Izvor: Vesti-online.com, 04.Jan.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gedžin povratak

Šta bi desetine hiljade mladih školovanih Srba, koji su se otisnuli van otadžbine u potrazi za boljim i perpektivnijim životom, moralo da zna dok iščitava i promišlja poruke iz pisma akademika i pisca Dobrice Ćosića, odaslato im nedavno kao svojevrsni vapaj za spas Srbije?

 

Na stranu što je situacija spontanosti njegovog sadašnjeg obraćanja izrežirana tobožnjim zahtevom organizacije srpskih studenata u inostranstrvu (OSSI) da im se obrati. Nesuđeni kalemar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i redovni saputnik najmilijeg sina naših naroda i narodnosti na nekadašnjim krstarenjima "Galebom", disident, podržavalac pa kritičar Slobe, predsednik krnje Juge, saveznik iz senke petooktobarskih promena i svih potonjih režima, uvek je mudro zborio i izgrađivao svoju poziciju nezvaničnog oca nacije iz senke, koji je uvek bio zgodan opozicioni dekor svakoj vlasti.

 

Budući da se u sličnim okolnostima iz prošlosti javljao sa svoje bezbedne osmatračnice udobnog Dedinja, nije teško razumeti da je nova naprednjačka vlast sa socijalistima i ostalima prizvala jedan novi nesporni moralni i intelektualni poziv, više nego primeren sadašnjem propadanju Srbije, ali umnogome sporan kad je reč o političkom ponašanju i biografiji potpisnika pisma. Teško je danas bilo šta zamerati takvoj ličnosti u dubokoj starosti desete decenije života, a sramno ga vređati na način kako je to činjeno na nekim društvenim mrežama.

 

Međutim, pozicija koju je Gedža, kako ga zovu najbliži, izborio za sebe je da se pita o svemu i utiče na sve, ali uglavnom bez opasnosti da kasnije za to snosi bilo kakvu odgovornost. U jadu i čemeru kakav danas vlada Srbijom, takva uloga akademika više je nego kontraproduktivna.

 

Dobrica Ćosić poziva mlade školovane ljude srpskog porekla iz sveta da se vrate i pomognu spas i preporod Srbije, a u prvi plan ističe borbu kao univerzalni princip našeg opstajanja. Ima li pravo na takav poziv čovek koji je u prelomnim momentima 90-ih, kada je izbornom smenom vlasti mogao da se skloni Slobodan Milošević, odbio da mu izađe na crtu kao njegov najjači politički protivnik i možda time odvede Srbiju daleko od bombardovanja i neokolonijalne pozicije u kojoj je ona danas. Gedža je tada odustao od borbe, a znamo šta je bilo posle.

 

U svom obraćanju studentima primetno je Ćosićevo pokajanje zbog svih iluzija i zabluda čiji je bio zatočenik svih ovih godina. Govori nam o pogubnosti titoizma, ali se nigde iz njegovih reči ne vidi makar i napor da se o srpskom pitanju i mukama na kojima je Srbija danas progovori sa srpskog stanovišta i razbijanjem svih onih stereotipa o srpskoj krivici. Piše ovim mladim ljudima o patriotizmu i raznim ideologijama, ali i dalje ostaje zarobljenik one koja je srpski narod decenijama rasrbljivala i nametala mu odgovornost za sve što u zajedničkoj državi nije valjalo.

 

Prvi put, kao njegovo novo vjeruju, čusmo i da je 5. oktobar bio velika obmana. Sada, kada je Srbija rasprodata i okupirana, ovakva mudra otkrića do kojih je najveći deo običnog sveta došao ličnim životnim satiranjem tokom ovih 12 godina, ne mogu više ničemu da posluže. Čovek koji je bliski prijatelj porodice Tadić i nesporno jedan od najuticajnijih ljudi na bivšeg predsednika Srbije, mogao je mnogo više da učini ne bi li šteta koju je Boris napravio Srbiji bila manja.

 

Ljudski je razumljivo da se u vremenima kada se svode životni računi, pojedinci poput Gedže obračunavaju sa svojim zabludama i iluzijama. Ali, izgleda da ovde nije reč samo o tome. U atmosferi preteće razočaranosti novom garniturom na vlasti, mudrost oca nacije pojavljuje se kao svojevrstan pojas za njeno spasavanje, sa neizbežno privlačnim patriotiskim i nacionalnim predznakom, ali bez istinski novog pristupa srpskom pitanju, van svih dosadašnjih komunističkih ili globalističkih rešenja. A u to ne bi trebalo uvlačiti mlade školovane Srbe iz sveta.

Nastavak na Vesti-online.com...