Izvor: Blic, 07.Jun.2014, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde sad da se vratimo
Sanjamo samo o tome da imamo naša četiri zida, gde možemo da legnemo. Ništa nam više od toga ne treba. Popila sam lekove za smirenje pre nego što sam ušla u kuću: Gordana Pantić
Počinje priču kroz plač Gordana Pantić, koja je juče sa suprugom Milanom i ćerkom Anom posetila ruiniranu kuću u mestu Zabrežje u Obrenovcu.
Porodica Pantić je juče sa još oko 120 građana prebačena iz prihvatilišta na Banjici u kasarnu u Obrenovcu, gde će ostati, jer osim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tog, nemaju drugi siguran krov nad glavom. Jedina opcija koju imaju je da žive na tri dušeka u kasarni. Vojska je sredila kasarnu i u njoj ima struje i tehničke vode, ali ona sigurno nije dom.
- Plan nemamo. Ne postoji! Šta da radimo i gde ćemo, ne znamo. Sve što smo imali nestalo je - plačnim glasom priča Gordana.
Porodica Pantić ostala bez ičega
Pošli smo s njima da zajedno pogledamo kuću koja se nalazi u blizini. Stanje u kojem se kuća nalazi govori da se skorije u nju ne mogu vratiti. Prizeman, tek renoviran dom jedva se video od gomile uništenog nameštaja, kaljave bele tehnike i mokrih knjiga koje su izbacili iz kuće. Zidovi su ispucali, štokovi vrata su se odvojili od zida, u kući se oseća neopisiv smrad i memla. Jasna linija na visini od 1,80 metara od zemlje i dalje stoji i opominje na nemilosrdnu bujicu koja je tuda prošla i ostavila pustoš.
Gordana kaže da je, kad je prvi put kročila u kuću, bila pod lekovima.
- Kad sam izašla iz nje, tek mi je tad bilo teško. Izgubili smo sve, do zadnje sitnice. Sve što su tri generacije kućile. Prva slika kuće bila je zastrašujuća. Gomila nameštaja bila je nabacana sve do plafona, a na zemlji blato - priča Gordana.
Ana (19) je prvi put ušla u svoju sobu posle poplave
Ćerka Ana je juče prvi put kročila u kuću. Roditelji nisu hteli da joj dozvole da vidi i pamti te slike. Juče su popustili.
- Ne mogu da uđem u svoju sobu, mnogo mi je teško - ipak stiče hrabrost i ulazi.
Unutra samo goli zidovi ljubičaste boje.
- Ovde je nekad bio moj krevet, a ovde je stajao nov orman. Ovde su bile knjige... Kad se setim da sam od užine odvajala kako bi kupila knjige, srce mi plače - tužna je Ana.
U Obrenovcu je juče bila otvorena tek pokoja prodavnica s robom široke potrošnje. Kako nema struje, ne mogu da kucaju fiskalne račune, pa ih i ne izdaju.
- Najveća je potražnja za hlebom i vodom. Imali smo i plinske boce, a ljudi su ih kupovali da bi kuvali nešto na njima. Kažu, željni su kuvanog jela jer su duže vreme jeli samo hranu iz konzervi - kaže jedna prodavačica iz radnje u centru Obrenovca.
Jadran Biljić jedini Obrenovčanin koji spava u svojoj kući u centru grada
Na desetine građana juče se tiskalo čekajući u redu za hranu i vodu. Kažu, red je već od šest ujutro do kasno po podne.
- Dele po jedan hleb za nas četvoro, pet litara vode, paštetu i ponekad mesni narezak, ali ni toga nema svakog dana. Juče sam se posvađala jer su mi za dete dali samo jedne vlažne maramice, a šta će da jede? Danas smo dobili čokoladno mleko, „asepsol“ i toalet-papir - kivna je Milena Vasić.
Najčitanije SADA:
