Izvor: Radio 021, 17.Maj.2015, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gazde radnicima otimaju i minimalac
Poslodavci u Srbiji sve češće traže od svojih zaposlenih da im vrate deo zarade, čak i od minminalne, koja u našoj zemlji iznosi oko 21.000 dinara.
Pošto po zakonu nije moguće isplaćivati platu manju od minimalca, mnogim radnicima se zvanično isplaćuje minimum, uz obavezu da zaposleni, zatim, firmi vrati u kešu, najčešće od 5.000 do 6.000 dinara.
Ovo se najčešće dešava u malim i srednjim preduzećima koja se bave industrijom i trgovinom. Prema rečima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Ivice Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata (KSS), u ovaj sindikat sve češće stižu takve prijave, pa su postupci u toku. "Novokomponovani poslodavci nemaju socijalnu kulturu i veoma su okrutni prema svojim radnicima. Često ne definišu u ugovorima ni radno vreme zaposlenom, pa se dešava da za tako mizernu platu oni rade od jutra do sutra", upozorava Cvetanović.
Prema rečima sagovornika, loše stanje na srpskom tržištu rada i velika ponuda radne snage utiče na ljude da pristaju i na ovakve ucene svojih poslodavaca. Za Cvetanovića je važna i edukacija poslodavaca. Današnji vlasnici firmi rukovode se samo sticanjem što većeg profita, a o pravima radnika i ne razmišljaju. Zato se dešava da ljudi rade i za manje od najniže garantovane sume.
U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije kažu da se o ovom problemu uveliko priča u Srbiji, ali da niko "nema petlju" da ovo pitanje stavi na dnevni red. Po njima, najpre bi morao da reaguje radnik koji je u takvoj situaciji, ali se on zbog straha od gubitka posla ne obraća ni sindikatu, a ni nadležnim institucijama.
"Prema našim informacijama, ovakve stvari dešavaju se uglavnom u agencijama koje se bave lizingom radnika. Tu se vlasnik agencije dogovori sa poslodavcem za zaradu od, recimo, 25.000 dinara i to prolazi kroz papire. Kada radnik dobije platu, on u kešu i na ruke vrati 5.000 dinara. Nema nikakvog dokaza da je to urađeno, pa samim tim oni su u nemogućnosti da se bilo kome žale", ukazuje Ranka Savić, predsednica ASNS.
Takve firme su, po rečima Ranke Savić, sve popularnije u Srbiji, a zabrinjavajuće je što sa njima sve češće, kako kaže, sarađuju direktori javnih preduzeća. Primera radi, u nekim velikim sistemima su postojali radnici koji su radili kao obezbeđenje ili spremačice, ali su proglašeni tehnološkim viškom, pa se za isti posao sada angažuju agencije, koje posluju po ovom principu. "Nije nemoguće dokazati ovaj vid prevare od strane poslodavaca. Nažalost, naši ljudi čuvaju i takav posao", kaže Savić.
U Inspektoratu za rad naglašavaju da je jedno od osnovnih prava zaposlenih koje proizlazi iz rada, pravo na zaradu i da je propisano da je poslodavac dužan da je isplati zaposlenom u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Propisani su i rokovi za isplatu, i to najkasnije do kraja tekućeg za prethodni mesec. Isto važi i za dostavljanje obračuna. Svedoci smo, međutim, da malo firmi u Srbiji to poštuje.
"Ukoliko se desi da poslodavac nije zaposlenom dostavio obračun neisplaćene zarade, odnosno naknade zarade, on se može zahtevom obratiti inspekciji rada koja će posle nadzora poslodavca i na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja naložiti da se postupi po zakonu", kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad.
Ovakve situacije, tvrdi Jocić, nisu u nadležnosti inspektora rada i oni ne mogu da utiču na one koji deo novca daju na ruke, a deo preko računa, kao i u slučajevima kada zaposleni po isplaćenoj ugovorenoj zaradi vraća poslodavcu određeni novčani iznos na ruke. Takve prijave prosleđuju se nadležnim organima.
Dokle ide bezobzirnost poslodavaca u Srbiji govori i činjenica da mnogi prilikom potpisivanja ugovora o radu istovremeno potpisuju i blanko otkaz. Ivica Cvetanović, predsednik KSS, kaže da to omogućava poslodavcu da otpusti radnika kad god mu se prohte, a da on nema nikakvu mogućnost "odbrane". Naime, zvanično se ovakva situacija zove sporazumni raskid radnog odnosa.
