Izvor: Medijski istraživački centar, 26.Maj.2011, 09:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde smo bili, gde se nalazimo i kuda idemo?

Izvor: CITY radio

Kultura je osnovni element društva. Kao takvu je prepoznaje i njom se bavi UNESCO. Kao takvu su je prepoznali i Ujedinjeni gradovi i lokalne uprave i svoje opredeljenje uokvirili prvim zajedničkim globalnim dokumentom – Agendom 21 za kulturu. Na taj način od proleća 2004, gradovi i lokalne uprave širom sveta, usvajanjem Agende 21 za kulturu zagovaraju ličnu odgovornost za kulturni razvoj.


Od decembra prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << i naš grad se usvajanjem Agende 21 svrstao u grupu od preko 300 gradova iz čitavog sveta, koji su rešeni da na organizovaniji način kulturu postave na zasluženo mesto u lokalnom sveukupnom razvoju. Pre Niša, Agendu 21 za kulturu je usvojilo tek nekoliko gradova sa teritorije Srbije, pre svega iz Vojvodine, kao što su Novi Sad, Vršac i Zrenjanin.
Šta to zapravo predstavlja, koje su nam šanse i mogućnosti, koji izazovi a kakve nove obaveze grada u tom kontekstu, a pre svega kakva je uloga nas, građana Niša u samom procesu implementacije smernica Agende, City radio će na ova i mnoga druga pitanja potražiti odgovor kroz serijal emisija i web članaka podržanih od strane Fonda za otvoreno društvo.
Kao treći po veličini grad u Srbiji, smešten na raskrsnici svih mogućih vetrova i istorijskih kretanja, u svojoj nimalo jednostavnoj istorijskoj a samim tim i kulturnoj promenljivosti, Niš je obogaćivao sopstveno nasledđe mešavinom različitih kulturnih stilova. Svaki je osvajač, ostavio za sobom upečatljive pečate dužeg ili kraćeg boravka na ovim prostorima, a mnoge od njih i dalje ljubomorno čuvaju još neistražene iskopine i skriveni arheološki lokaliteti. Od već slavljenog rimskog imperatora Konstantina, koji je zahvaljujući istorijskoj slučajnosti i rođen na teritoriji našeg grada, preko ostataka otomanske vladavine do izrazito domaćih uticaja, čini se da je svaka stopa Niša pravo malo kulturno istorijsko blago. I time se Nišlije nesumnjivo ponose. Stiče se ipak utisak da se građani Niša u velikoj meri poprilično nemarno i nezainteresovano odnose prema razvoju kulture u gradu i da, umorni od nekih prizemnijih egzistencijalnih tranzicionih briga, kulturu zapravo i ne prepoznaju kao mogućnost za dodatno socijalno pa i ekonomsko osnaživanje grada. Nišlije koje smo anketirali za potrebe serijala, o Agendi 21 za kulturu uglavnom nemaju nikakvih saznanja.
Nesumnjivo je međutim da se u novijoj istoriji grada zaista nije na organizovan, transparentan i strateški način upravljalo tim velikim kulturnim potencijalima. Da li usvajanje Agende 21 za kulturu predstavlja prekretnicu i zapravo spremnost gradske uprave da se u toj oblasti konačno uvede red? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od gradskog većnika Miodraga Radovića:
Što se tiče resursa Grada Niša i trenutnog stanja u kulturi ono bi moglo da se definiše kroz nekoliko segmenata kao zatečeno stanje, inertno stanje i stanje potrebe da se priključimo nečemu što je barem za Novi Sad, Beograd a u ovom slučaju i Niš zanimljivo a to je Agenda 21. Kada kažem Agenda 21 ne mislim na dokument koji je vezan za Barselonu iz 2004 nego za potrebu poslanika kulture odnosno ljudi u ustanovama kulture da sve što je interesantno za kulturu i donosi neki novi duh postane sastavni deo programa. I tu dolazimo do onog problematičnijeg dela koji se odnosi na zatečeno i inertno stanje. Neki novi vetrovi duvaju, postoje navike od ranije koje se odnose na poslanike kulture ali sve to može da se dovede u red. S obzirom da lokalne samouprave, kada je reč o Novom Sadu i Nišu, (Beograd je tu perjanica kad je reč o postavljanju kulture u središte zbivanja, razmišljanja i događanja) pokušavaju da sad ambijent kulture prožmu nečim što je inicijativa samih poslenika kulture. Malo je apsurdno ali pre je postojalo neko uvreženo mišljenje kada su u pitanju kulturni radnici, da su oni čekali da im neko iz vlasti da inicijativu. Ta su se vremena promenila. Barem ova lokalna vlast, ne samo kada je reč o Nišu nego i u drugim gradovima, očekuju od samih kulturnih poslenika konkretne zadatke. Na lokalnoj samoupravi je da stvori ambijent, mogućnost da se realizuju multikulturalne ideje a da poslenici kulture svojim zahtevima realizuju ideje uz pomoć ljudi, uslovno rečeno iz vlasti.
Ono što je karakteristično za ovaj mandat (mislim na prethodne dve godine) jeste da je otvaranje grada, globalno, generalno dovelo do otvaranja grada i u kulturnom, kulturološkom smislu. Postoji veća fluktuacija ljudi iz drugih gradova iz Srbije a pogotovo iz drugih gradova Evrope. Često imamo priliku da kao grad budemo domaćini poslenicima kulture iz evropskih gradova i ono što pomaže stvaranju tog kulturnog ambijenta su pogotovo kulturni centri. Tu mislim na Američki kulturni centar a pre svega na Francuski kulturni centar koji je sada postao institut za francusku kulturu i njihovim aktivnostima u samom gradu s jedne strane doprinose stvaranju jedne bogatije kulturne ponude. Sa druge strane, njihovim aktivnostima ostvaruju se veze ustanova i institucija kulture u Gradu Nišu sa ustanovama i institucijama kulture iz drugih gradova. Ovo nije demagoška priča već veoma konkretna, jer na primer Galerija, Pozorište, Pozorište lutaka a i Simfonijski orkestar mogu da posvedoče sa kojim su to ustanovama iz Francuske, Makedonije, Bugarske čak i Velike Britanije preko Turističke organizacije Niš, uspostavili saradnju i da praktično već postoji razmena.
Većina evropskih gradova, potpisnika Agende 21 svoju kulturnu politiku i lokalne kulturne strategije zasniva na četiri ključna principa: kulturnom identitetu, kulturnom diverzitetu, kreativnosti i aktivnom učešću gradjana u kulturnom životu. Kako saznajemo strateški kulturni dokument Grada Niša za period 2011. – 2015. godina je u fazi formalnog usvajanja. Miodrag Radović objašnjava u kojoj meri predložena Strategija odgovara smernicama i principima potpisane Agende:
Strategija kulture Niš 2011 – 2015 je urađena i čeka samo pravno formalnu proceduru da se nađe pred Skupštinom grada. To će biti urađeno u toku ovog leta. Papirološki formalno će se naći pred poslanicima Skupštine grada i prilikom njene izrade je vođeno računa o Agendi 21. Praktično ta dva dokumenta se slažu tako da smo i u tom smislu vodili računa o strateškim dokumentima koji su važni ukoliko želimo da se aktivno uključimo u nešto što su kanali pridruživanja Evropskoj Uniji i u oblasti kulture. Pored strategije, za koju kažem da je završena, i odnosi se na period o četiri naredne godine, radimo posebne standarde koje smo preuzeli od Francuza, u saradnji sa francuskim kulturnim poslenicima. To privodimo kraju i to je neki standard koji kad je u pitanju kultura, kulturni dogadjaji, kulturne manifestacije podiže sve to na jedan viši nivo što je kompatibilnije sa onim što jeste funkcionisanje kulture u Evropi. I tako pokušavamo da se približimo kulturnim gradovima Evrope. Moram da kažem da je grad Niš takođe član AVECO asocijacije gradova kulture koji neguju kulturnu baštinu, te se i to može na delu videti ili potkrepiti valorizacijom kulturne baštine u gradu Nišu.
U budžetu grada po prvi put su predviđena sredstva za radove na konzervaciji i restauraciji u Tvrđavi, tako da ćemo ove godine uraditi, renovirati, rekonstruisati prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture jednu od barutana, džebana kako se one inače i zovu i pretvoriti je u Planetarijum jer smo kokurisali preko našeg Ministarstva inostranih poslova kod komisije UNESCO-a za opremanje jedne od barutana napravama i spravama za planetarijum. Dakle spojićemo nešto što je istorijska i kulturna baština sa nečim što je moderan pristup ne samo kulturnom nego i naučnom a nalazi se u neposrednoj blizini fakulteta a to se sve nalazi u Tvrđavi. Ove godine su budžetom opredeljena i sredstva za obnavljanje popaljenih ateljea u Tvrđavi. Vidite, sve češće i češće pominjemo Tvrđavu i smatramo da Tvrđava zaslužuje, kao i sami likovni umetnici jedan prostor na kome će stvarati na zadovoljstvo svih nas. I to ne samo ljudi iz Niša nego i onih koji dolaze iz drugih gradova. Što ne bi bili malo neskromni pa poželeli da Tvrđava postane svojevrsni niški Monmartr. Ali eto da postavimo ciljeve koji su dostižni - da Tvrđava u svom punom sjaju oživi. I po pitanju svojih geografskih koordinata ali i po pitanju prostora koji trebalo da bude u fiunkciji i za običnog građanina, turistu i svih onih posvećenih kulturi.
Mnogo Nišlija smatra da se iz nadležnih državnih institucija odvajaju tek simbolična sredstva za razvoj drugih gradova i opština van Beograda i da se Beograd prema ostatku Srbije odnosi pomalo maćehinski (u smislu centralizovane države). To mišljenje je uopšteno ma o kojoj sferi života se govorilo ali postaje izuzetno važno kada je reč o kulturi, uvek kada se postavi pitanje niških lokaliteta svetske i evropske važnosti, poput arheološkog nalazišta Mediana, Konstantinove palate na gradskom polju, ranohrišćanskih crkava u Jagodin-mali, čije je konzerviranje i dodatno ispitivanje daleko iznad skromnih finansijskih mogućnosti gradskog budžeta. Sličan je slučaj i sa kulturnim manifestacijama poput tradicionalnog Festivala filmskih ostvarenja, džez festivala Nišvil ili Niških muzičkih svečanosti. Treći po veličini grad u Srbiji nema operu, zgrada Narodnog muzeja je u lošem stanju. Prosečan Nišlija smatra da nadležna državna Ministarstva ne uviđaju problem.
Da li je to baš tako i da li usvojena Agenda 21 za kulturu otvara mogućnost da kao grad postanemo glasniji i vidljiviji a samim tim i ubedljiviji kada su u pitanju ne samo državni već i potencijalni strani donatori u oblasti kulture? Da li su budžetska sredstva namenjena od strane nadležnih državnih organa za razvoj kulture u Nišu, odgovarajuća stvarnim potrebama grada?
Ako pričamo o autonomnosti funkcionisanja lokalne uprave u segmentu kulture imamo statutarna ovlašćenja mislim na ustanove kulture, kao što su programi NKC-a, Pozorišta jednog, drugog, Galerije, Simfonijskog orkestra i to je ono što mi samostalno možemo da radimo naravno prateći evropske i srpske trendove. Naravno, idemo na razmenu onoga što je kultura na teritoriji Srbije a i šire. Ono čime bi voleli da se pozabavimo više a što trenutno nije moguće su nalazišta. Sa jedne strane je vezano i za arheologiju ali i za turizam. Mislim tu naravno i za arhološki lokalitet Mediana. Nama su tu ruke vezane.i to je ono što Ministarstvo kulture i Arheološki institut rade, što ruku na srce i ima logike, bez mogućnosti upliva i realizacije ideja kada je u pitanju lokalna samouprava. I tu dolazi do nedovoljnog razumevanja potreba lokalne samouprave sa aspekta Republike. Kada kažem Republika a pričamo o istorijskom arheološkom blagu tu se pre svega misli na arheološke stručnjake koji na primer arheološki park Mediana posmatraju sa aspekta struke. A mi bi da to posmatramo ne samo sa aspekta struke već i sa aspekte privrede i turizma, pa bi smo voleli da imamo više upliva u to kakvi će projekti biti kada su u pitanju i potrebe grada. Tu uslovno rečeno imamo problem centralizacije.
Ako je nešto čvrsto vezano za naučne institucije tu nema prostora improvizaciji. Sa druge strane potpuno isključivanje lokalne samouprave dovodi do toga da se umesto prema Mediani mi više okrećemo Tvrđavi zato što su nam tu veće ingerencije tako da je Tvrđava naš prioritet sa aspekta ingerencije ali i sa aspekta turističkog, privrednog i svakog drugog razvoja i zato smo se i opredelili preko Agende 21, preko Strategije kulture ulažemo u Tvrđavu mi kao lokalna samouprava, dalje da sa projektima vezanim za Tvrđavu konkurišemo kod nadležnog Ministarstva kulture (što nam na žalost do sada nije kod njih naišlo na razumevanje verovatno zbog nedostatka sredstava) ali sa tim istim projektima idemo i ka evropskim fondovima što nam je ovom prilikom i pošlo za rukom u vezi nabavke opreme za Planetarijum u vrednosti od oko 30.000 evra. To predstavlja početak našeg opredeljenja da preko Agende 21 za kulturu, preko Strategije kulture da kulturu i suštinski stavimo u prvi plan kako bi je svi bolje videli i osetili, kroz neke nove barutane, neke nove prostore, spomenike a paralelno sa tim i neke nove programe. U ovom trenutku možda će biti prilagođeni proslavi 1700 godina potpisivanja Edikta o verskoj toleranciji, takozvanog Milanskog edikta. Sve će to dati neku vrstu zamajca. Sve ovo ukazuje koliko je važno pristupiti i potpisati Agendu 21.
Miodrag Radović kaže da grad Niš sopstvenim snagama pokušava da obezbedi finansiranje kulturnih aktivnosti u gradu:
Izdvajanje sredstava za kulturu iz budžeta grada Niša je na nivou prosečnih evropskih gradova. Dokumenta govore da je to 7%. Ako se 7% iz budžeta neke lokalne samouprave izdvaja za kulturu to je neki standard. Naravno na tih 7% se moraju dodati i sredstva koja se odvajaju za infrastruktu u oblasti kulture pa se procenat uvećava i dostiže u potpunosti evropski standard. Problem je samo što je masa para manja. Na nama je da na neki način povećamo količinu para u kasici pa da sa tim povećanjem u kasici gradskoj ili državnoj i nominalno više izdvajamo para za kulturu. Ne treba praviti disbalanse i očekivati da će se više izdvajati para za kulturu nego za infrastrukturu pošto građani imaju potrebe i za tim i ne bi bilo pravedno zapostavljati jedan segment na račun drugog nego sve to na izbalansiran način ravnomerno gurati napred.
Ako parafraziramo izjavu Bari Lorda, jednog od najvećih stručnjaka za muzeologiju današnjice da se muzeji ne bave predmetima već ljudima i primenimo je na kulturu uopšte dolazimo do ključne stavke našeg istraživanja, do direktnog uticaja Agende 21 za kulturu u Nišu na razvoj i poštovanje kulturne različitosti Nišlija i njihovih ljudskih prava ma kojoj etničkoj, verskoj ili socijalnoj grupi pripadali. Ukoliko se aktivnom primenom smernica Agende, kultura u svim svojim oblicima postane dostupna svakoj građanki i građaninu Niša i ukoliko se njenom promocijom i afirmacijom pruži podrška manjinskim zajednicama da se nesputano i potpuno izraze, ukoliko javni prostori postanu vremenom kulturni prostori, jednom rečju ukoliko nešto što je još uvek stvar samo male grupe posvećenika postane NAŠA STVAR, Niš bi mogao postati lepa destinacija na mapi sveta.
O Agendi 21 za kulturu i njenom značaju za grad i građane Niša pisaćemo narednih meseci. Serial radio emisija o Agendi 21 za kulturu emituje se na City radiju subotom od 09:00.
Ovaj projakat je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo Srbija.

Nastavak na Medijski istraživački centar...