Izvor: B92, 12.Avg.2012, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde se leče narkomani u Srbiji?
Beograd -- Nema podataka ko sve i za koliko para leči zavisnike od droge u Srbiji, ali je izvesno da mnogi rade nelegalno, pišu "Novosti".
Roditelji često ne žaleći novac šalju decu na mesta koja nisu za lečenje narkomanije iako ima dovoljno mesta u bolnicama.
Radna terapija, život u komunama pri crkvama, molitva, rad u polju, pa i kažnjavanje batinama, sve do ubistva, kao što se desilo pre nekoliko dana u Jadranskoj Lešnici, neke su od metoda u kojima narkomani, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a pre svega njihovi roditelji, traže izbavljenje od droge.
Dr Jasna Daragan Saveljić, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu, tvrdi da u Srbiji ima dovoljno mesta u bolnicama za lečenje narkomana, iako priznaje da uslovi nisu savršeni.
Doktorka ističe i da se nijedna komuna niti udruženje građana ne može baviti lečenjem, već eventualno resocijalizacijom bivših zavisnika. Osim toga, postoji i desetak privatnih klinika u kojima lekari specijalisti pomažu narkomanima.
Najviše zavisnika od heroina
Najviše zavisnika se leči od heroina. Dr Saveljić kaže da je samo prošle godine evidentirano 350 novih heroinskih zavisnika. "Od svih pacijenata koji nam se jave za pomoć polovina se izleči, a druga polovina se pre ili kasnije vrati narkoticima. Prva dva meseca lečenje je veoma intenzivno, kasnije se proređuju posete lekaru, ali traje minimum dve godine. Da bi zavisnik od narkotika promenio obrazac ponašanja potrebno je između dve i pet godina", napominje doktorka.
Koliko je i finansijski iscrpljujuće odvikavanje, svedoči podatak da nekoliko banaka nudi kredite za lečenje u ovim ustanovama.
"Nemamo mnogo podataka o tome ko se sve bavi lečenjem narkomanije u Srbiji, odnosno ko pokušava nešto da radi sa zavisnicima. Činjenica je da ne može nestručna osoba da leči i da vrši dijagnostiku, ali je poznato i da mnogi to ipak rade. Ljudi često odlaze na mesta koja nisu predviđena za lečenje. Znam da Rusi imaju metodu da ih nekom injekcijom dovedu u stanje između života i smrti. Sve te alternativne metode služe da bi se uzeo novac, a na kraju ipak narkomani dođu kod nas", kaže ona.
Problem je što centri, kao što je ustanova u Lešnici kod Loznice, nemaju nikakvu kontrolu, niti naučno utemeljenje za svoj rad i nije poznato ko im izdaje dozvolu.
"Status tih zajednica nije regulisan, niti se zna da li imaju program i metodologiju rada. Komune su zamišljene kao mesto gde bi se prilagođavali životu bez droge i osposobljavali da se vrate u svoje prirodno okruženje. Odlazak u terapijske zajednice ili komune, preporučuje se pacijentima koji po završetku medicinske rehabilitacije ne mogu da se uklope u sredinu iz koje potiču", napominje doktorka.
Ona ističe da je razlika između bolnica i nekih centara koji postoje u tome što u zdravstvenim ustanovama nikog ne drže bez njegove volje.
"Nijednog pacijenta nismo odbili, a naša ustanova ima kapacitete da primi sve one koji dođu i hoće da se leče. Ako neko ne želi, ja ne mogu da ga primoram. A ko neće da poštuje pravila, nasrće na druge pacijente i na medicinske radnike i agresivan je, ne može ostati ovde. Ne mogu da razumem ni roditelje koji opravdanje za nasilne metode traže u tome što su nekoliko puta pokušali u bolnici, a onda su dete predali na batinanje da bi se izlečilo“, objašnjava dr Daragan Saveljić.
Otvaranje komuna za ljude koji imaju problem sa narkoticima u okviru crkava je uobičajena praksa. Ali, projekat "Zemlja živih“, gde se u izolovanim rehabilitacionim zajednicama pri manastirima SPC leči narkomanija, jedini je legalan projekat Crkve koji je prošao potrebnu proceduru. Pokrenut je 2005. i danas ima šest komuna pri Bačkoj, Šumadijskoj i Niškoj eparhiji.
