Izvor: Blic, 20.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Genetika kao lek
Genetika kao lek
Voleo bih da postoji medicina koja objedinjuje molekularnu biologiju, genetiku i elektrofiziologiju i koja je u stanju da se bori protiv neuroloških oboljenja koja su prava pošast našeg doba. Da bismo ušli u sve meandre mozga i lečili oboljenja koja su posledica njegovog propadanja, potrebno nam je istraživanje koje podrazumeva veću saradnju istraživača koji su se specijalizovali za bazne nauke, lekara i bioinženjera.
To je ono što od 2004. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine očekuje Emilio Bici, šef Odeljenja za izučavanje mozga i kognitivne nauke MIT. Prenosimo najzanimljivije delove intervjua koji je dao italijanskom 'Espresu', a koji ovaj poznati nedeljnik najavljuje kao razgovor s liderom svetskih kognitivnih istraživanja. Prvo pitanje 'Espresa' bilo je kada i kako će se razjasniti misterija zvana mozak. Da li je interdisciplinarno lečenje degeneracija moždanog tkiva samo daleki san?
- To je sasvim konkretan san - kaže dr Bici. - Suzumu Tonegava i Metju Vilson, dobitnici Nobelove nagrade za medicinu za 1987, dokazali su da je dovoljno da se ukloni jedan gen pa da se promeni ponašanje miša koje predstavlja odgovor na spoljašnje nadražaje. Samo jedan gen i menjaju se kognitivne funkcije. To je veoma važno zapažanje koje bi moglo da se odnosi i na primate. A od primata do čoveka je samo mali korak. Možete li bolje da nam objasnite šta su uradili Tonegava i Vilson?
- Reč je o jednostavnom eksperimentu. Miš se stavi u kadicu u kojoj polako upoznaje određeni broj karakteristika (indikatori) koje mu omogućavaju da najkraćim putem stigne do platforme na kojoj može da se odmori. Na osnovu iskustva i moždanih sposobnosti, miš uspeva da pronađe najkraći put i onda kad se neki od tih indikatora uklone. Miš se, znači, prilagodio teškoćama koje situacija donosi.
Gotovo ista stvar se dešava i sa čovekom: kad svakog dana vozi automobil istim putem, on zna gde treba da skrene, lako uočava prečice i određuje svoj položaj u prostoru i vremenu na osnovu poznavanja sredine u kojoj se nalazi. Iz mozga miša korišćenog u eksperimentu Vilson i Tonegava su uklonili gen koji deluje na hipokampus i ustanovili su da je životinja izgubila sposobnost orijentacije u odsustvu signala na zidovima kadice. Jedan jedini gen može da blokira kognitivnu funkciju zaduženu za racionalno ponašanje miša. Fascinantno! Ali kakve to veze ima sa neurodegenerativnim bolestima od kojih boluju ljudi?
- Informacije koje dobijamo na osnovu ovih eksperimenata omogućavaju nam da zamislimo kako bismo mogli da manipulišemo ljudskim nervnim sistemom, a naročito moždanom korom. Znamo da pomoću genske terapije mogu da se ubace novi geni u postojeći ćelijski materijal. Ako u ćelije mogu da se ubacuju novi geni, otvara se put za primenu genske terapije u lečenju nekih neuroloških oboljenja za koja znamo da imaju genetsku komponentu.
