Izvor: Večernje novosti, 15.Nov.2015, 17:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde nestade blago iz Brozove riznice

OSTAVINSKI postupak iza bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita za nešto manje od dva meseca ući će u 34. godinu, bez nade da se uskoro završi, mada je sledeće ročište zakazano za 1. decembar. Iako jedan od najdužih ostavinskih postupaka u istoriji domaćeg pravosuđa, on još nije poneo laskavu titulu najdužeg. Rekord je oborila jedna ostavina koja se pred niškim pravosuđem vodi 58 godina! Brozovi naslednici ni nakon 33 godine ne znaju šta je predmet deobe. Različite institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dostavljale su razne spiskove u više navrata, ali osim odela, dukserica, cipela, pokoje uniforme, kišobrana, tone fotografija i ponekog sata, naslednicima do danas praktično nije "ponuđeno" ništa od vredne imovine za koju se zna da su je koristili doživotni jugoslovenski predsednik i prva dama. A na spiskovima koje su razne komisije popisivale posle maršalove smrti nalaze se zlatnici i kovani novac, nameštaj u duborezu, filatelistička kolekcija, ukrasne igle s brilijantima, rubinima i drugim dragim kamenjem, skupoceni nakit, posuđe od porcelana, kolekcija satova neprocenjive vrednosti, retki autmobili, ordenje, kolekcija pušaka, od kojih ima i onih ručno rađenih, pa optočenih srebrom... Iza Tita je ostao i čuveni Orden Suvorova milionske vrednosti, koji su imali još samo Staljin i Žukov, zlatna sablja optočena dijamantima i brilijantima, poklon Staljina, ali i više od 2.500 austrijskih dukata, koji, prema nekim procenama, vrede više od pola miliona evra.KO SU NASLEDNICI SPISAK naslednika se tokom više od tri decenije nekoliko puta menjao. Prvobitna sudska odluka, koja bi i sada trebalo da bude osnova za podelu, delila je sve stvari između Titove udovice Jovanke i njegovih sinova Žarka i Miše. Posle Žarkove smrti, u ostavinu se uključuju njegova deca Joška, Zlatica, Edvard i Svetlana, dok se posle Jovankine smrti kao njene naslednice uključuju sestre Nada i Zora. Na spiskovima su i stvari iz čuvenog "depoa 555", poznatijeg kao "Titov sef", koji je Komisija Predsedništva Srbije otvorila pre dve i po godine. Gotovo svi nađeni predmeti - od krune kraljice Marije do poluga - imaju grb dinastije Karađorđević. Zato su zastupnici kraljevske porodice tražili da se i oni uključe u ostavinski postupak. Još posle otvaranja sefa kome nisu prisustvovali ni predstavnici suda, ni Titovi naslednici, u martu 2013, Komisija Predsedništva na čelu sa Oliverom Antićem popisala je stvari deponovane još 7. maja 1982, sa oznakom "državna tajna". Komisija je zaključila da "više ne stoje razlozi da se Depo smatra državnom tajnom". Predočila je to predsedniku Nikoliću i on je skinuo oznaku tajnosti, ali je sud ovo uvažio tek sada. - Konačno je skinuta oznaka državne tajne sa svih dokumentata, osim sa nekih papira iz 2002. - objašnjava Violeta Kočić Mitaček, zastupnica maršalovog sina Miše i unuke Zlatice. - Mi i dalje ne znamo šta sve spada u ostavinsku masu, odnosno imovinu koju bi naslednici trebalo da podele. U međuvremenu su se pojavili još neki spiskovi u koje nismo imali uvid. Ona ne očekuje završetak ove maratonske ostavine ni 1. decembra, jer je jedna od naslednica, Svetlana Broz, podnela sudu predlog za donošenje privremene mere zabrane raspolaganja imovinom sa spiskova. - Pretpostavljam da ćemo se o tome izjašnjavati. Što se tiče utvrđivanja ostavinske mase, videćemo šta se nalazi na dodatnim spiskovima. Znamo da je sa dosadašnjih falilo mnogo vrednih predmeta koji je trebalo da budu tu, kao što je na njima, isto tako, popisano dosta dragocenosti za koje se ne zna gde su - kaže ova advokatica. Ako na novim spiskovima bude sve što nedostaje i ako se svi naslednici sa tim slože, konačno će biti definisana ostavinska masa. Ako se to ne desi, postupak se nastavlja. - Taj postupak se nikad neće završiti jer su sve vredne stvari pokradene, a godinama su ih krali ljudi bliski vlasti - pesimističan je Titov unuk Joška Broz. - Da su hteli da završe ostavinu, odavno bi to uradili, a ne ovako, da se namerno odugovlači. Eto, takvo je naše pravosuđe!"LEKS JOVANKA" POSTUPAK prvobitne podele stao je 1984. jer se Jovanka nije složila sa tadašnjom ostavinskom masom, pa je kao svoju ličnu imovinu tražila bisere, skulpture, slike, vaze, knjige, pet automobila iz garaže Belog dvora i dva vozila iz garaže na Brionima, među kojima i jedan "rols-rojs i beli "kadilak". Većina vrednih stvari izuzeta je od deobe dve godine kasnije, kada je Savezna skupština SFRJ donela Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini datih na korišćenje Josipu Brozu. Ovaj propis dobio je nadimak "leks Jovanka" i njime je sva Titova imovina prevedena u svojinu države. Savezni ustavni sud je 2002. ovaj zakon ocenio kao neustavan. Posle toga je obnovljena ostavinska rasprava, a prvo novo ročište održano je tek 2011. Od tada, podela nasledstva nije se makla sa mrtve tačke. Sa svojim klijentom slaže se i njegov zastupnik Goran Petronijević, koji je decidan - ova ostavina je i dan-danas na samom početku: - Ovim tempom, nju će voditi i naši unuci ako budu advokati! Ni sam Petronijević više ne zna šta je sve na spiskovima koji su stizali iz Muzeja istorije Jugoslavije, Arhiva i drugih institucija: - Pre pet meseci tražio sam da mi sud dostavi nekoliko poslednjih pozamašnih spiskova, ali ih do danas nisam dobio jer im se pokvarila fotokopir mašina! Bojim se da imamo daleko više popisanih predmeta nego što je realno ostalo stvari iza Brozovih. Upravo to je, pretpostavljam, jedan od razloga zašto se ceo postupak koči. Petronijević tvrdi da se postupajući sudija trudi, ali problem je što je prinuđena da tretira taj predmet kao i svaki drugi, iako on po svom obimu i složenosti to nije: - Da bi mogla valjano da sudi, sudiji bi trebalo dodeliti referenta samo za taj predmet i tri dana mesečno da se bavi samo njim. A njoj su dali mali kabinet u koji se natrpa nas 30 tokom ročišta, pa stojimo tamo dva sata. To smo mogli i na poljani! Što se tiče zahteva Karađorđevića da se uključe u postupak, prema rečima Violete Kočić Mitaček, to je pravno nemoguće jer oni nisu Brozovi naslednici: - Oni su na suđenju publika, ali ono što sud utvrdi da ne pripada ostaviocu, već nekom drugom, svakako se izuzima iz ostavinske mase, a posebno pošto postoji takav zahtev. Jedan od zastupnika Karađorđevića, advokat Dušanka Subotić Homen, kratko za "Novosti" kaže da je kraljevska porodica samo tražila od suda izuzeće njihove imovine: - Potrebno je da sud donese posebno rešenje o tom izdvajanju da bismo nastavili postupak podele zaostavštine posle kraljice Marije, kneginje Olge i kneza Pavla. Petronijević tvrdi da bi sud trebalo da izdvoji sadržaj "depoa 555" i uputi Karađorđeviće na parnicu u kojoj bi tražili da veštak utvrdi da nađeno blago pripada dinastiji, a ne Brozovima. Jer, veštačenje koje je urađeno po nalogu Komisije Predsedništva za sud nije pravno relevantno. Sve ostalo, po njemu, samo je dalje gubljenje vremena. Parnica između Karađorđevića i Brozovih, međutim, mogla bi da bude samo jedna u nizu. Jovankine naslednice mogle bi da traže da se njene lične stvari izdvoje iz ostavinske mase ili da se imovina, kao bračna tekovina Brozovih, podeli na dva dela, pa da se ono što je pripadalo Titu opet deli na tri... I tako u beskraj.

Nastavak na Večernje novosti...