Izvor: B92, 22.Sep.2013, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde poslanici retko zalaze?

Beograd -- Biblioteka u Skupštini u kojoj se nalaze najstarije srpske knjige, kao i domaći ustavi i zakoni u poslednja dva veka nije mesto u koje često dolaze poslanici.

Danas se u njoj održavaju sastanci skupštinskih odbora, snimaju se TV serije, a malobrojni parlamentarci tu spremaju naučne radove, pišu knjige, traže govore...

Veliki broj poslanika iz prethodnog i ovog skupštinskog mandata nikada nije kročio u prostorije skupštinske biblioteke. Oni danas u poslaničkim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << klubovima na raspolaganju imaju elektronske baze podataka iz kojih se pripremaju za sednice.

U slučaju da im nešto i zatreba, u biblioteku šalju svoje sekretarice.

"Stariji poslanici češće dolaze, a mlađi, sada ih ima mnogo, manje dolaze, a manje i znaju. Nekada su ovde provodili mnogo više vremena, jer se sve što im je bilo potrebno nalazilo u biblioteci. Međutim, sada imaju elektronsku bazu knjiga, svoje savetnike, novine i časopise u poslaničkim klubovima", kaže za Blic bibliotekarka Radmila Stojanović.

Osim izuzetno vrednih knjiga iz oblasti politike, statistike, filozofije, ekonomije i još mnogo toga na raznim svetskim jezicima, poslanici ovde mogu da nađu sve stenograme u poslednjih 160 godina. U njoj se čuva sve ono što je ikad izgovoreno na sednicima Skupštine, a zabeleženi su svi skandali u srpskom parlamentu, poput psovanja i vređanja svojih kolega, zalivanja vodom, pa i udaranja. Ipak, mnogo vrednije od stenograma jesu stare i retke knjige - poput Slaveno-serbskog magazina iz 1768, Sretenjskog ustava iz 1835. ili Hatišerifa, koji je sačinjen tri godine kasnije. U bliblioteci se mogu pročitati i svi zakoni i uredbe od 1839. pa do danas.

"Ovo je specijalna biblioteka. Pravila se isključivo za Skupštinu, a u njoj se nalazi sve što je potrebno poslanicima i pravnicima parlamenta. Nju mogu da posećuju i građani, ali samo uz molbu i dozvolu generalnog sekretara", navodi Stojanovićeva.

Srđan Milivojević, poslanik DS, koji je jedan od retkih koji i posle elektronizacije rada parlamenta dolazi u skupštinsku čitaonicu, priča za “Blic” kako svaki put kad dobije dnevni red sednice, dolazi u biblioteku kako bi video kako je izgledala istorija usvajanja tog zakona kroz istoriju srpskog parlamentarizma.

"Volim da čitam i zapisnike sa sednica u vreme dramatičnih događaja u Srbiji. Kada precrtate godinu, ne znate da li se radnja dešava krajem 19. veka, početkom 20. ili krajem 20. ili 21. veka. Iz naše istorije ništa nismo naučili. Neverovatno je da imamo istorijske dileme i podele u 21. veku na nivou onih podela i dilema s kraja 19. veka. Gde smo mi onda potrošili ceo jedan vek koji je imao milionske žrtve?", navodi Milivojević.

Njegova koleginica iz SNS Marija Obradović kaže da nema mnogo vremena da boravi u biblioteci, ali da njeni stručni saradnici to čine umesto nje, pripremajući materijale i istraživanja koja su neophodna za izlaganja u parlamentu. Ona kaže da najčešće koristi dokumenta iz oblasti rodne ravnopravnosti, medija, kulture, kao i istorije bilateralnih odnosa Srbije i zemalja u okruženju.

!Nemam mnogo slobodnog vremena za boravak u biblioteci i žao mi je zbog toga jer ima vrednih izdanja koje treba videti, bar kao muzejski eksponat. Enterijer biblioteke je posebne vrednosti i uvek rado naše goste dovodim u nju ne bih li se pohvalila srpskim književnim nasleđem čiji se vredni primerci nalaze u biblioteci!", završava Obradovićeva.

Nastavak na B92...