Izvor: Blic, 27.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde se krije zaraza
Gde se krije zaraza
Bakterije, klice, virusi, mikrobi... Tek nekoliko imena za milione mikroorganizama skrivenih u prljavštini kojima smo izloženi svakoga dana, gde kod da pođemo, a da i ne znamo jesu li opasni ili je problem u našoj gadljivosti. Evo nekih mitova i istina koje će vas sigurno zanimati.
1. Prljave kvake u javnim toaletima - mit
Prema službenim testovima, kvake sadrže puno bakterija, ali oko dve trećine ljudi pere ruke nakon obavljanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nužde. Nedavno istraživanje je na prvo mesto među rasadnicima bakterija smestilo miševe u Internet-kafeima. I iako su miševi na vrhu horor lestvice mikroba, ni kancelarijski stolovi, telefoni, ručke na vratima mikrotalasnih rerni nisu daleko. Čak ni oni koji ne peru ruke nakon nužde nisu naročito izloženi zarazi zbog diranja kvake: većini bakterija za preživljavanje treba vlaga i toplina, a da biste dodirom kvake pokupili npr. salmonelu, na kvaki bi trebalo da bude ogroman broj bakterija, što je u stvarnosti retka pojava.
2. Prljavi predmeti u kancelariji - istina
Pa ipak, većina tzv. kancelarijskih bakterija je bezopasna. Doduše, istraživanja su pokazala da se na jednoj trećini stolova, telefona, tastatura i sl. nađe i virusa koji uzrokuju prehladu i grip (u tim uslovima virusi preživljavaju dva-tri dana). Uostalom, prehlada i gripa ionako se prenose i kapljično, tj. vazduhom. Zato bi trebalo da redovno čistite radni sto sredstvima koja ujedno i dezinfikuju površine.
3. Prljavi podovi - istina
Iako se podovi u kući redovno čiste, tokom dana je veliki promet ljudi i gotovo je nemoguće potpuno isključiti mogućnost da uzročnici atletskog stopala i još nekoliko sličnih virusnih i gljivičnih bolesti završe na podu i da ih pre sledećeg čišćenja neko pokupi. Posebno su opasbi podovi u sportskim dvoranama razlikuju se od podova ostalih javnih prostora zbog toga što su im topli i vlažni od znoja. Preventiva - obujte barem čarape.
4. Sunđer za pranje sudova - istina
Pranje sunđera za sudove deterdžentom i toplom vodom uništava većinu mikroba, ali samo ako to radite redovno i temeljno. Sunđere menjajte što češće (barem svake tri nedelje), jer su oni po najnovijim istraživanjima predmeti sa ubedljivo najviše mikroorganizama u domu. 5. Prljavi kanalizacijski odvodi - mit
Odvodi u kupatilu i kuhinji su mesta gde se skuplja svakojaka gamad iz reklama, ali s obzirom na to da u odvode često puštamo vodu, sapunicu, deterdžente, a i ta mesta uglavnom redovno čistimo, razloga za paniku nema: sapunica kojom peremo ruke će već učiniti veliki deo posla.
6. Zaraza starim jastucima - mit
Višegodišnje korišćenje istog jastuka dovešće do toga da u njemu žive milioni svakojakih bića, srećom uglavnom bezopasnih. Većina jastuka će se pre pohabati i postati neugodna za spavanje nego dosegnuti opasni nivo zaraze.
7. Posteljina i kreveti - poluistina/polumit
Teoretski, posteljina može biti izvor zaraze, ali opet u nehigijenskim uslovima - većina ljudi redovno menja posteljinu i pere je na visokim temperaturama. U hotelskim madracima i jastucima ima dosta grinja, pa ih ljudi na sebi ili u prtljagu donesu kući. I unošenje novog nameštaja u kuću može biti izvor grinja, no koliko god ih se bojali, grinje su opasne samo za ljude alergične na belančevinu koju proizvode. 8. Četkica za zube - istina
Ovo je prilično gadljiva i poražavajuća činjenica, ali kad god pustite vodu u kupatilu, i vaša četkica za zube zaradi deo mikroorganizama. Za utehu je to da je skoro nemoguće da se na ovaj način razbolite, jer se četkice brzo suše, pa mikroorganizmi umiru.
9. Ostavljanje mokrog rublja u mašini - istina
Istina, ali opet samo pod uslovom da ovakvo rublje ostavite da stoji najmanje 24 sata, dakle teško... Sušenje ubija sve 'ozbiljnije' prenosnike bolesti, pa nema razloga za brigu.
10. Prljavi novac - mit
Iako i kovanice i novčanice često izgledaju odvratno, ne sadrže dovoljno bakterija da bi se bolesti prenele, a kovanice deluju čak i antibakterijski.
Surfovanjem preko interneta sam pokupio trojanca. KAV mi ga je prijavio i kada sam mu rekao da ga obrise, nestala mi je boja na toolbaru, da bi se posle par sekundi Windows restartovao. Ponovnim skeniranjem, računar se ugasio sam od sebe.
Kada sam ponovo uključio računar, pojavilo se sledeće:
'Verifying DMI pool data”, da bi posle par sekundi ispisao: 'Boot from CD”
Pokusao sam sa butabilnim Windows CD-om ali opet ništa. Na kraju se pojavi poruka: 'Disk boot failure. Insert system disk and enter”.
Srdjan Filipovski
Prema datom opisu, reč je o dosta složenom problemu. Najbliži opis koraka koje bi trebalo uraditi kako bi se uspostavila dijagnostika je sledeći. Prvo bi trebalo ući u BIOS kome se pristupa pritiskoma na taster Delete, F2, F10 ili F12 u zavisnosti od modela ploče. U BIOS-u treba proveriti da li je HDD uopšte detektovan i da li je postavljen kao jedinica sa koje će se prvo podizati sistem (First Boot Device). Ukoliko HDD nije detektovan, a ništa nije menjano u unutrašnjosti računara, verovatno je pregoreo. Ovaj problem će se ogledati i u nešto dužoj inicijalizaciji BIOS-a, pa ukoliko je njegovo startovanje prekriveno logo slikom, istu možete ukloniti tasterom TAB. Na ovaj način ćete videti šta je detektovano kao problem. Trojan virus nije mogao da bude uzročnik, ali je zato obimno skeniranje po verovatno fragmentiranom disku dovelo do njegovog kraja. Što se tiče diska koji pokušavate da pokrenete ili nije butabilan ili nije čitljiv za CD jedinicu.
Pitanja možete slati na tehnika@blic.co.yu
