Izvor: Vesti-online.com, 23.Jan.2019, 19:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde se srcem daje, srcem se i prima

Nevoljnici u otadžbini i štićenici Humanitarnog mosta, kojima je protekle godine stigla jednokratna pomoć anonimnog donatora iz Bad Homburga, njegovo dobročinstvo nikad neće zaboraviti, zato što ih je bar na kratko podigla iz začaranog kruga potpunog beznađa. Zahvaljujući upravo ovom nadasve humanom čoveku, zbrinuta je siromašna četvoročlana porodica Nikolić iz Malog Crnića kraj Požarevca, ali i potpomognut humanitarni rad Milorada Jurkovića iz Rakovca kod Beočina, poznatijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao Mile stolar, kako bi i njegova pomoć stigla na još mnoge adrese.

Među poslednjima do kojih je milosrdna ruka dobročinitelja iz Bad Homburga stigla u protekloj godini, bila je samohrana majka troje dece Irena Ćelić iz Beograda, ali i samohrani otac petoro mališana, Saša Damnjanović iz Mramorka o kojima danas pišemo. Kad smo Irenu pozvali da dođe u naše Dopisništvo po donaciju od 300 evra anonimnog donatora iz Nemačke, malo je reći koliko je bila iznenađena.

- Kada bih mogla srce da dam tom divnom čoveku, to bih i učinila. Ne znam kako bih drugačije opisala osećaj zahvalnosti u ovom trenutku. Sigurna sam da dobrotvor iz Nemačke ne može ni da nasluti koliko nam je njegova pomoć dobrodošla i koliko smo mu deca i ja zahvalni, ko god da je. Neka mu dobri Bog podari dobro zdravlje, svaku sreću i blagodat, to mu od srca želimo - rekla je u dahu Irena Ćelić (50), suzdržavajući suze, a potom dodala:

- Ovom donacijom ću odmah platiti deo dugova za komunalije, zbog kojih noćima ne spavam. Kao što znate, situacija je dosegla kritičnu tačku otkad sam ostala bez zaposlenja. Teško je podizati školarce od stotinak evra socijalne pomoći, a kamoli plaćati račune. Mi nemamo na koga da se oslonimo. Zato ne odustajem od toga da nađem novi posao, jer je to jedina garancija da ćemo opstati. Konkurisala sam na nekoliko mesta u okviru svoje struke (tehničar za upravljanje poslovima), ali i neke druge poslove. Nažalost, do sada me niko nije zvao na razgovor. Možda i zbog mojih godina... Ipak, ne sedim kod kuće skrštenih ruku, radim sitne kućne poslove kod drugih ljudi da zaradim kakav-takav dinar. Grizla bi me savest da samo sedim kod kuće i kukam na sudbinu. To ne bih mogla.

Raduje je između ostalog i to što ove godine njen sin Mihajlo završava srednju školu, pa će moći odmah i da se zaposli.

- Već se raspitivao za posao i rekli su mu da će ga zaposliti, samo da završi školu. To nas sve raduje, jer će moći da pomogne i u kući. Nadam se da će se i meni posrećiti sa zaposlenjem, to je jedino što nas može izbaviti iz mračnog tunela u koji smo zapali. I iskreno govoreći, da nam humani zemljaci nisu pritekli u pomoć nekoliko puta, poput tog dobrog čoveka iz Nemačke, ne znam kako bismo izgurali možda i najteži period u našem životu -zaključila je ova majka borac, rodom iz Pirota.

Deo donacije od još 200 evra uručen je i samohranom ocu Saši Damnjanoviću iz Mramorka, koji se našao u velikoj nevolji, jer nije imao od čega da svojoj najstarijoj deci, odličnim đacima, uplati Dom za učenike srednje železničke škole u Beogradu.

- Od kad nas je supruga napustila, borim se sam kako znam i umem da deci omogućim šansu da se izbore bar za svoje bolje sutra. Radim šta god stignem, ali to nije dovoljno. Nevena (15) i Nikola (17) su odlični đaci i duša me boli što iz meseca u mesec jedva uspevam da se skrpim za njihov dom koji ukupno iznosi oko 100 evra. Radim šta stignem, ali zdravstveno stanje mi je iz godine u godinu sve narušenije. Iskreno, bojim se da ukoliko mi se nešto dogodi sve će pasti na najstarijeg sina ni krivog ni dužnog. Ne bih se obraćao za pomoć nikome, ali zbog dece čovek mora nekad i na kolena da padne ako to zatreba - iskreno će Saša Damnjanović.

- Ovom prilikom želim da se do neba zahvalim tom divnom čoveku. Svojom usrdnom pomoći nas je takoreći spasao. Odmah sam deci platio Dom, dokupio lekove koje nisam mogao, jer su bili preskupi, a mlađima: Nenadu (13), Stefanu (10) i Mihajlu (7) kupio po donji deo trenerke i pižame, jer im je to najviše trebalo. U svoj muci, jedino na šta zamerke nemam su deca koja su poslušna i zlatna, svesna da moraju često da pritrpe našu nemaštinu. Ponosan sam, ali u isto vreme zabrinut i iskreno se nadam da će u nekom trenutku i nama svanuti - istakao je Saša Damnjanović.

Baš kao i mnogih prethodnih godina, biznismen iz Bad Homburga, čovek velikog srca i meke duše, nedavno je doneo u Redakciju "Vesti" u Bad Filbelu novih 5.000 evra za štićenike Humanitarnog mosta. Pritom, ni ovog puta ni u naznakama nije nagovestio kome novac da uručimo. Isto tako, nije se saglasio da njegovo ime otkrijemo nevoljnicima kako bismo ga u molitvama pominjali, vodeći se geslom da je delo važnije od imena.

Jedino što je poverio novinarima Humanitarnog mosta jeste da donacije uruče onima koji su po njihovoj proceni najugroženiji i da pomoć stigne na što više adresa, budući da je u Srbiji siromaštvo u porastu.

Zadatak stoga neće biti lak, jer je mnogo onih koji traže ruku spasa od drugih ljudi. Sve je više bolesnih, siromašnih i nevoljama pogođenih ljudi i dece.

Uručenja ćemo beležiti kao i do sada, slikom i rečju, kako bi naš verni čitalac mogao bar na taj način da podeli radost sa onima kojima je ta pomoć skinula bar neki teret sa pleća.

Nastavak na Vesti-online.com...