom, pohranjujemo zaboravljene snove, čekajući da ih ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << negde sanjamo.
Uvek rado idem tamo gde mi sećanja žive. Nedeljama putujem, ne Keruakovim drumom već privatnim putem. Više tetoviranje duše nego plan. Slučajno ili ne, uvek do zdanja u koji se ulazi kroz nešto između starinske kapije i divnog slavoluka.
Od prelepog rafting kluba Kanjon poviše Banjaluke na smaragdnom Vrbasu gde stoluje misao: „Onaj ko uči, ali ne misli, izgubio je! Onaj ko misli, ali ne uči, u velikoj je opasnosti!”, do Bele Zemlje iznad Užica gde omamljen noćnim mirom „Zlatiborske noći“ slušam legende o šezdesetim San Franciska, preko ushićujuće venecijanske vile u vinogorju Treviza gde mi Igor Kokoškov i njegov mladi američki asistent pomažu da idem neznanom stranom NBA košarke do oplemenjene pustare koju su neumorni domaćini pretvorili u prestižnu oazu severa Bačke za susrete čudesnih pojedinaca.
Između autoputa ka Horgošu i jezera Palić smešten je salaš Biljane i Ljubiše Đorđevića. Lep je i živopisan kao da je izašao iz knjige „Čelobašte“ Ilije Tucića. Krajem svakog proleća, već sedmi put, nesalomiva ženska snaga zbijena oko udruženja Moderna, predvođena profesorkom Jelenom Birovljev i naslonjena na koloritnog Draška Ređepa, priređuje umetničke kolonije okupljajući oko izazovnih tema pisce, slikare, teatrologe, konceptualce, novinare, sveznadare i filozofe.
Onomad je to bilo: „Različitost kao izazov“, prošle godine „Iskustvo vertikalne generacije“, a ovoga juna „Dosada univerzalnog“. „Dani Moderne“ na ubedljiv način predstavljaju i afirmišu važne ideje multikulturalnosti, multiuniverzalnosti i multipovezanosti različitih izraza i formi na jednom mestu.
Čak i sunce koje piruje svojom silom, ne može da omete planirana događanja. I tako od fruštuka nalik na onaj iz Balaševićeve pesme do poznih sati dok uz dokazane slikare, a neodustale rokere Acu Cvetkovića, Bratislava Radovanovića i Đoleta Kovačeva, putujete u beskrajne prostore sentimentalnosti, onamo kuda muzika uvek najavljuje nostalgiju budućnosti koliko i ivice geografije rasutog srca.
Projekat Moderne uspešno nastavlja da pruža otpor sebičnoj politizovanoj stvarnosti svojim sadržajima i standardima. U praksi to znači slušati fascinantnog Belu Durancija, razmišljati nad izložbom jedne slike „Vojvodina stara“ Save Stojkova, upijati poetike učesnika okruglog stola, uživati u misaonosti Jelke Ređep dok najavljuje svoju knjigu „Grof Đorđe Branković o Sulejmanu Veličanstvenom“, „Pod Draškovom strejom“ prisustvovati nadahnutim promocijama „Vojvođanskog magazina“ i pesama Đorđa Sibinovića, te s velikom radoznalošću gledati završnu izložbu okupljenih slikara u Srpskom kulturnom centru.
Toliko nam je dato u četiri dana da nemamo vremena išta odbiti, već sve pothranjujemo u privatne kelije naših glava.
Povezane vesti: Komadić mog srca Za koji život se treba roditi? Nisu najbolji, dražih nema Propoved na platnu O deset rok dinosaurusa
