Izvor: B92, 29.Apr.2013, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde će deca sa invaliditetom?
Beograd -- NVO i roditelji dece sa invaliditetom okupili su se u Šekspirovoj ulici u Beogradu zbog višemesečnog sukoba s predsednikom Udruženja paraplegičara.
Prostor na kojem živi predviđen je za izgradnju novog smeštaja za decu sa invaliditetom, ali on već dvanaest meseci odbija svaki dogovor. Intervenisao je gradonačelnik Dragan Đilas.
Glavna briga roditelja dece sa invaliditetom je ko će se brinuti o njima posle njihove smrti. Prema planu, na ovom mestu trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je da već odavno postoji novi smeštaj za njih, međutim, generalni sekretar Udruženja paraplegičara Beograd, Vukoman Bošković, ovakav potez shvatio je kao proterivanje.
"Bilo je nekih indicija da nas odavde proteraju, ovde je 400 ljudi u invalidskim kolicima, među kojima su profesori univerziteta, inženjeri, tehničari, 60% su intelektualci, imamo i decu koja idu u srednje škole, decu koja idu u osnovne škole, imamo studente, i mi ovde ozbiljne stvari radimo", kaže Bošković.
Udruženju paraplegičara dat je na korišćenje privremeni prostor u Zemunu vredan 30.000 evra, ali ni posle 12 meseci bezuspešnih pokušaja bilo kakvog dogovora radovima se ne vidi početak. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je razgovarao sa Boškovićem i problemima je, čini se, došao kraj.
"Našli smo jedno umereno i pravo rešenje i kad se razgovara mislim da nije problem, ranije je bilo problema, i te probleme smo definitivno rešili jer ljudi su verovatno hteli da nas izopšte, mi to nismo dali", kazao je Bošković.
"Ovde će biti gotov objekat u kojem će Udruženje moći da ima svojih 300 kvadrata gde smo zajednički radili na projektu kako će izgledati, a roditelji će imati mogućnost da jednostavno malo manje moraju da brinu o svojoj deci, da budu sigurni da će neko o njima uvek brinuti na prostoru koji će za njih biti u potpunosti adaptiran i pripremljen", rekao je Dragan Đilas.
Roditelji su upozorili javnost da se ovakvi i slični problemi ne smeju gurati pod tepih, jer je malo ljudi svesno toga koliko ima dece i mladih s posebnim potrebama, a još manje kakvo olakšanje i kakva im je pomoć zaista potrebna.
