Izvor: Nezavisne Novine, 10.Sep.2015, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ge­bru­der Mi­la­no­vić GmbH

Što po­ve­zu­je Zo­ra­na Mi­la­no­vića, pe­ru­an­ski nar­ko-kar­tel, je­dnu od naj­većih ba­na­ka u Za­gre­bu i An­tu Ba­ko­vića, biv­šeg za­mje­ni­ka še­fa hrvat­ske kro­vne oba­vje­štaj­ne agen­ci­je (HIS), in­vol­vi­ra­nog u ne­ke od naj­go­rih kri­mi­nal­nih afe­ra počet­kom pro­šlog de­se­tljeća, kad se u Za­gre­bu vo­dio oružani rat dva­ju kla­no­va, her­ce­go­vačkog i knežij­skog?

Po­ve­zu­je ih, ako je točna >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << re­kon­stru­kci­ja vo­dećih hrvat­skih no­vi­na­ra - bi­znis bi­zni­sme­na Kre­ši­mi­ra Mi­la­no­vića, mlađeg bra­ta Zo­ra­na Mi­la­no­vića. "Za nje­ga ja", kaže pre­mi­jer, "ne mo­gu od­go­va­ra­ti!" No, Kre­šo se u skla­pa­nju po­slo­va osla­nja upra­vo na bra­tov auto­ri­tet, svje­doči biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Slav­ko Li­nić, ko­ji je obja­snio da je dečko "vi­še od sto pu­ta" in­ter­ve­ni­rao u Po­re­znoj upra­vi u vezi s po­slo­vima ne­kih svo­jih par­tne­ra. A sad se po­ka­za­lo da ga je Zo­ran spre­man za­šti­titi auto­ri­te­tom svo­ga Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja, ko­jim uprav­lja no­vi po­slu­šni ka­dar Bo­ris La­lo­vac!

Kre­šo ima 45 go­di­na i o nje­go­vu predživo­tu ne zna se pu­no - ni­je za­vršio fa­kul­tet, ne­go je pos­tao, na­vo­dno, NKV građevin­ski po­du­ze­tnik. Kao i oca, Zo­ran Mi­la­no­vić ga je nas­to­jao zadržati u du­bo­koj po­za­di­ni, s tim što je za Kre­šom u po­slje­dnje četi­ri go­di­ni os­ta­jao dug trag afe­ra i pro­pa­lih po­slo­va (a ta­ta je od afe­ra imao je­di­no ver­bal­ni na­srtaj na za­gre­bačkog sme­tla­ra sla­bih živa­ca). O Kre­ši su no­vi­ne pi­sa­le sa­mo spo­ra­dično, što ni­je ču­dno uzme li se u ob­zir ka­kav je me­dij­ski te­ror za­ve­la SDP-ova vla­da.

Ni­kad se u Hrvat­skoj ni­je vo­di­la ta­ko res­tri­kti­vna po­li­ti­ke pre­ma no­vi­na­ma i no­vi­na­ri­ma. Tuđman te tužio su­du, Sa­na­der nas­to­jao pot­ku­pi­ti, ali Mi­la­no­vić i Jo­si­po­vić uni­je­li su u za­kon i čet­vrti stu­panj ka­zne­nog pro­go­na - in­sti­tut "blaćenja", ko­ji su­cu omo­gućuje da osu­di no­vi­na­ra ko­ji obja­vi is­ti­ni­tu vi­jest, ako ta is­ti­na ško­di tužite­lju, a "ni­je u ja­vnom in­te­re­su". Na su­du ti, da­kle, vi­še ne vri­je­di do­kaz is­ti­ne. Svim po­li­tičari­ma sviđa se ta le­gi­sla­ci­ja, ali je­di­no su Mi­la­no­vić i Jo­si­po­vić bi­li do­vo­ljno be­zob­zir­ni i an­tieurop­ski ori­jen­ti­ra­ni da to pre­toče u za­kon­sku nor­mu.

Is­to­do­bno s "pra­vo­su­dnim kli­je­šti­ma", Mi­la­no­vićeva vla­da upo­trije­bi­la je fis­kal­ne mje­re i in­ter­ve­ni­ra­la na me­dij­sko trži­šte uvo­deći po­vla­šte­ni PDV za dne­vne no­vi­ne. U sva­kom tre­nut­ku može odlu­ku izmi­je­ni­ti, pa iz­da­vače ba­ci­ti u te­ške pro­ble­me. Is­to­do­bno, stvo­ri­li su niz po­tpo­mo­gnu­tih, pro­vla­di­nih elek­tron­skih gla­si­la ko­je fi­nan­ci­ra Mi­nis­tar­stvo kul­tu­re te pa­radrža­vno Vi­jeće za elek­tron­ske me­dje. Mrežu je or­ga­ni­zi­ra­la "vo­lon­ter­ka" u pre­mi­je­ro­vu ure­du, nje­go­va PR ope­ra­tiv­ka Zin­ka Bar­dić. Za uz­vrat, tvrka u ko­joj je bi­la upo­sle­na do­bi­la je ugo­vor za pro­mo­ci­ju SDP-a.

Između drža­vne ("ja­vne") te­le­vi­zi­je, drža­vnih ("ja­vnih") re­gi­onal­nih me­di­ja ko­ji se fi­nan­ci­ra­ju iz pa­ra­fis­kal­nih na­me­ta te žive in­ter­net­ske akti­vnos­ti ra­znih lje­vičar­skih i al­ter­na­ti­vnih aso­ci­ja­ci­ja blis­kih Vla­di­noj ko­ali­ci­ji, ko­mer­ci­jal­ni me­di­ji os­ta­ju ogra­ničeni ri­gi­dnim, preži­vje­lim za­ko­no­dav­stvom što ne do­pu­šta, pri­mje­ri­ce, da no­vin­ski iz­da­vači proi­zvo­de sadržaj za te­le­vi­zi­ju i ra­dio. Ra­zvoj ne­za­vi­snog žur­na­li­zma na in­ter­ne­tu one­mo­gućen je pak ne­lo­jal­nom kon­ku­ren­ci­jom "Zin­ki­ne ka­ba­le". Lje­vičar­ska ba­raža ko­ja se osni­va na idej­nim haj­ka­ma i pre­pi­si­vačini po­kre­nu­ta je da se po­ti­sne autor­ski ko­men­tar. Plaćeni mo­ra­lis­ti ubi­ja­ju one ko­ji is­tu­pe s vlas­ti­tim miš­lje­njem.

U ta­kvoj kli­mi nit­ko se, na­ra­vno, ni­je odvažio ba­vi­ti pre­mi­je­ro­vim bra­tom. Ris­ki­raš izvan­re­dni po­res­ki nad­zor, po­li­cij­sku in­tru­zi­ju i tvor­ne na­pa­de an­gažira­nih blo­ge­ra ko­je od ubožni­ce spa­sa­va Vla­di­na mi­los­ti­nja. Osim to­ga, čini­lo se ka­ko je to ipak prven­stve­no obi­telj­ski, a ne po­li­tički pro­blem. Kad je smi­je­nje­ni Li­nić pro­go­vo­rio o Kre­ši­nim in­ter­ven­ci­ja­ma u drža­vnim ure­di­ma, pri­pi­si­va­lo se to Slav­ko­voj osve­to­lju­bi­vos­ti i  ne­od­go­vor­nos­ti mlađega Mi­la­no­vića. Ali, afe­ra ko­ja se sad va­lja po­ka­zu­je da je po sri­je­di du­blji, sis­tem­ski pro­blem.

Još pri­je ne­ko­li­ko tje­da­na za­gre­bački ta­blo­id "24 sa­ta" obja­vio je priču o pra­nju nov­ca fi­kti­vnim ku­po­va­njem zla­ta u Za­gre­bu. Grad je do­is­ta pun ot­ku­pnih sta­ni­ca - uz kla­di­oni­ce i pe­ka­re pos­ta­le su za­dnjih go­di­na naj­broj­ni­ji ulični lo­ka­li. To su je­di­ni dućani ko­ji još ni­su pro­pa­li. Čo­vjek se mo­rao upi­ta­ti - oda­kle Hrva­ti va­de to­li­ko zla­to ko­je se on­dje za­laže i pro­da­je? Čini se da je sve to bi­la ku­li­sa - služila je da se le­ga­li­zi­ra zla­to ko­je pos­to­ji na dru­gim mjes­ti­ma na glo­bu­su, u tre­zo­ri­ma, za ko­je sa­mo va­lja pri­ba­vi­ti is­pra­vu o po­ri­je­klu. Nar­ko-­kar­te­li ne mo­gu nor­mal­no trgo­va­ti vri­je­dno­snim pa­pi­ri­ma, a ni ke­šom, jer su novčani­ce nu­me­ri­ra­ne, pa je naj­zgo­dni­je ako se dro­ga za­mi­je­ni za zla­to, a zla­tu pris­krbi pot­vrda o le­gal­nom izvo­ru. Taj ka­nal pra­nja nov­ca, odno­sno zla­ta, ot­kri­la je ame­rička glo­bal­na nar­ko-po­li­ci­ja, DEA (Drugs En­for­ce­ment Admi­nis­tra­ti­on), i o to­me oba­vi­jes­ti­la hrvat­ske vlas­ti. Is­tra­gu je za­počela  Po­re­zna upra­va. Ri­ječ je o go­le­mom izno­su - vi­še od sto mi­li­ju­na do­la­ra opra­no je u Za­gre­bu u pri­lično krat­ko vri­je­me. Računi su u je­dnoj od naj­većih hrvat­skih ba­na­ka, a sa slučajem je po­ve­zan ugle­dni od­vje­tnik ko­ji čes­to na su­du bra­ni gan­gste­re - što je advo­kat­ski po­sao. No u ovom pot­hva­tu s nje­go­vim su ure­dom su­rađiva­le tvrtke ko­je su iz­da­va­le naj­ra­zličiti­je fi­kti­vne račune ot­ku­plji­vačima zla­ta, jer je pro­met, pri­hod od fi­kti­vnog ot­ku­pa zla­ta, tre­ba­lo u knji­ga­ma "počis­ti­ti", anu­li­ra­ti fi­kti­vnim fa­ktu­ra­ma dru­gih po­du­zeća, da se iz­bje­gne plaćanje po­re­za. Sav taj go­le­mi pro­met u tvrtka­ma ne­zna­tne ve­ličine, bez stal­no za­po­sle­nih, pri­vu­kao je na­ po­sli­jet­ku pažnju Po­re­zne upra­ve, kad je do­jav­lje­no ka­ko se u Za­gre­bu (te u još ne­kim sre­dnjoeurop­skim ze­mlja­ma) vo­de po­slo­vi za račun pe­ru­an­skog i ko­lum­bij­skog nar­ko-ka­r­te­la.

U ovoj priči sve je dosad - re­gu­lar­na crna kro­ni­ka. Ne­ga­tiv­ci or­ga­ni­zi­ra­ju ile­gal­ne akti­vnos­ti, drža­vni or­ga­ni to su­zbi­ja­ju. Ali on­da se počelo do­gađati ne­što ja­ko ne­obično. Službe­ni­ce Po­re­zne upra­ve ko­je su pro­vo­di­le to du­bin­sko is­traživa­nje odje­dnom su pre­mje­šte­ne na dru­ga ra­dna mjes­ta s obra­zloženjem da ni­su za­do­vo­lji­le u ra­ni­jem ra­du, a mi­nis­tar fi­nan­ci­ja do­veo je na čelo odje­la no­vu še­fi­cu. Ubrzo se ra­zja­sni­lo za­što je do­šlo do te dra­ma­tične rea­kci­je Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja - in­spe­kto­ri­ce su za­tražile pro­vođenje po­re­znog nad­zo­ra u tvrtki "Pi­smo­hra­na" d.d. Rea­kci­ja ko­ja je usli­je­di­la mo­gla bi do­ves­ti do ero­zi­je re­pu­ta­ci­je Vla­de i pre­mi­je­ra, ko­ji svoj izbor­ni nas­tup gra­de na općoj pre­dodžbi da ez­de­pe­ov­ci, ako i ni­su na­ročito spo­so­bni, ba­rem ni­su ta­kvi lu­peži kao ra­zni li­ko­vi iz ra­ni­jih vla­da.

Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja La­lo­vac počeo je da­va­ti in­ter­vjue po no­vi­na­ma, ali sve što je re­kao uda­lji­lo nas je od osno­vnih pi­ta­nja i vo­di­lo na ne­ki spo­re­dni ko­lo­sijek - ni­je ja­sno tko je, za­pra­vo, tom go­le­mom ile­gal­nom ope­ra­ci­jom uprav­ljao ni ka­ko je mo­guće da se zbi­va­la ne­za­mi­jećeno, uz sav nad­zor u ban­ka­ma i u ja­vnim fi­nan­cij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je ne­smi­lje­no pro­go­ne sva­kog pre­krši­te­lja be­smi­sle­nih admi­nis­tra­ti­vnih re­gu­la? Sto mi­li­ju­na do­la­ra ne može proći kroz pa­pi­re bez tra­ga - ni­je Hrvat­ska Ka­li­for­ni­ja! Ni­je pre­smi­ona pre­tpos­tav­ka ka­ko je za održanje dis­kre­ci­je bi­la ne­op­ho­dna in­sti­tu­ci­onal­na po­moć u ban­kar­skim i drža­vnim us­ta­no­va­ma, za­šti­ta ko­ja se plaćala mno­go­broj­nim umreženim lju­di­ma...

Ključna je činje­ni­ca da je uzbu­na nas­ta­la u času kad je In­spe­kci­ja Po­re­zne upra­ve za­tražila nad­zor po­du­zeća "Pi­smo­hra­na" d.d. Kad su čino­vni­ce ko­je su na to­me ra­di­le uklo­nje­ne, u nad­zo­rnu ti­je­lu na­šla se žena čiji je muž bio je­dan od su­vla­sni­ka "Pi­smo­hra­ne"! Na­ra­vno, ni­je tu bi­tan muž, a ni­je ni ona, osim kao po­ka­za­telj da se stva­ra za­šti­tni pe­ri­me­tar oko te fir­me, ko­ja kao da je naj­važni­ja u državi. "Pi­smo­hra­na" je u vla­sniš­tvu - An­te Ba­ko­vića. Ba­ko­vić je bio po­dšef hrvat­ske taj­ne službe, šef her­ce­gbo­san­ske službe i naj­bliži su­ra­dnik An­te Je­la­vića, ge­ne­ra­la HVO, po­li­tičkog prva­ka bo­san­skih Hrva­ta, uklo­nje­nog odlu­kom međuna­ro­dne admi­nis­tra­ci­je u BiH. Ne očeku­ješ da bi ta­kav lik mo­gao bi­ti po­ve­zan s ez­de­poeov­ci­ma i Mi­la­no­vićevim mi­nis­trom fi­nan­ci­ja, ali, su­deći po sve­mu, ipak jest. Ta tvrtka ko­ja se ba­vi "ek­sper­tnim admi­nis­tri­ra­njem" re­do­vno do­bi­va značaj­ne po­slo­ve od dru­gih mi­nis­tar­sta­va (pri­mje­ri­ce od Mi­nis­tar­stva za­šti­te oko­li­ša) i od ja­vnih po­du­zeća. Na­ime, za "Pi­smo­hra­nu" lo­bi­ra pre­mi­je­rov brat Kre­šo Mi­la­no­vić. Ka­ko je sa­mo upao u to druš­tvo i po­ve­zao se s Ba­ko­vićem? Ka­ri­jer­nom lo­gi­kom svog "ne­kre­tnin­skog" bi­zni­sa.

Kre­šin je po­slo­vni pro­fil, što bi se uličnim žar­go­nom re­klo, "općeko­ko­šar­skog" ti­pa. Nje­go­va tvrtka "Mo­des­tus" ispo­slo­va­la je kre­dit od tvrtke-kćeri Lju­bljan­ske ban­ke (LHB Han­del­sbank AG), u ko­joj je kao bro­ker za­dužen za Hrvat­sku ra­dio je­dan blis­ki su­ra­dnik Hrvo­ja Pe­trača, ko­je­ga se sma­tra­lo še­fom hrvat­skog pod­ze­mlja. Oko tri mi­li­ju­na eura po­suđeno je uz ka­ma­tu od sa­mo tri pos­to za gra­dnju lu­ksu­znih sta­no­va u Du­bro­vni­ku. Novac je odobren 2007. uoči same Milanovićeve pobjede na stranačkim izborima, koja je Krešina starijeg brata dovela na premijersku startnu poziciju.

U du­bro­vačku ope­ra­ci­ju Kre­šo se upus­tio u par­tner­stvu s Igo­rom Ma­ksi­mi­li­ja­no­vićem, je­dnim od "do­pi­snih čla­no­va" knežij­skog kla­na, ko­ji se, međutim, pro­sla­vio kao par­tner i pra­ti­lac viđenih ma­ne­ken­ki i no­vo­bo­ga­ta­ši­ca, pa je nje­go­va ulo­ga u po­slo­vno-ne­kre­tnin­skom mi­ljeu pri­lično za­ne­ma­re­na. Jam­stvo za Kre­šin kre­dit dao je Igor, a po­log je bio stan Mi­la­no­vićevih ro­di­te­lja! Bi­znis je pro­pao jer su ma­he­ri za­bo­ra­vi­li objekt uvrsti­ti u pros­tor­ni ur­ba­nis­tički plan. Na li­va­du gdje je tre­ba­lo gra­di­ti po­tro­še­no je - mi­li­jun eura. Za­tim je po­sao 2011. pro­dan ženi Ro­ber­ta Ju­kića, ra­vna­te­lja "Hrvat­ske po­šte", ko­ji je imao ne­vo­lja jer je op­tužen za su­ra­dnju s HDZ-ovom fir­mom za ispum­pa­va­nje nov­ca iz ja­vnih po­du­zeća ("Fi­mi-me­dia"). Ako je Ju­kić mi­slio da će mu ta akvi­zi­ci­ja spa­si­ti ka­ri­je­ru, pre­va­rio se. Mi­la­no­vićeva ga je Vla­da ure­dno smi­je­ni­la.

Odmah po­sli­je slo­ven­skog kre­di­ta, u Kre­ši­nu obi­telj­sku bla­gaj­nu sti­gao je  i no­vac Hrvat­ske ban­ke za obno­vu i ra­zvoj (HBOR). Nje­go­va žena do­bi­la je 250.000 eura (pre­ko Cen­tar ban­ke) za otva­ra­nje - sa­mo­po­služne pra­oni­ce auta. To se čini kao pri­lično ve­li­ka svo­ta - za to­li­ki no­vac aute bi si­gur­no bi­la spre­mna pra­ti i Je­le­na Roz­ga pje­va­jući pri­tom svo­je hi­to­ve.

"Pi­smo­hra­na" ni­je u Kre­ši­nu vla­sniš­tvu - na­kon ban­kro­ta nje­go­vih po­du­zeća svi su va­ljda shva­ti­li da se u njih ne is­pla­ti ula­ga­ti jer se uz ga­ran­ti­ra­ni novčani gu­bi­tak ne ga­ran­ti­ra po­li­tička pro­te­kci­ja, pa se u slje­dećem ava­ta­ru Kre­šo po­jav­lju­je tek kao "lo­bist" i s Ba­ko­vićem obi­la­zi ra­zne drža­vne us­ta­no­ve, od ko­jih se mo­gu do­bi­ti ne­ki po­slo­vi. To je pos­vje­dočila i ra­vna­te­lji­ca Hrvat­skog drža­vnog ar­hi­va, ko­ja opi­su­je ka­ko joj je na vra­ta za­ku­cao ne­obični dvo­jac. Spo­jio ih je život na vrućem za­gre­bačkom asfal­tu. Kre­šo nje­nu sto­ri­ju de­man­ti­ra, ali žena se čini pu­no ozbi­ljni­jom od nje­ga, pa si joj sklon po­vje­ro­va­ti...

"Pi­smo­hra­na" inače ni­je ne­ka mul­ti­na­ci­onal­ka, ne­go re­la­ti­vno ma­lo po­du­zeće iz ko­je­ga pre­mi­je­rov brat, kad bi iz nje­ga iz­vlačio pro­fit, ne bi na­brao vi­še od 50.000 eura go­diš­nje, što bi tre­ba­lo da bude do­vo­ljno za čo­vje­ka nor­mal­nog laj­fstaj­la. No, Kre­šin laj­fstajl, kao i druš­tvo u ko­jem se kreće, ni­su sa­svim nor­mal­ni.

U Spli­tu ga je je­dnom ju­ri­la po­li­ci­ja kad im je u autu po­ku­šao po­bjeći sa 1,34 pro­mi­la al­ko­ho­la u krvi. Na kra­ju po­tje­re pod si­re­na­ma po­ka­za­lo se da ne­ma ni važeću vo­začku do­zvo­lu. Mer­ce­des ko­ji je vo­zio ni­je bio re­gis­tri­ran. U izja­vi za no­vi­ne obja­snio je svoj pre­kršaj kao - "ni­šta spe­kta­ku­lar­no". Po ne­kim por­ta­li­ma pi­sa­lo se da je općeni­to sklon pi­jan­ka­ma i da se po­jav­lju­je u druš­tvu "star­le­ta", ali to je in­for­ma­ci­ja ko­joj ne tre­ba po­kla­nja­ti na­ročitu pažnju, iako nje­go­va sad već biv­ša žena očito jest, pa je do­šlo do ra­zvo­da bra­ka. On se po­tom pre­se­lio kod Sa­re Si­ki­rić, pro­mi­nen­tne u suđenju za po­dvođenje po­zna­tih hrvat­skih ma­ne­ken­ki, pje­vačica i dru­gih pro­fe­si­onal­ki, na ko­je­mu je osuđen si­ro­ma­šni Ne­boj­ša Pe­ru­no­vić Pančo. Sve je vri­je­me go­vo­rio da je on tu pik-zi­bner, ali na to nit­ko ni­je obraćao pažnju jer vje­ro­ja­tno i jest, ali je tre­ba­lo hi­tno za­ključiti afe­ru u ko­joj su osim ovih es­tra­dnih ra­dni­ca bi­li in­vol­vi­ra­ni naj­vi­ši dužno­sni­ci i po­slo­vni lju­di. U klu­bu gdje su ope­ri­ra­le di­lao se ko­ka­in te za­ključiva­li po­slo­ve između drža­vnih po­du­zeća i pri­va­tnih za­šti­tar­skih tvrtki.

To da se pre­mi­je­rov brat mo­ta s ko­je­ka­kvim lju­di­ma, sa­mo je nje­go­va stvar, ali ako se u za­šti­tu in­te­re­sa tvrtke s ko­jom je po­ve­zan (tvrde to ra­vna­te­lji­ca Drža­vnog ar­hi­va i biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja) uključuje Po­re­zna upra­va, čini se da je po sri­je­di ozbi­ljna stvar. I jest. Izno­si lažnih fa­ktu­ra ispos­tav­lje­nih fir­ma­ma ko­je su trgo­va­le ne­pos­to­jećim zla­tom ni­su ve­li­ki, ali po­sve je očito ka­ko je ri­ječ o po­ve­za­noj ope­ra­ci­ji, kri­mi­nal­noj za­vje­ri u fun­kci­ji nar­ko-kar­te­la. Nit­ko se tu ni­je na­šao slučaj­no. Ri­ječ je o ve­li­koj  ko­rup­cij­skoj mreži - ta opra­no je sto mi­li­ju­na do­la­ra južno­ame­ričke ma­fi­je! U Sje­di­nje­nim Država­ma za to se man­da­tno do­bi­va­ju doživo­tne osu­de. Zbi­lja to ne možeš oci­je­ni­ti kao - ni­šta spe­kta­ku­lar­no!

Ka­ko vlast šti­ti pre­mi­je­ro­va bra­ta?

Kad je u no­vi­na­ma na­po­kon iza­šao čla­nak o afe­ri, prom­ptno je re­agi­ra­la Po­re­zna upra­va. Po­sla­la je de­man­ti u ko­jem nije­dan od na­vo­da ni­je de­man­ti­ran. Is­to­do­bno, no­vi­na­ru se pri­je­ti tužbom, a izvo­ri­ma ko­ji su po­dat­ke da­li - in­ter­nom is­tra­gom i "po­du­zi­ma­njem po­tre­bnih mje­ra". Pri­tom je de­man­ti ne­po­tpi­san - nit­ko ga se ni­je usu­dio po­tpi­sa­ti, što ga po Za­ko­nu o me­di­ji­ma čini ni­šta­vim, a sve na­vo­di na po­mi­sao da je sas­tav­ljen po di­kta­tu sa­mog La­lov­ca.

Tko je no­vi­nar­ka ko­ja je čla­nak na­pi­sa­la? To je Sla­vi­ca Lu­kić, pot­pred­sje­dni­ca Hrvat­skog no­vi­nar­skog druš­tva. U ja­vnos­ti uživa ugled skru­pu­lo­zne is­traživačice vi­so­kog in­te­gri­te­ta, a pos­ta­la je općeni­to po­zna­ta kao prva žrtva Mi­la­no­vićeva dra­kon­skog za­ko­na kad je u Hrvat­sku, prvi put po­sli­je pa­da ko­mu­ni­zma, i za­kon­ski uveo cen­zu­ru. Sla­vi­ca je obja­vi­la tek­st o me­di­cin­skoj us­ta­no­vi "Me­di­kol", pa je do­bi­la nji­ho­vu tužbu i pro­ces ure­dno iz­gu­bi­la, iako se na su­du po­ka­za­lo da je sve što je na­pi­sa­la bi­lo točno. No, ni­je bi­tno što je is­ti­na. Ta is­ti­na nji­ma je - ško­di­la, na­ru­ši­la je nji­hov po­slo­vni ugled! I Sla­vi­ca je osuđena. Bi­jes ja­vnos­ti bio je ta­ko žes­tok da je Mi­nis­tar­stvo prav­de išlo s hi­tnom re­vi­zi­jom za­ko­na, ali ga ni­je uki­nu­lo, ne­go je umjes­to da ga ba­ci u koš sku­pa s os­ta­lim an­tieurop­skim i an­ti­li­be­ral­nim pro­pi­si­ma ko­ji omo­gućuju kri­mi­nal­ni pro­gon no­vi­na­ra, os­ta­vi­lo su­ci­ma pra­vo da pro­suđuju po svo­jim mje­ri­li­ma... Što znači da se si­tu­aci­ja još po­gor­ša­la, jer te lo­kal­ni su­dac osu­di u skla­du s lo­kal­nim mje­ri­li­ma, a ne u du­hu pra­va na slo­bo­du ri­ječi.

Ka­ko će ova sto­ri­ja za­vrši­ti po nje­go­va bra­ta Kre­šu, ali i po nje­ga sa­mo­ga? Prvi put neće moći kri­vi­cu sva­li­ti na dru­ge. La­lo­vac očito ra­di u skla­du s nje­go­vim in­stru­kci­ja­ma. Kre­šo je očito po­ve­zan s Ba­ko­vićem. Ba­ko­vić je očito umi­je­šan u afe­ru s pra­njem nov­ca od fi­kti­vnog zla­ta. Zla­to ne­su­mnji­vo pri­pa­da nar­ko-kar­te­lu. Ka­ko će Mi­la­no­vić to obja­sni­ti bi­račima? Hoće li ih moći uvje­ri­ti da su on i nje­go­va vla­da ne­spo­so­bni, ali po­šte­ni?

Nastavak na Nezavisne Novine...