Izvor: Blic, 03.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genjac: Uslov je da se popiše i dijaspora
Banjaluka - Predsedništvo SDA odlučilo je da stranka podrži etnički popis stanovništva BiH, pod uslovom da se popiše i dijaspora, odnosno izbeglice i oni koji rade u inostranstvu, a koji treba da uđu u strukturu opštine prebivališta. Osim toga, tražićemo realizaciju zaduženja države za potrebe povratka izbeglih i raseljenih, kaže za "EuroBlic" predsednik Izvršnog odbora ove stranke Halid Genjac.
Genjac, koji je i član privremene komisije za izradu zakona o popisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanovništva, uveren je da bi se na ovaj način ispunili osnovni ciljevi popisa, a istovremeno bi se obezbedio kompromis u BiH. "Na taj način bi se dobila prva grupa obaveznih podataka, potrebnih za razne naučne analize i u komunikaciji sa EU, a druga grupa podataka bila bi etnička i svaka druga struktura stanovništva, za potrebe unutar BiH", kaže Genjac.
Međutim, član privremene komisije iz RS Mirko Okolić (SDS) kaže da RS nije protiv popisa dijaspore, po pravilima Eurostata, ali da je neprihvatljivo da ti ljudi, koji u BiH ne žive godinama, utiču na formiranje vlasti. Osim toga, dodaje on, nema potrebe da se troši novac za popis dijaspore, jer se ti podaci mogu dobiti razmenom, posredstvom Eurostata.
"Međutim, SDA žele da se to uradi da bi njihov broj stavili u konačan spisak za podelu vlasti. Dijaspora ne može da ulazi u strukturu stanovništva, što kod nas znači i u podelu vlasti. Stalno stanovništvo su oni koji u BiH žive duže od godinu dana", kaže Okolić. On smatra da SDA ima ovakav stav jer zna da je u svetu daleko više Bošnjaka od Srba i Hrvata i da bi njihov broj Bošnjačkim političarima u BiH dao političku nadmoć u vlasti.
"Poznato je da tokom rata Srbin nije bio dobrodošao u zapadnim državama, osim nekoliko izuzetaka. Bošnjaci su bili ti koji su dobrodošli, pa su dobili pasoš i poslove. Ti ljudi uglavnom ne žele da se vrate, ali bi Bošnjaci u BiH to hteli da iskoriste, pa da ih popišu i kod nas. Osim toga, oni bi to radili organizovano, preko državnih i verskih institucija, dok Srbi u svetu nemaju taj motiv", kaže Okolić. Takođe, dodaje on, sporan je i stav Bošnjaka, ali i dela Hrvata, da se rezultati popisa primenjuju tek kada BiH uđe u EU, ili do promene Ustava. Do tada bi se vlast formirala kao i sada - prema popisu iz 1991. Naredna sednica privremene komisije zakazana je za 6. april, a do tada će njeni članovi savete tražiti od vrha svojih stranaka.
On je uveren da u ovom pitanju ima niz "tehničkih problema na koje niko nema odgovor". "Na primer, ja živim godinama u dijaspori, ali u vreme popisa slučajno se vratim kući i popisivačima kažem da stalno živim ovde. Ko je taj ko će to u tom trenutku da proveri", ilustruje Jukić.
