Izvor: Blic, 11.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Generali u službi mafije
Generali u službi mafije
Posle hapšenja generala Ace Tomića, bivšeg načelnika Vojne uprave za bezbednost, te Radeta Bulatovića, savetnika za bezbednost bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore najavilo je da će 'preispitati sve odluke i postupke pojedinaca i organa VJ od 5. oktobra 2000. godine'. Prema navodima Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, Tomić i Bulatović su se u periodu pre atentata na premijera Đinđića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sreli s Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem, a izjave koje su njih dvojica dali policiji tokom istrage nisu bile istinite.
Odmah nakon njihovog hapšenja pokrenuta je istraga kojom će se, kako je saopšteno, utvrditi 'da li su neki pripadnici Vojske SCG pružali pomoć kriminalcima ili na drugi način omogućavali nezakonite aktivnosti', što je posebno važno 'kako bi se utvrdila lična odgovornost i tako odbranila čast svih drugih pripadnika Vojske SCG'.
Prema saznanjima nedeljnika 'Vreme', ovakvo saopštenje bi pre svega moglo da se odnosi na generala Nebojšu Pavkovića, bivšeg načelnika Generalštaba VJ, koji je u okviru iste istrage uhapšen prošlog ponedeljka. 'Vreme' piše da je general Pavković, iako je sam često ponavljao kako je odbijao da izvrši neka naređenja i Miloševića i Koštunice, za koja je izgleda jedino on znao, ipak pristao da izvrši jedan zadatak dobijen od Miloševića. A on ga je odveo u pritvor.
- Bilo je to naređenje da se Dušanu Spasojeviću i Vladimiru Jovanoviću Japancu stavi na raspolaganje vojni helikopter, uniforme i lažne isprave VJ kada su 15. juna 2000. u Budvi pokušali da ubiju Vuka Draškovića. Za to postoje i materijalni dokazi - flajt manifest i izjave pilota, kopilota i šefa kabinskog osoblja helikoptera Mi-8, kao i ovlašćenih lica kontrole leta. Pavković je naređenje za upotrebu helikoptera, kako saznajemo iz izvora bliskih MUP-u, lično potpisao, što i ne poriče, a u istrazi je naveo da je postupio po naređenju Slobodana Miloševića, koje je uredno zaveo u svojoj službenoj beležnici. Pavkovićeva beležnica, doduše, još nije nađena i za njom se intenzivno traga - piše 'Vreme' i zaključuje da 'po naređenju Miloševića ili ne, Pavković će teško moći da izbegne odgovornost za saučesništvo u pokušaju ubistva Draškovića.
Naravno, nemoguće je zaboraviti i Pavkovićevu opčinjenost stambenim prostorom, zbog čega je ranije često pominjan u vezi s brojnim aferama. Ukupan saldo Pavkovićeve porodice svodi se na oko 2.500 kvadrata u stanovima i kućama.
S druge strane, na TV snimku prikazanom u Haškom tribunalu on je viđen u Vukovaru u društvu Veselina Šljivančanina i Mileta Mrkšića, ali se o njegovom mogućem odlasku u Hag pričalo zbog zločina na Kosovu.
Prethodnik Momčila Perišića na mestu načelnika Generalštaba VJ, general Dragoljub Ojdanić, takođe je neslavno završio - na optuženičkoj klupi Haškog tribunala zbog optužbe za ratne zločine.
Međutim, nisu samo načelnici Generalštaba hapšeni. General Aca Jovičić, bivši načelnik Vojnomedicinske akademije, u aprilu 2002. je 'pominjan' zbog nabavke materijala za VMA, jer je ova ustanova samo na kupovini 5.000 komada 'tijenam' ampula godinu dana ranije izgubila čitavih 30 miliona dinara. Na tenderu za nabavku ampula je pored 'Interkoma' učestvovala i firma 'Internacional'. Za jednu ampulu 'Internacional' je tražio 7.830 dinara, a prihvaćena je ponuda 'Interkoma' koji je za istu ampulu tražio 14.000 dinara. Upućeni su tvrdili da je takav posao sklopljen posle direktne sugestije generala Jovičića.
'Neobičnih okolnosti' je bilo i s nabavkom neupotrebljivih 'Tošibinih' ultrazvučnih aparata. Potpukovnik Zoran Stanković (ne sadašnji načelnik VMA), tražio je da se hitno dostave delovi aparata koji nedostaju i naveo da je u ustanovu stiglo još nekoliko neupotrebljivih aparata. Sve u svemu, VMA je u maju 2000. godine uplatila 2,25 miliona evra za opremu jednog proizvođača, dobila je opremu drugog, i to bez važnih delova koji nisu isporučeni čak ni godinu dana kasnije.
General Jovičić u maju 1999. doneo je i rešenje o nabavci sterilizatora, iako se firma od koje su nabavljani nije pojavila na konkursu objavljenom 1998. godine. Vrednost ugovora je 30. juna 1999. iznosila 23.448.500 dinara, a iz dopisa generala Jovičića načelniku Sanitetske uprave GŠ VJ Momčilu Krgoviću, u junu 2000, vidi se da je suma porasla na 42.562.330 dinara. Oprema je primljena u aprilu 2000, do avgusta je montirana, a ubrzo je načelnik operacionog bloka s centralnom sterilizacijom dr Pero Janjić obavestio nadležne da rad sterilizatora nije valjan i da ne odgovara zahtevima moderne hirurgije.
Još jedan načelnik Generalštaba VJ, general Života Panić, morao je da ode s položaja zbog umešanosti u aferu, jer je pod njegovom komandom VJ kupovala enormne količine toaletnog papira, pokvarenog krompira i meda. Prodavac je bila firma 'Kentaur', čiji je vlasnik, 'igrom slučaja', Panićev sin. General je tužio novine zbog objavljivanja 'lažnih vesti', spor je trajao sve do 1999. godine, a optuženi novinari su na kraju oslobođeni. Nakon Panićeve 'demobilizacije', slučaj je zataškan.
General Panića se vezuje i za aferu 'Cvećara', odnosno za izgradnju luksuznih vila za generale VJ koji su unapred, po bagatelnim cenama, 'kupili' vile na Topčiderskoj zvezdi. Sve se to događalo u vreme kada je njihova vojska 'u ratovima u kojima nije ni učestvovala' doživela niz katastrofalnih poraza.
Za generalom Nedeljkom Boškovićem, bivšim načelnikom Uprave bezbednosti VJ, 8. oktobra 1996. istražni sudija Vojnog suda izdao je poternicu, jer je bio nedostupan istražnom sudiji koji mu je odredio pritvor.
Krivičnu prijavu protiv njega i još 13 ljudi podnela je grupa bivših oficira Uprave bezbednosti JNA i ljudi koji su bili u vezi sa službom. Oni su Boškovića optužili za razna krivična dela, pa čak i odavanje državnih, vojnih i službenih tajni. Naročito je naglašena optužba za montiranje sudskih procesa bivšim pripadnicima Službe, uz prljavu kampanju 'patriotskih' glasila.
Za generala Boškovića vezuje se afera 'Opera', kada je tokom traženja unutrašnjih neprijatelja, kako su tvrdili mediji, u Boškovićevom privatnom zatvoru u Domu vazduhoplovstva u Zemunu petnaestak ljudi provelo od pet do 38 dana. Ništa bolje nije bilo ni u Boškovićevoj aferi 'Labrador', kada je opet u kampanji 'patriotskih' novina kompromitovano desetak agenata grupe 'Labrador', od kojih su se u tom trenutku najmanje sedmorica nalazila na hrvatskoj teritoriji. Otkrivena su im imena, pseudonimi i sadržaji njihovih saradničkih izveštaja.
Agenti su morali da se sklone u Jugoslaviju, gde su ih u štampi dočekale optužbe da su ubačeni hrvatski špijuni. 'Patriotski mediji' su 'hranjeni' smesom lažnih i istinitih podataka koje je plasirao general Bošković, da bi na kraju deo 'labradora' završio u istom pirvatnom zatvoru. Montirani procesi su, međutim, propali, a od 'najveće špijunske afere' koju je najavio Branko Kostić, tada potpredsednik Predsedništva SFRJ, nije bilo ništa. Vrhovni vojni sud na kraju je oslobodio većinu optuženih, neki su dobili minimalne kazne, tek toliko da pokriju pritvor, a glavne optužbe za terorizam, otkrivanje vojnih tajni, podrivanje vojne i odbrambene moći zemlje su odbačene. Z.S. Osumnjičen za špijunažu
Pavkovićev prethodnik na mestu načelnika Generalštaba, general Momčilo Perišić, takođe je hapšen. Perišić, koji je posle vojničke karijere postao lider Pokreta za demokratsku Srbiju, uhapšen je 14. marta 2002. zajedno sa sekretarom američke ambasade u Beogradu i potpukovnikom Miodragom Sekulićem. Hapšenje je obavljeno u restoranu 'Šarić - Knin' na Ibarskoj magistrali. Prema nezvaničnim informacijama koje su se pojavile u medijima, kod Perišića su navodno nađene trake sa sednice kolegijuma Generalštaba VJ. Agencija AP javila je da je Perišić američkom diplomati predavao dokumente koji bi mogli da utiču na suđenje Miloševiću u Hagu. Perišić je 16. marta pušten iz pritvora, a budući da se pozvao na poslanički imunitet protiv njega još nije počelo suđenje.
