Izvor: Večernje novosti, 28.Avg.2014, 00:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gazimo po dragom kamenju

NALAZIŠTE dragog kamena ahata u okolini Kraljeva koje je letos "otkrio" kraljevački preduzetnik i gemolog - amater Pavle Todorović - Pajo (60), o čemu su "Novosti" pisale još pre mesec dana, ustalasalo je ne samo srpsku javnost, nego i strane investitore iako se odavno već zna da je cela Srbija - bogata dragim kamenjem. Šetkajući letos okolinom Kraljeva nekim sasvim drugim poslom, Pajo je u jednom od gružanskih potočića nabasao na grumen ahata od stotinak kilograma! Kao dobar poznavalac >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svih vrsta kamenja, pa i plemenitih minerala, Todoroviću je bilo jasno da je otkrio nalazište ove vrste dragulja. Na jedvite jade i tek uz pomoć prijatelja, tu "kamenčinu" od ahata Pajo je ubacio u automobil i odvezao kući s namerom da izdvoji "jalovinu" od dragulja i tako upotpuni svoju zavidnu zbirku plemenitih minerala, a ostatak možda i proda nekom od juvelira za izradu nakita. Pajo, međutim, nije ni stigao da ostvari tu svoju nameru jer su se, odmah posle teksta u "Novostima", njegov telefon i internet veze prosto usijale od poziva - iz inostranstva. Prvi se javio Slave Krajzman iz izraelskog grada Biršeba, najavljujući svoj dolazak u Kraljevo i nameru da on i grupa izraelskih biznismena investiraju u ne samo u nalazišta dragog kamenja, nego i u druge projekte u Srbiji. Još veće iznenađenje i za Paju, bilo je kada mu se iz Dubaija u Ujedinjenih Arapskih Emirata javio Hišam Halem al Mutavi, takođe zainteresovan da investira u eksplataciju nalazišta dragog kamenja.SRBIJA TREĆA PO REZERVAMA U REGIONU NAJVEĆE rezerve zlata među zemljama na Balkanu ima Grčka, dok se Srbija nalazi na trećem mestu. Najmanje ovog dragocenog metala, ne samo u regionu, već i u svetu, ima Albanija. Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato za avgust 2014, Grčka u rezervama ima 112,2 tone zlatnih poluga, sledi Bugarska sa 40 tona, a na trećem mestu je Srbija sa 16,1 tonom. - Bilo je još poziva, pa mislim da bi država trebalo da se ozbiljno pozabavi ovakvim ponudama za eksploataciju nalazišta plemenitih minerala kojih, koliko kao hobista znam, u Srbiji ima na svakom koraku. Pre svega, trebalo bi detaljnije istražiti sva područja od Dragaša do Horgoša da bi se tačno utvrdilo koliko i gde sve ima dragulja. Poznato mi je da ima krajeva po Srbiji u kojima meštani, ne znajući ni šta rade, seoske puteve podasipaju dragim kamenjem, a neki od tog kamenja zidaju čak i štale?! - kaže Pavle Todorović. Grumen poludragog kamena, koji je pronašao Kraljevčanin, međutim, prema rečima stručnjaka, nije retkost, jer je Srbija puna dragocenih minerala kao što su opal, ahat, jaspis, kalcedon i kaldit. Međutim, ovaj juvelirski kamen nema tako veliku vrednost na tržištu, kakvu imaju dijamanti, rubini i safiri. - Kilogram ahata vredi ne više od dva evra - objašnjava za "Novosti" Dragan Milovanović, profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta, departmana za minerologiju, kristalogiju, petrologiju i geohemiju. - U Brazilu se, na primer, za kilogram kristala ametista može dobiti jedva jedan dolar, a taj kamen je mnogo vredniji i ređi od ovdašnjih. U našoj zemlji čak i ne postoji tržište minerala, već se oni koriste za izradu nakita. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji je poznato 17 juvelirskih mineralnih sirovina, i to oko 150 nalazišta. Pretpostavlja se da ih ima još više, međutim, prema rečima stručnjaka, u našoj zemlji su istraživanja minerala vrlo retka. - U Šumadiji je najzanimljivije nalazište dragulja u ataru sela Ramaća, 8,5 kilometara južno od Stragara, i to ležište opala na brdu Glavica. - U okviru vulkanskog kompleksa Lece, koji se nalazi na oko 30 kilometara od Leskovca, pronađen je veći broj nalazišta različitih varijanti ametista, ahata, jaspisa, karneola i različito obojenog kalcedona. Naša ležišta juvelirskog kamena nalaze se blizu površine tla i lako ih je eksploatisati. PRAVO BOGATSTVO OSIM "građevinskog" kamenja poput mermera, kvarca ili peščara, plemenitih minerala, a najviše opala, ahata, ametista, jaspisa, kalcedona i drugih, u kraljevačkom kraju ima na padinama Kopaonika, Željina, Radočela, Čemerna, Troglava i Stolova, naročito u okolini Mataruške Banje, pa sve do sela Popina kod Vrnjačke Banje i drugim selima na padinama Goča. ZLATNA GROZNICA U STRIGOVI Posle nezapamćenih poplava koje su proteklih meseci zahvatile i Potkozarje, pad vodostaja doveo je do nove potrage za zlatnim kamenjem u selu Strigova kod Kozarske Dubice. Ovo gotovo pusto selo, pre više od godinu dana proslavio je pronalazak zlata u rečici Strigovi. Meštani su organizovali akcije kopanja, dolazili su putnici namernici, kopači, turisti, ali i potencijalni ulagači. Ovih dana, Strigovčani ponovo pretražuju rečicu. Tvrde, visoka voda je ponegde ponovo nanela zlatno kamenje. - Manje - više, koji god kamen izvadite iz Strigove, on je prekriven takozvanom zlatnom prašinom. Stalno pronalazimo nove primerke i nadamo se čudu - kaže Branko Tadić, koji je pronašao prvi "grumen" strigovačkog zlata. Međutim, u Strigovi pravih istraživanja još nema, ali su se pojavili nešto ozbiljniji ulagači. - Razgovarao sam sa investitorima iz Francuske i Austrije, koji su zainteresovani za ovu priču. Nemamo još konkretnih dogovora, ali se nadam da će ih biti, jer su oni zainteresovani i za kupovinu i za zakup zemlje. Bazirali su se na pitanje turizma, ali iza tog turizma se krije daleko veći interes, za sve - kaže Nenad Ličina, potpredsednik Skupštine opštine Kozarska Dubica. U Strigovu su proteklih meseci dolazili tragači za zlatom iz Kine, Kanade, Srbije i Hrvatske. "Zlatni suveniri" iz Strigove stigli su i do Crnogorskog primorja. - Stupio sam u kontakt s ljudima koji se time bave i već tamo rade. Imali su želju da uzmu jedan broj tih suvenira, tako da ukoliko odete u Budvu ili Herceg Novi nemojte se iznenaditi ako ugledate zlatno kamenje iz Strigove - kaže Branko Tadić. (G. VILA)

Nastavak na Večernje novosti...