Izvor: BKTV News, 08.Sep.2012, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde naći pare
Ne plašeći narod, premijer je ovih dana izišao sa prognozom da će deficit uskoro dostići 60 odsto bruto društvenog proizvoda. A to, prevedeno na jezik običnog gradjanina znači – bušiti nekoliko novih rupica na kaišu.
Ozbiljni ekonomisti upozoravaju da se štednjom, koji niko ne poriče, ne izlazi iz krize. Da bi se nešto proizvodilo, potrebno da postoje i oni koji će to kupovati. A da bi se nešto kupovalo – moraju da postoje i oni koji imaju sa čime da kupe. I cela mudrost >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ekonomije se zatvara u tom krugu.
Za Srbiju, koja nije „izvozna zemlja“, to znači – potrošnja mora da posotoji unutar njenih granica, ako želimo da pokrenemo zaposlenost.
Dakle, zaključak je – negde moramo da nadjemo pare da bi se pokrenula proizvodnja i ljudi zaposlili, a to znači i da bi gradjani imali čime da kupe ono što im je najpotrebnije. A kroz PDV i doprinose od zaposlenih i drugih poreza, punio bi se i državni budžet.
Dakle, još jednom – cela stvar se svodi na jednostavnu mudrost, koju je izuzetno teško ostvariti.
Recimo:
Zašto smo uništili domaći bankarski sistem i danas tražimo pare po svetu, a na deviznoj štednji, sa kamatom koja je u proseku manja i od 5 odsto, ima preko 7 milijardi evra. Pri čemu, od ozbiljnih banaka sa domaćim većinskim kapitalom imamo samo Komercijalnu i AIK banku? Parama naših gradjana strane banke kreditiraju one koji kod njih štede, ali sa kamatama koje su više nego duple, pa čak i više nego trostruke?!
Napori koje čini prvi potpredsednik Vlade su nesumnjivo veliki i daju prve rezultate. Ali, čini se da je nephodno formirati timove koji će istražiti i neke možda već zaboravljene stvari. Jer, tokovi novca, a u nas ne samo u privatizaciji, već i u celom bankarskom sektoru, daju izvrsne mogućnosti ne samo za suzbijanje korupcije, već i ozbiljan kriminal.
Drugim rečima, uz sav napor Vlade da pare nadje u novim kreditima u svetu i kod novih kreditora, koje smo ranije ignorisali, nikad se ne bi trebalo odricati ni ispitivanju činjenice da, po nekim tvrdnjama, 2 odsto stanovnika četiri najveća grada u Srbiji drži 70 milijardi kapitala. Malo je vremena prošlo od Dvehiljadite da je to samo od lične sposobnosti i da se mnogo para nije slilo od urušavanja bankarskog sistema i pljačkaške privatizacije.
Legtimna je i ideja prof. Dr Kostadina Pušare da ti ljudi 10 odsto svog kapitala upišu kao akcionarski osnivački kapital razvojne banke sa državom. Samo iz tih izvora eto – 7 milijardi evra u razvojnoj banci!
Naravno, videti i šta se desilo sa Nacionalnom štedionicom, šta se zbivalo oko Poštanske štedionice, zašto u četiri nacionalne banke (Beobanka, Jugobanka, Udružena beogradska banka i Investbanka) nikako da se okonča stečaj, jer imaju i gotovine i imovinu, kao i šta se dogodilo sa njihovim, ali i sa prostorom nekadašnjeg SDK.
I, zašto da ne, da li je pokojni Batić bio u pravu kada je tvrdio da je na Kipru nadjeno preko milijardu dolara, ili ima nešto istinitog u sumnji da je tamo bilo i preko 4 milijardi dolara?!
Ali, u pravu je jedan moj prijatelj koji podeseća na kinesku mudrost: „Velika je zabluda verovati u čoveka koji je bio veliki grešnik, ako mu se ponovo omogući da upravlja i odlučuje o vrlo važnim pitanjima…“
Mirko Stamenković
Tweet
