Izvor: Press, 17.Jan.2013, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genocidi u savremenoj istoriji
Za pantalone upotrebljavana je koža žena. Za obuću vojnika, sankilota, koža muškaraca. Izvesni Pekel je za jedan dan odrao trideset dva leša! Lui-Antoan de Sen-Žist, jedan od najfanatičnijih aktera francuskog Prevrata, u svome izveštaju od 14. avgusta 1793. kaže: "U Medonu se štavi ljudska koža. Koža sa muškaraca je odličnija od jelenske. Ona sa ženskih subjekata je finija, ali je manje trajna". Sen-Žist se jednog dana pojavio u Konventu u pantalonama od kože mlade plemkinje koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je odbila da mu se poda
Genocidi (depopulacije) su poznati još od antičkih vremena. Ipak, tek posle Drugog svetskog rata dobijena je definicija genocida (prvi pokušaj 1943. Rafaela Lemkina) Rezolucijom Generalne skupštine od 11.12.1946. UN br. 96(I): "poricanje prava na postojanje čitavih grupa ljudi", a 9.12.1948. Generalna skupština UN je donela Konvenciju za sprečavanje i kažnjavanje zločina genocida.
Odmah treba reći da je Francuska revolucija (bolje je reći - Prevrat) inspirator svih genocida koji su usledili posle onog u Vandeji 1793/94. U istoriji Francuske revolucije, odgovornost za ovaj zločin vezuje se za jakobinski Teror koji je trajao sve dok nije likvidiran Robespjer, 28. jula 1794. Naravno, to ne znači da je ubijanje nedužnih obustavljeno tačno tog datuma. Sve do nedavno, u samoj Francuskoj bilo je vrlo teško pronaći relevantne izvore pomoću kojih bi se valjano mogao osvetliti genocid u Vandeji. Primećeno je da je levica (robespjerovci) bila vrlo glasna i da se njena verzija događaja činila neprikosnovenom. Ni čuvena "Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj" Edmunda Berka (1790) nisu mogla da pomognu pobornicima iskustva, tradicije i istorije koje su levičari nazivali desničarima. Dvestagodišnjica prevrata (revolucije) koja je proslavljena uz veliku pompu i trošak, ipak je podstakla naučnike, one koji se nisu slagali sa skoro zvaničnom verzijom, da opet pokušaju da prikažu šta se uistinu događalo tih strašnih godina u Francuskoj. Načela slobode, jednakosti i bratstva, kao zvanične tekovine Francuske revolucije, vremenom su potamnela i našim savremenicima su se sve više ukazivala kao apstrakcija, upravo onako kako je to davno predvideo Berk.
I onda se, pre 26 godina, pojavila knjiga dr Renalda Sešea "Franko-francuski genocid: Vandeja-Osvećena" koja je bila signal da se do istine o velikom zlodelu jakobinske Republike ipak može doći. I četvrt veka kasnije, posle neverovatnih otkrića u Nacionalnom arhivu Francuske, Dr Renald Seše je prošle godine objavio kapitalno delo o genocidu u Vandeji "Vandeja: od genocida do memoricida" ( SERF, Pariz, 2011).
Prvi zaključak do kojeg je došao dr Seše je vrlo jasan: genocid u Vandeji je bio smišljen, izglasan u Konventu i ostvaren od strane članova Komiteta javnog spasa. Njihova imena su: Barer, Robespjer, Sen Žist, Kuton, Karno, Bijo Varen... Vojska i administracija su izvršavali naređenja Konventa od 1. avgusta 1793. General Tiro je objavio: "Od Vandeje učiniti nacionalno groblje, kako bi se u potpunosti očistilo tlo slobode od te proklete rase". Po naređenju Lazara Karnoa formirano je dvanaest paklenih kolona koje u januaru 1794. započinju sa eliminacijama stanovnika Vandeje. U Nant je poslat Žan-Batist Karie sa naređenjem da "očisti grad". On se iskazao kao savršen zlikovac, sudili su mu njegovi i Karie je giljotiniran. Na osnovu dokumenata dr Renald Seše je dokazao da je genocid u Vandeji izvršen od strane države i njenih organa, da je rezultirao ubistvom jednog kolektiviteta a žrtve mogu biti definisane preko njihovih zajedničkih karakteristika, rasne i verske pripadnosti.
Drugi zaključak do kojeg je došao dr Seše je isto frapantan: zbog potrebe da se genocid u Vandeji sakrije, prikriju odgovornosti očeva Republike, maskiraju politički i ideološki motivi koji su naveli jakobince na geniocid na kome, nažalost, počiva njihovo delo, ti kriminalci i njihovi politički naslednici sebe su pred očima nacije amnestirali i tako je počinjen još jedan zločin - memoricid. Šta više, višegodišnjim perverznim zahvatima, vandejske žrtve su predstavljene kao dšelati, a jakobinski dšelati ispali su žrtve. Na taj način, vešto krivotvoreći istorijske činjenice, dšelati su imali sve društvene povlastice i časti, dok su žrtve i njihovi naslednici, opterećeni traumama, bili prisiljeni na ćutanje i bili stalno proganjani kao građani drugog reda.
Vandeja je pokrajina u zapadnoj Francuskoj i obuhvata oko 10.000 kvadratnih kilometara.U njoj je 1793. živelo 815.000 stanovnika. Odbili su da služe u republikanskoj vojsci i odbace svoju hrišćansku veru. Pobuna je ugušena, ali je Konvent u kome je dominirao Robespjer, odlučio da kazni Vandeju. Prema računici koju je izveo dr Renald Seše, ubijeno je 117.257 muškaraca, žena i dece. Skoro jedna trećina od ukupnog broja stanovnika ove pokrajine.
Jakobinska Republika nije samo "pacifikovala" Vandeju. Masakri su organizovani u Lionu, Tulonu, Bordou, Marseju i u drugim regionima na zapadu Francuske. Kad se tome doda učinak giljotine u Parizu, stiže se do pola miliona žrtava jakobinskog terora.
Član Komiteta javnog spasa Frankastel se založio za "depopulaciju" Vandeje, to jest za eksterminaciju svih stanovnika. Naročito je insistirao da se pobiju sve žene jer mogu roditi "buduće razbojnike". Istovremeno, bilo je naređeno da se Vandeja opljačka i odnese sve što se može poneti a ostalo preda plamenu: "sva sela, zaseoci, žbunje i sve što može da izgori".
U Nantu je Karie izmislio nove načine za ubijanje. Giljotina je bila previše spora, streljanje isto tako, pa se pribeglo serijskom davljenju u Loari. Šlep se napuni ljudima i potopi. I to je ubrzo odbačeno i zamenjeno "patriotskim krštenjima": više desetina se veže i baci u vodu. Onda se neko setio da se odela žrtava mogu iskoristiti, pa su ih najpre skidali i tek posle bacali da se udave. Karie je uveo i "republikansko venčanje": devojku i mladića vežu gole i onda bace u vodu. "Venčavali" su sveštenike i monahinje i osobe iz iste porodice... Karie se hvalio da je on lično, za jednu noć, poslao u Loaru 2.800 osoba, od toga pet stotina dece.
Zbog potrebe da se ubije što veći broj osoba, traženo je da se primeni neki smrtonosni gas, preteča Ciklona Be. Izvesni Prust, apotekar iz Anžera ponudio je jedan svoj pronalazak: ampulu sa otrovom "koji može da usmrti čitavu pokrajinu". Izvršena je javna proba na ovcama koja nije dala zadovoljavajući rezultat.
Paklene kolone kojima je komandovao general Tiro imale su najveći učinak. Ubijalo se sabljom, nožem, bajonetom... Žene i decu u furunama... Devojke su silovane i posle ubijane. Postoje brojni opisi zločina koje zbog monstruoznosti ne treba nabrajati.
Da bi se dobila jasna slika ovog genocida mora se kazati da je tada izdata naredba da se leševi mogu upotrebljavati za potrebe Republike. Za pantalone upotrebljavana je koža žena. Za obuću vojnika, sankilota, koža muškaraca. Izvesni Pekel je za jedan dan odrao trideset dva leša! Lui-Antoan de Sen-Žist, jedan od najfanatičnijih aktera francuskog Prevrata, u svome izveštaju od 14. avgusta 1793. kaže: "U Medonu se štavi ljudska koža. Koža sa muškaraca je odličnija od jelenske. Ona sa ženskih subjekata je finija, ali je manje trajna". Sen-Žist se jednog dana pojavio u Konventu u pantalonama od kože mlade plemkinje koja je odbila da mu se poda. Barer i Vadije su među prvima nosili čizme od ljudske kože.
U Klisonu, 5. aprila 1794., na osobit način skuvano je sto pedeset žena, kako bi se iz njih dobila mast. Deset burića masti poslato je nadležnima u Nant. U Anžeu je u medecinskoj školi proradio atelje za prepariranje glava nesrećnih žrtava i tim trofejima su se kitile kuće. Sveštenicima su odsecali polne organe, štavili ih i od toga pravili "revolucionarne zvečke" za novorođenčad patriota. Francuski revolucionari su ubili 60.000 sveštenika.
Nastavak u sledećem broju Nedeljnika: Kako je stvoren memoricid
